Ponovorođeni Zmaj

„Čak ni Izgubljeni ništa ne mogu protiv kobne vatre“, reče ona. Perin se zapita da li je to upotrebila na Psomracima; i dalje se nelagodno osećao zbog onog što je video, i onog što je tada rekla. „Naučila sam ponešto u poslednjih godinu dana, Perine. Ja sam... opasnija no kada sam došla u Emondovo Polje. Ako se dovoljno približim Be’lalu, mogu da ga uništim. Ali ako me on prvi vidi, može sve da nas uništi pre no što ja dobijem svoju priliku.“ Okrenula se Loijalu. „Šta mi možeš reći o Be’lalu?“ Perin zbunjeno trepnu. Loijal?

„Zašto njega pitaš?“ – besno prasnu Zarina. „Najpre kažeš kovaču da ćemo se boriti protiv Izgubljenog! – koji nas u trenu može sve pobiti! – a sada o njemu ispituješ Loijala?“ Loijal žurno promrmlja ime koje je koristila – „Faila! Faila!“ – ali ona nije ni zastala. „Mislila sam da Aes Sedai sve znaju. Svetlosti, ja sam bar toliko pametna da ne pričam kako ću se boriti protiv nečega o čemu ne znam sve! Ti...“ Moirainin pogled je ućutka, ali trenutak kasnije ona nastavi da gunđa.

„Ogijeri“, hladno kaza Aes Sedai, „imaju dugo pamćenje, devojko. Za ljude je prošlo znatno više od stotinu generacija od Slamanja, ali za Ogijere manje od trideset. Mi još učimo iz njihovih priča mnogo šta o čemu nismo znah. A sada mi reci, Loijale. Šta znaš o Be’lalu. I bar jednom budi kratak. Potrebno mi je tvoje dugo sećanje, a ne dugi govori.“

Loijal pročisti grlo; bio je to zvuk umnogome nalik lomljavi suvih grana. „Be’lal.“ Uši mu izleteše iz kose kao krila kolibrija, a onda ponovo spadoše. „Ne znam šta ima u pričama čega ti već nisi svesna. On nije mnogo spominjan, izuzev u vezi s uništenjem Dvorane Slugu, neposredno pre no što su ga Lijus Terin Rodoubica i Stotinu sadrugova zatočih s Mračnim. Džalanda, sin Arijeda sina Koijamovog, zapisao je da su ga zvali Zavidni i da je odbacio Svetlost jer je zavideo Lijusu Terinu, isto kao i Išamaelu i Lanfear. U svojoj Studiji Rata Senke, Moilin, kći Hamade kćeri Džuendine, nazvala je Be’lala Tkačem mreža, mada ne znam zašto. Spominje da je jednom s Lijusom Terinom odigrao partiju kamenova i pobedio, i da se time uvek hvalisao.“ Pogledavši ka Moiraini protutnja: „Pokušavam da budem kratak. Ne znam ništa bitno o njemu. Nekoliko pisaca kaže da su i Be’lal i Samael bih vođe u borbi protiv Mračnoga pre no što su odbacili Svetlost, i da su obojica bih majstori mača. To je zaista sve što znam. Možda se spominje u drugim knjigama, drugim pričama, ah ja ih nisam pročitao. Be’lal se jednostavno ne spominje često. Žao mi je što ne znam ništa korisno.“

„Možda i znaš“, reče mu Moiraina. „Nisam znala za to ime Tkač mreža, niti da je zavideo i Zmaju i svojim sadruzima u Senci. To daje snagu mom ubeđenju da želi Kalandor. Mora da je to razlog što je odlučio da učini sebe Visokim lordom Tira. A Tkač mreža – to je ime za spletkaroša, nekog ko je strpljiv, lukav i proračunat. Bio si dobar, Loijale.“ Ogijerove široke usne na tren se izviše u srećan osmeh, a onda se ponovo poviše.

„Neću da se pretvaram kako me nije strah“, odjednom kaza Zarina. „Samo se budala ne bi plašila Izgubljenog. Ali zaklela sam se da ću biti jedna od vas – i hoću. To je sve što imam da kažem.“

Perin odmahnu glavom. Ona je zaista luda. Ja bih želeo da nisam deo ove družine. Želeo bih da sam kod kuće i da radim u gazda Luhanovoj kovačnici. Naglas reče: „Ako je on u Kamenu, ako tamo čeka Randa, i mi moramo unutra, želimo li da dođemo do njega. Kako ćemo to postići? Svi govore kako niko ne može ući u Kamen bez dozvole Visokih lordova. Kako mi se čini, unutra je moguće ući samo kroz kapije.“

„Vi nećete ići“, reče Lan. „Ući ćemo samo Moiraina i ja. Što nas više pođe, to će teže biti. Kakav god ulaz da otkrijem, mislim da čak ni za dvoje neće biti lak.“

„Gaidine“, odlučno poče Moiraina, ali je Zaštitnik podjednako odlučno prekide.

„Ići ćemo zajedno, Moiraina. Ovaj put ne ostajem po strani.“ Trenutak kasnije, ona klimnu. Perin vide da se Lan opusti. „Vi ostali bolje se naspavajte“, reče Zaštitnik. „Ja moram da izađem i pogledam Kamen.“ Načas zaćuta. „Tvoje vesti su mi isterale nešto iz pameti, Moiraina. To je sitnica, a ja ne mogu da je rastumačim. Aijeli su u Tiru.“

„Aijeli!“ – uzviknu Loijal. „Nemoguće! Čitav grad bi se našao u panici da samo jedan Aijel prođe kroz kapije.“

„Nisam rekao da se šetaju ulicama, Ogijeru. Krovovi i dimnjaci ovoga grada dobro su skrovište. Video sam najmanje troje, mada ih izgleda niko drugi u Tiru nije primetio. A ako sam ja video troje, budite sigurni da ih je mnogo više koje nisam uočio.“

„To mi ništa ne znači“, polako kaza Moiraina. „Perine, zašto se tako mrštiš?“

Nije bio svestan da se namrštio. „Razmišljam o onome što je rekao Aijel u Remenu. Rekao je da će Aijeli izaći iz Trostruke zemlje kada Kamen padne. To je Pustara, zar ne? Rekao je da je to proročanstvo.“