Raskršće sumraka

Nije obraćala pažnju na njegov sarkazam, a možda ga nije ni primetila. Po njegovom iskustvu, ako žena nešto ne želi da čuje, može to da zanemaruje sve dok i ti ne počneš da sumnjaš jesi li to uopšte rekao. „Konačno počinješ da shvatas', otegnuto mu odvrati i klimnu. „Te damane zbog kojih se toliko brineš verovatno više nemaju ni modrice." Pogled joj se vrati na lađe u luci, a lice joj polako poprimi odraz gubitka, koji je zbog njenih oštrih crta izgledao još dublji. Palčevima je prelazila preko vrhova prstiju. „Ne bi poverovao koliko sam platila svoju damane“, tiho kaza, „nju i najam sul’dam za nju. Naravno, vredelo je to svakog trona koji sam platila. Zvala se Serisa. Dobro obučena i poslušna. Ako je pustiš, zna da se naždere badema s medom, ali nikad ne pati od morske bolesti, niti se duri kao neke. Šteta što sam morala da je ostavim u Kantorinu. Valjda je više nikada neću videti.“ Uzdahnu sa žaljenjem.

„Siguran sam da joj nedostaješ koliko ona tebi“, reče Noel i krezubo se osmehnu. Zvučao je potpuno iskreno. A možda je i bio. Tvrdio je da je viđao daleko gore stvari nego što su damane i da’kovejl.

Egeanin se ukoči i namršti kao da nije verovala u njegovo saosećanje. Ili je upravo shvatila da gleda u brodove u luci. I zaista, odmah se okrenu da ne gleda u vodu. „Naredila sam da niko ne napušta kola“, odsečno kaza. Članovi posade na njenim brodovima verovatno su poskakivali na takav glas. Tržnu glavu od reke kao da je očekivala da će i Met i Noel skočiti kuda ona pokazuje.

„Ma zaista?“, isceri se Met, pokazujući sve zube. Uvek mu je polazilo za rukom da se iskezi tako bezobrazno da i najnaduvenije budale dobiju padavicu. Egeanin je uglavnom daleko od budale, ali da je naduvana - naduvana je. Pomorski kapetan i plemkinja. Nije znao šta je gore. Ma neka se nosi i jedno i drugo! „Pa, taman sam se spremao da baš tuda krenem. Sem ako ti hoćeš još da pecaš, Noele. Ako hoćeš, možemo mi još da sačekamo."

Ali starac je već istresao poslednje ribice iz kotarice u vodu. Šake su mu nekada bile gadno slomljene - a sudeći po tome koliko su kvrgave, više puta - ali vešto su namotale strunu oko bambusovog štapa. Za to kratko vreme koliko je pecao, nahvatao je desetak riba - najveća je bila skoro stopu dugačka - pa ih je sve kroz škrge nanizao na zasečenu trsku i stavio ih u kotaricu. Tvrdio je da će napraviti riblji paprikaš, samo ako nađe prave paprike - i to čak iz Šare, kao da nigde bliže nema paprika; mogao je da kaže da će ih tražiti i na Mesecu - i to takav paprikaš da će Met zaboraviti na svoj kuk. Kako je Noel pričao o tim papričicama, Met je pretpostavljao da će zaboravljanje uslediti od traženja dovoljnih količina piva da rashladi jezik.

Egeanin je nestrpljivo čekala, ali nije obraćala ni najmanje pažnje na Metov kez, pa je on zagrli. Ako već valja da se vrate, mogu i da krenu. Ona ga udari po ruci i strže je sa svog ramena. Naspram te žene neke usedelice koje je znao raskalašne su kao služavke po krčmama.

„Nas dvoje bi trebalo da smo ljubavnici“, podseti je on.

„Ovde nema nikog da nas vidi“, odbrusi mu ona.

„Lejlvin, koliko puta moram da ti kažem?“ To je ime koje koristi. Tvrdila je da je tarabonsko. U svakom slučaju, ne zvuči kao da je seanšansko. „Sem kada vidimo da nas neko posmatra, svima koje ne vidimo da nas posmatraju izgledačemo kao čudni ljubavnici."

Ona podrugljivo frknu, ali ipak ga pusti da je zagrli, pa onda i ona obgrli njega. Međutim, istovremeno ga upozoravajuće pogleda. Met samo odmahnu glavom. Ako ona misli da on u svemu tome uživa, luda je kao da je jela bunike. Večina žena ima malo postave preko mišića, bar žena kakve on voli, ali grliti Egeanin bilo mu je isto kao da grli dub. Skoro tako tvrda, a sasvim sigurno tako ukočena. Nikako mu nije jasno šta Domon vidi u njoj. Možda Ilijancu nije ni pružila mogućnost izbora. Naposletku, kupila ga je kao da kupuje konja. Plamen me spalio, nikada neću razumeti ove Seanšane, pomislio je. Doduše, i ne želi on da ih razume - ali muka je u tome što mora.

Dok su njih dvoje tako išli, bacio je poslednji pogled prema luci - i skoro zažalio zbog toga. Dva mala plovila izronila su iz širokog talasa magle što se lagano valjala niz luku. I to valjala naspram vetra. Došlo je i prošlo krajnje vreme da se ide.