Ponovorođeni Zmaj

Majka Gvena skuva neku vrstu jakog čaja oštrog mirisa, i natera Toma da ga popije, uhvativši ga za nos kad je pokušao da se pobuni. Po tome kako je jednom rukom držala zabavljačevu glavu dok mu je drugom sipala crnu tečnost u usta ma koliko on pokušavao da je spreči, Met shvati da ona na sebi ima mnogo manje sala no što je isprva pomislio.

Kada je sklonila šolju, Tom se zakašlja i jednako snažno protrlja usta. „Gaaah! Ženo... ne znam... da li... pokušavaš da me udaviš... ili ubiješ... ukusom! Trebalo bi... da si krvavi... kovač!“

„Pićeš to dvaput dnevno dok kašalj ne prestane“, odlučno mu reče ona. „A daću ti i melem koji ćeš svake noći mazati po grudima.“ Malo umora joj se izgubi iz glasa kad se suočila sa zabavljačem, podbočivši se o široke kukove. „Melem je smrdljiv baš kao što je čaj odvratnog ukusa, ali ima da ga utrljavaš – temeljno! – ili ću te odvući gore kao žgoljavog grgeča u mreži i vezati te tim tvojim plaštom za krevet! Nikad mi ranije zabavljač nije došao, i neću dozvoliti da mi prvi umre od kašlja.“

Tom je ošinu pogledom i zakašlja se kroz brkove, ali izgleda da je njenu pretnju shvatio ozbiljno. U svakom slučaju, ništa nije rekao, ali kao da je nameravao da je gađa njenim čajem i melemom.

Što je majka Gvena više govorila, to je Metu više zvučala kao Amirlin. Po Tomovom kiselom licu i njenom odlučnom pogledu, zaključi da bi bolje bilo da malo zagladi stvari pre no što zabavljač odbije njene lekove. „Znao sam jednu ženu koja je pričala kao vi“, reče. „Sve o ribama, mrežama i tako tome. I zvučala je kao vi. Hoću da kažem, imala isti naglasak. Pretpostavljam da je Tairenka.“

„Možda.“ Sedokosa žena odjednom ponovo zazvuča umorno, i zagleda se u pod. „I ja sam znala neke devojke koje su govorile kao ti. U svakom slučaju, dve od njih.“ Uzdahnula je teško.

Metu se diže kosa na glavi. Nemoguće je da sam toliko srećan. Ali ne bi se ni u bakrenjak kladio da su se neke druge dve žene s dvorečanskim naglaskom tek tako našle u Tiru. „Tri devojke? Mlade žene? Zovu se Egvena, Ninaeva i Elejna? Jedna od njih ima kosu poput sunca i plave oči.“

Ona se namršti na njega. „Nisu mi se tim imenima predstavile“, polako mu reče, „ali sam i pretpostavljala da mi nisu rekle prava imena. Mislila sam da imaju svoje razloge za to. Jedna od njih bila je lepa devojka nebeskoplavih očiju i zlatnocrvene kose.“ Opisala je i Ninaevu, s pletenicom do struka, i Egvenu, krupnih tamnih očiju i uvek spremnu na osmeh. Tri lepe žene, međusobno različite koliko samo može biti. „Vidim da ih poznaješ“, završi. „Žao mi je, dečko.“

„Zašto ti je žao? Već danima pokušavam da ih pronađem!“ Svetlosti, prve noći sam prošao ovuda! Baš pored njih! Hteo sam nasumičnost. A postoji li išta nasumičnije od mesta gde brod pristane u kišnoj noći, i kuda se zadesi da pogledaš kada sevne krvava munja? Oganj me sagoreo! Oganj me sagoreo! „Reci mi gde su, majko Gvena.“

Sedokosa žena smoždeno se zagleda ka peči na kojoj se iz lonca s piskom dizala para. Mrdala je usnama, ali ništa nije rekla.

„Gde su?“ – odlučno upita Met. „To je veoma važno! Ako ih ne nađem, u velikoj su opasnosti.“

„Ne razumeš“, tiho mu kaza. „Ti si stranac. Visoki lordovi...“

„Baš me briga za...“ Met trepnu i pogleda Toma. Zabavljač kao da se mrštio, ali toliko je kašljao da Met nije bio siguran. „Kakve veze Visoki lordovi imaju s mojim prijateljicama?“

„Ti jednostavno ne...“

„Ne govori mi da ne razumem! Platiću za to obaveštenje!“

Majka Gvena ga ošinu pogledom. „Ja ne tražim pare za...“ Žestoko se namršti. „Tražiš da ti ispričam nešto za šta mi je rečeno da ćutim. Znaš li šta će biti sa mnom ako ti kažem, a ti me odaš? Najpre ću ostati bez jezika. A onda i bez drugih delova tela pre no što Visoki lordovi obese ono što od mene ostane da poslednje sate provedem vrišteći, za opomenu drugima da budu pokorni. A to onim devojkama nikakvog dobra neće doneti. Niti moje pričanje, niti umiranje!“

„Obećavam da tvoje ime nikome neću spomenuti. Kunem se.“ I držaću se te zakletve, matora, samo mi, krvi ti, kaži gde su! „Molim te? U opasnosti su.“

Dugo ga je gledala; pre no što je prestala, on se osećao kao da mu je razgledala i poslednju česticu bića. „Reći ću ti, i držati te za tu zakletvu. Ja... svidele su mi se. Ali ništa ne možeš da uradiš. Zakasnio si, Metrime Kautone. Skoro tri sata. Odveli su ih u Kamen. Visoki lord Samon poslao je po njih.“ Odmahnula je glavom zabrinuto i zbunjeno. „Poslao je... žene koje... mogu da usmeravaju. Lično nemam ništa protiv Aes Sedai, ali to je protiv zakona. Zakona koji su Visoki lordovi doneli. Makar svaki drugi zakon prekršili, taj ne bi. Zašto bi Visoki lord poslao Aes Sedai? Šta će mu uopšte te devojke?“