Ponovorođeni Zmaj

Met se skoro grohotom nasmeja. „Aes Sedai? Majko Gvena, srce mi je sišlo u pete, a možda i džigerica. Ako su Aes Sedai došle po njih, onda nema razloga za brigu. Sve tri će jednog dana i same postati Aes Sedai. To mi se baš i ne sviđa, ali tako one...“ Osmeh mu se izgubi s lica kad ona teško odmahnu glavom.

„Dečko, one devojke su se borile kao ribe-lavovi uhvaćene u mrežu. Želele one da postanu Aes Sedai ili ne, one što su ih uhvatile ponašale su se prema njima kao prema najgorem šljamu. Od prijatelja ne ostaju takve modrice.“

On oseti kako mu se lice krivi. Aes Sedai su ih povredile? Svetlosti mi, zašto? Krvavi Kamen. Naspram ulaska u njega, ulazak u kaemlinsku palatu bio je lagodna šetnja! Vatra me sagorela! Stajao sam tačno tamo na kiši i gledao pravo u ovu kuću! Oganj me sažegao što sam slepa budala!

„Ako slomiš šaku“, reče majka Gvena, „namestiću ti kosti i previti je, ali ako mi oštetiš zid, odraću te kao crvenribu!“ Met trepnu i pogleda svoju pesnicu odranih zglobova. Nije bio ni svestan da je udario zid.

Krupna žena snažno mu uhvati šaku, ali iznenađujuće nežno je opipa prstima. „Ništa nije slomljeno“, progunđa nakon nekog vremena. Podjednako nežno ga pogleda. „Izgleda da ti je stalo do njih. U najmanju ruku, do jedne od njih. Žao mi je, Mete Kautone.“

„Ne treba da ti bude“, odvrati on. „Sada bar znam gde su. Samo treba da ih izbavim.“ Iskopao je poslednje dve andorske zlatne krune i gurnuo joj ih u ruku. „Za Tomove lekove, i što si mi rekla šta je s devojkama.“ Nešto ga natera da je brzo poljubi u obraz i da se isceri. „A ovo je za mene.“

Žena se iznenađeno dodirnu po obrazu, ne znajući da li da gleda novac ili njega. „Da ih izbaviš, kažeš. Tek tako. Iz Kamena.“ Odjednom ga prstom tvrdim kao stara hrastovina ubode u rebra. „Podsećaš me na mog muža, Mete Kautone. I on je bio tvrdoglava budala koja bi plovila u susret oluji smejući se na sav glas. Skoro da mislim kako ćeš uspeti.“ Odjednom mu pogleda blatnjave čizme. Kao da ih je tek sad primetila. „Trebalo mi je šest meseci da ga naučim da mi ne navlači blato po kući. Ako ti uspe da izbaviš te devojke, na koju god da si bacio oko, imaće muka da te nauči redu.“

„Ti si jedina žena koja je to u stanju“, reče joj Met uz osmeh zbog koga ga ona samo još jače ošinu pogledom. Da ih izbavim. To je sve što moram da uradim. Da ih izvučem iz Kamena krvavog mu Tira. Tom se ponovo zakašlja. On takav neće u Kamen. Samo, kako da ga sprečim? „Majko Gvena, mogu li prijatelja da ostavim ovde? Mislim da je suviše bolestan da bi se vraćao u gostionicu.“

„Šta?“ – graknu Tom. Pokuša da se digne iz stolice, jedva govoreći od kašlja. „To nije... tačno, dečko! Misliš... da ćeš ući... u Kamen kao u... maminu kuhinju? Misliš da bi... bez mene... stigao do kapija?“ Držao se za naslon. Kašalj mu nije dao da se potpuno ispravi.

Majka Gvena ga uhvati za rame i gurnu nazad kao da je malo dete. Zabavljač je iznenađeno pogleda. „Postaraću se za njega, Mete Kautone“, reče.

„Ne!“ – viknu Tom. „Ne možeš... da mi ovo uradiš! Ne možeš... da me ostaviš... s ovom matorom...“ Da mu nije bilo njene ruke na ramenu ponovo bi se presamitio.

Met se isceri sedokosom čoveku. „Bilo je lepo poznavati te, Tome.“

Žurno izađe na ulicu i zapita se zašto li je to rekao. Krvi mi, neće umreti. Ta žena će mu sačuvati život, pa makar ga za brkove izvukla iz groba. Da, ali ko će meni sačuvati život?

Pred njim se Kamen Tira nadnosio nad grad. Nepobediva tvrđava koja je preživela stotinu opsada. Kamen o koji je stotine vojski slomilo zube. A on nekako mora da uđe. I izvede tri žene. Nekako.

Nasmejao se tako da ga čak i natmureni prolaznici pogledaše. Krenuo je natrag ka Belom polumesecu, ne mareći više za blato i zaparu. Osećao je kako mu u glavi zveckaju kockice.

53 Tok duha

Perin obuče kaput dok je kroz senke sumraka išao ka Zvezdi. Osećao je umor u rukama i ramenima, ali bio je to dobar osećaj; uz svakodnevni posao, majstor Adžala mu je rekao da napravi veliki kitnjasti ukras, sav u zamršenim vijugama, za novu kapiju nekog plemića sa sela. Uživao je u stvaranju nečeg tako lepog.

„Mislila sam da će mu oči ispasti, kovaču, kada si rekao da nećeš da praviš tu stvar za Visokog lorda.“