Ponovorođeni Zmaj

Ali te reči nisu pomogle; znala je koliko su lažne. A onda joj dođe i ostatak onoga što je čula. Trinaest Mirdraala. I trinaest sestara Crnog ađaha. Začu Elejnin vrisak pre no što shvati da i sama vrišti, bezuspešno pokušavajući da pokida nevidljive stege od Vazduha. Nemoguće je bilo reći šta je glasnije – njihovi očajnički krici, ili Lijandrinin i Rijanin smeh.

52 U potrazi za lekom

Poguren na stolici u zabavljačevoj sobi, Met se namršti kada Tom ponovo zakašlja. Kako da nastavimo potragu ako je on toliko bolestan da ne može da hoda? Čim je to pomislio, postide se. Tom je bio revnostan u traženju koliko i on sam. Naprezao se i noću i danju, a znao je da će se razboleti. Met se toliko uneo u potragu da nije ni primetio Tomov kašalj. Nagla promena vremena, od kiše do užasne vreline, još mu je pogoršala stanje.

„Hajde, Tome“, reče. „Lopar kaže da je Mudra žena u blizini. Tako ovde zovu Mudrost – Mudra žena. Što bi se to Ninaevi svidelo!“

„Neću... nikakve pogane... tekućine... da mi sipaju niz gušu, dečko.“ Tom zabi pesnicu u usta, u uzaludnom pokušaju da prekine kašalj. „Samo ti nastavi da ih tražiš. Samo me ostavi... nekoliko sati... u krevetu... i pridružiću ti se.“ Sav se presamitio od tegobnog hripanja.

„Dakle, ja bi trebalo da obavim sav posao dok se ti izležavaš?“ – našali se Met. „Kako da ih pronađem bez tebe? Ti saznaš većinu stvari.“ To baš i nije bila istina; ljudi su slobodno pričali kockajući se koliko i dok su zabavljača častili vinom. Zapravo i slobodnije, ukoliko je taj zabavljač kašljao tako jako da su se pribojavali zaraze. Ali već je počeo da misli kako Tomov kašalj neće nestati sam od sebe. S kim ću igrati kamenove ako matori jarac umre?, zapita se u mislima. „U svakom slučaju, čak u drugoj sobi ne mogu da spavam od tvog krvavog kašlja.“

Ne mareći što se sedokosi zabavljač buni, pridiže ga na noge i zaprepasti se kada shvati da Tom jedva stoji. Uprkos zapari, ogrnuo se svojim plaštom sa zakrpama. Met je potpuno raskopčao kaput i odvezao sve tri vrpce na okovratniku košulje, ali pustio je matoru jarčinu da radi kako hoće. Niko u trpezariji nije ih ni pogledao dok je on skoro iznosio Toma napolje.

Gostioničar mu je dao jednostavna uputstva, ali kada su stigli do kapije i suočili se s blatom Maula, Met se skoro vrati da pita za neku drugu Mudru ženu. Mora da u ovako velikom gradu ima još neka. Međutim, Tom se ponovo zakašlja. Met se namršti i zakorači u blato, upola noseći zabavljača.

Sudeći po uputstvima koja je dobio, mora da su one prve noći na putu od dokova prošli pored kuće Mudre žene. Kad ugleda dugačku usku kuću sa svežnjevima bilja u prozorima, odmah pored grnčarske radnje, seti je se. Lopar reče nešto o ulasku na stražnja vrata, ali njemu je bilo dosta blata.

I ribljeg smrada, pomisli, namrštivši se na bosonoge ljude s košarama na leđima. Videli su se i tragovi konja, koje su stopala i volovske zaprege tek počeli da brišu. Konja koji su vukli kola, ili možda kočiju: U Tiru je dosad viđao samo volovske zaprege – plemići i trgovci ponosili su se svojim rasnim konjima, i nikad ih ne bi upregli – ali nije video ništa nalik na kočiju.

Zaboravivši na konje i tragove točkova, odvede Toma do prednjih vrata i pokuca. Nakon nekog vremena, pokuca ponovo. I ponovo.

Skoro da je odustao i uprkos Tomovom kašljanju vratio se u Beli polumesec, kada iznutra začu teturave korake.

Vrata se neznatno otvoriše i krupna sedokosa žena proviri napolje. „Šta hoćeš?“ – umorno upita.

Met se nasmeši što je lepše umeo. Svetlosti, što mi je muka od svih ovih ljudi koji zvuče kao da je sva nada nestala. „Majka Gvena? Ja sam Met Kauton. Kavan Lopar mi reče da možda imaš nešto protiv kašlja za mog prijatelja. Dobro plaćam.“

Neko vreme ih je samo posmatrala, i činilo se da sluša Tomovo disanje, a onda uzdahnu. „To valjda i dalje mogu. ’Ajde, uđite.“ Širom otvori vrata i pre no što se Met i mrdnuo zaputi se ka stražnjem delu kuće.

Naglasak joj je bio toliko nalik Amirlininom da on zadrhta, ali pođe za njom i gotovo unese Toma.

„Ne treba... mi ovo“, prošišta zabavljač. „Krvavi napici... uvek imaju... ukus kao... balega!“

„Umukni, Tome.“

Odvevši ih čak do kuhinje, krupna žena poče da pretura po jednom kredencu, vadeći kamene teglice i vrećice s biljem, dok je sve vreme mrmljala sebi u bradu.

Met namesti Toma u jednu stolicu visokog naslona i proviri kroz najbliži prozor. Iza kuće bila su privezana tri konja; iznenadio se što Mudra žena ima više od jednog. Zapravo, što uopšte ima konje. Primetio je da u Tiru niko sem plemića i bogataša ne jaše, a izgledalo mu je da su oni konji prilično skupi. Ponovo konji. Baš me briga za krvave konje!