Ponovorođeni Zmaj

Postrance je pogledao Zarinu koja je koračala kraj njega, lica zaklonjenog senkama. Senke su bile tu čak i za njegove oči, samo slabije no za obične ljude. Naglašavale su joj visoke jagodice, i činile mekšim njen snažni nos. Nije mogao da se odluči šta će s njom. Iako su Moiraina i Lan i dalje uporno tražili da se svi drže gostionice, voleo bi da se ona zanimala još nečim sem što ga je gledala dok radi. Iz nekog razloga, kad god bi pomislio da ga posmatra tim svojim kosim očima, postao bi nespretan. Više puta je skoro ispustio čekić. Majstor Adžala je počeo zbunjeno da ga posmatra. Oduvek se zbog devojaka osećao nelagodno, a pogotovu kada bi mu se smešile. Ali Zarina nije morala da se smeši. Bilo je dovoljno da ga pogleda. Ponovo se zapita da li je ona ta prelepa žena na koju ga je Min upozorila. Bolje bi bilo da je soko. Misao ga iznenadi toliko da se spotakao.

„Nisam želeo da bilo šta što sam načinio padne šaka nekom Izgubljenom.“ Oči mu zlatno zasijaše kada ju je pogledao. „Ako je to bilo namenjeno nekom Visokom lordu, otkud sam mogao da znam gde bi završilo?“ Ona zadrhta. „Nisam hteo da te uplašim, Fai..., Zarina.“

Široko se nasmešila, sigurno misleći da je on ne vidi. „Pašćeš ti, seljačiću. Jesi li razmišljao da pustiš bradu?“

Dosta mi je što mi se stalno ruga, a uz to je pola vremena ni ne razumem!

Na vratima gostionice sretoše Moirainu i Lana, koji su taman prispeli iz suprotnog smera. Moiraina je nosila onaj laneni plašt sa širokom i dubokom kapuljačom koja joj je skrivala lice. Svetlost je s prozora trpezarije u zlatnim baricama padala na kaldrmu. Pored njih protutnjaše dve ili tri kočije, a na vidiku je bilo možda desetak ljudi, koji su žurili kući na večeru. Ali ulica je uglavnom bila nastanjena senkama. Tkačka radnja bila je čvrsto zatvorena. Vladala je zaglušujuća tišina.

„Rand je u Tiru“, iz dubina kapuljače, kao iz neke pećine, začu se hladan glas Aes Sedai.

„Jesi li sigurna?“ – upita Perin. „Nisam čuo da se nešto neobično desilo. Nije bilo venčanja, niti presušenih bunara.“ Vide da se Zarina zbunjeno mršti. Moiraina nije bila predusretljiva s njom, a nije ni on. Znatno je teže bilo naterati Loijala da drži jezik za zubima.

„Zar ne obraćaš pažnju na glasine, kovaču?“ – kaza Zaštitnik. „U poslednja četiri dana bilo je više brakova no u prethodnih šest meseci. I više ubistava no cele prošle godine. Danas je jedno dete palo s kule. Stotinu koraka iznad kaldrme. Ustalo je i bez ijedne modrice otrčalo majci. Prva od Majena, „gošća“ u Kamenu još od jesenas, danas je objavila da će se pokoriti volji Visokih lordova, nakon što je juče izjavila da će radije videti Majen i sve njegove brodove u plamenu pre no što ijedan tairenski seljak nogom kroči u grad. Nisu mogli da se nateraju da je bace na muke, a ta mlada žena je gvozdene volje, pa mi ti reci ako misliš da je to možda zbog Randa. Kovaču, od vrha do dna, Tir ključa kao kazan.“

„Ništa mi od toga nije potrebno da bih zaključila da je ovde“, reče Moiraina. „Perine, jesi li sinoć sanjao Randa?“

„Da“, prizna on. „Bio je u Srcu Kamena, i držao onaj mač“ – oseti kako se Zarina promeškolji pored njega – „ali nije ni čudo što sam ga sanjao kad toliko brinem o tome. Sinoć nisam mogao da odahnem od košmara.“

„Visok čovek?“ – upita Zarina. „Riđ, sivih očiju? Drži nešto tako sjajno da oči bole? Na nekom mestu punom ogromnih stubova od crvenog kamena? Kovaču, reci mi da nisi to sanjao.“

„Vidiš“, reče Moiraina. „Danas sam sto puta čula da se taj san prepričava. Svi spominju košmare – očigledno da se Be’lal ne trudi da spusti štitove oko svojih snova – ali taj san se pominje iznad svega.“ Odjednom se nasmeja, smehom poput tihih hladnih zvončića. „Ljudi kažu da je to Ponovorođeni Zmaj. Kažu da dolazi. Prestravljeni šapuću po budžacima o tome, ali tako kažu.“

„A šta je s Be’lalom?“ – upita Perin.

Moirainin odgovor beše kao hladan čelik. „Noćas ću se postarati za njega.“ Ni najmanje nije mirisala na strah.

„Noćas ćemo se mi postarati za njega“, reče joj Lan.

„Da, moj Gaidine. Mi ćemo se postarati za njega.“

„A šta ćemo mi da radimo? Da sedimo i čekamo? Bilo mi je dosta čekanja u planinama, Moiraina.“

„Ti i Loijal – i Zarina – otići ćete u Tar Valon“, reče mu. „Dok se sve ovo ne završi. Tamo ćete biti na sigurnom. “

„Gde je Ogijer?“ – upita Lan. „Hoću da vas troje što pre moguće pođete na sever.“