Raskršće sumraka

Pamtio je kako je zadržavao dah i pitao se hoće li neko primetiti da je zavežljaj koji nosi bogato izvezen i začuditi se zašto ga pušta da kišne, pitao se i psovao samog sebe što je zgrabio tapiseriju samo zato što mu je bila nadohvat ruke. U njegovom sećanju sve je bilo usporeno. Egeanin je sjahala i bacila uzde Domonu, koji ih je uz poklon iz sedla prihvatio. Domonova kapuljača bila je zabačena taman toliko da se vidi kako mu je glava s jedne strane izbrijana, a ostatak kose prikupljen u pletenicu koja mu je padala do ramena. Kapi kiše cedile su se iz Ilijančeve kratke brade, ali njemu je potpuno polazilo za rukom da zrači prikladnom ukočenom bahatošću jednog so’đina, naslednog višeg sluge jednom od Krvi, te samim tim skoro ravnog Krvi. Sasvim sigurno višeg staleža nego tamo neki običan vojnik. Egeanin baci pogled prema Metu i njegovom tovaru, potpuno sleđenog izraza lica koji bi mogao da se protumači kao nadmenost kad čovek ne bi znao koliko je užasnuta time što radi. Visoka sul’dam i njena damane žustrim su se koracima vratile uz tunel, završivši sa svojim pregledom. Vanin, koji je odmah iza Meta vodio jedan niz tovarnih konja i kao po običaju sedeo u sedlu kao vreća korenja, nagnuo se i pljunuo. Met nije znao zašto mu se to zadržalo u pamćenju, ali jeste. Vanin je pljunuo a trube su se oglasile, tanke i oštre, daleko iza njih. Iz južnog dela grada, gde su ljudi nameravali da zapale seanšanske zalihe uskladištene duž puta.

Zapovednik straže je na zvuk tih truba na trenutak oklevao, ali odjednom je u središtu grada glasno zazvonilo zvono, pa još jedno, a onda kao da je na stotine njih zvonilo na uzbunu dok su crno noćno nebo kidale munje brojnije nego što bi ih ma kakva oluja iznedrila. Srebrno-plave munje tukle su među zidinama i bacale treperavo svetio po tunelu. Tada je počela vika i vriska, posred buktanja i praskanja u gradu.

Met je opsovao vetrotragačice zato što su počele ranije nego što mu je obećano, ali onda je shvatio da su kockice u njegovoj glavi stale. Zašto? Opet mu je došlo da opsuje, ali više nije bilo vremena ni za to. Sledećeg trena, zapovednik je užurbano molio Egeanin da se vrati u sedlo i pođe, pa uzvikivao naredbe ljudima koji su hrlili iz stražarnice, šaljući jednog trkom u grad da vidi zbog čega se digla uzbuna, dok je druge nameštao da budu spremni da se suoče s ma kakvom spoljnom ili unutrašnjom pretnjom. Ona žena okruglastog lica trčala je da sa svojom damane stane uz vojnike, zajedno s još dve žene povezane adamom, koje su istrčale iz stražare. A Met i ostali galopom su se zaputili pravo u oluju, odvodeći sa sobom tri Aes Sedai, od kojih su dve odbegle damane, i otetu naslednicu seanšanskog Kristalnog prestola, dok se iza njih daleko gora oluja prolamala iznad Ebou Dara. Munje brojnije od vlati trave...

Met se strese i prenu. Egeanin ga namršteno pogleda i cimnu. „Ljubavnici ne žure kad su se uhvatili ruku pod ruku“, promrmlja joj on. „Već se... šetaju." Ona se podrugljivo namršti. Domon mora da je slep od ljubavi - ili to, ili je prečesto dobijao po tintari.

Bilo kako bilo, najgore je iza njega. Met se nadao da je najgori bio izlazak iz grada. Sve od tada nije začuo kockice. One su uvek rđavo znamenje. Zavarao je tragove što je bolje umeo i bio ubeđen da će neko morati da ima sreće koliko on pa da razdvoji žito od kukolja. Tragači su i pre te noći tražili Egeanin, a sada će je tražiti i zbog krađe damane, ali vlasti neće očekivati da ona sedi ispred Ebou Dara, već da jaše što brže može i da bude ligama daleko odatle. Ništa je nije dovodilo u vezu s Tuon, izuzev slučajnosti. Ili s Metom, a to je bitno. Tilin će svakako izneti svoje optužbe protiv njega - nema te žene koja će muškarcu oprostiti što ju je uvezao i gurnuo pod krevet, bez obzira na to što je to bio njen predlog - ali uz malo sreće, neće ga sumnjičiti ni za šta drugo što se te noći odigralo. Uz malo sreće, niko sem Tilin neće ni pomišljati na njega. Vezati jednu kraljicu kao krmaču za prodaju već je dovoljno da čovek ostane bez glave, ali to svakako nije ništa naspram otmice Kćeri Devet meseci, a kakve bi veze Tilinina Igračka s time mogla imati? I dalje ga je peklo to što su ga smatrali čankolizom - i još gore, mezimcem - ali i to je imalo svojih prednosti.