Raskršće sumraka

U svakom slučaju, stražari nisu bili glavna opasnost. Jedna visoka žena punačkoglica u tamnoplavoj haljini s razdeljenom suknjom i crvenim skutima oslikanim srebrnim munjama prošla je pored one dvojice što su stajali u dovratku. Dugi povodac od srebrnastog metala bio joj je namotan u levoj ruci, dok je na drugom kraju bila proseda žena u tamnosivoj haljini koja ju je sledila s razdraganim kezom na licu. Met je znao da će biti tu. Seanšani su sada na sve kapije postavili sul'dam i damane. Nisu imali namere da dopuste da im se makar jedna žena koja može da usmerava izmigolji kroz prste. Srebrni medaljon s lisičjom glavom pod njegovom košuljom bio je hladan, ali nije to bila ona hladnoća koja govori da neko u njegovoj blizini grli Izvor, već samo noćna jeza koju njegovo hladno telo nije moglo da odagna iz metala - ali nije mogao da stane i sačeka ostale. Svetlosti, te noći je žonglirao prangijama upaljenih fitilja.

Stražari su možda bili zbunjeni time što jedna plemkinja po takvom vremenu usred noći odlazi iz Ebou Dara, s preko desetoro slugu i povorkom tovarnih konja, po čemu bi se reklo da ide na duži put, ali Egeanin je pripadala Krvi, plašt joj je bio izvezen orlom s raširenim crno-belim krilima, a crvene rukavice za jahanje koje je nosila bile su posebno sašivene tako da ima mesta za njene duge nokte. Obični vojnici ne dovode u pitanje šta Krv želi da radi, pa čak ni niža Krv, ali to ne znači da nema ponečeg što valja uraditi. Svi mogu da odu iz grada kad god žele, ali Seanšani vode beleške o kretanju damane, a njih tri jahale su u nizu, glava pognutih a lica skrivenih kukuljicama njihovih sivih plaštova, svaka srebrnastim a’damom vezana za sul'dam u sedlu.

Ona sul'dam okruglastog lica prošla je pored njih a da ih skoro nije ni pogledala i zaputila se niz tunel, ali njena damane se zato pomno zagledala u svaku od tih žena, ispipavajući može li da usmerava, a Metu je zastao dah kada je u sedlu stala pored poslednje damane i malčice se namrštila. Čak ni sa svojom srećom ne bi želeo da se kladi da Seanšani neće prepoznati bezvremeno lice jedne Aes Sedai ako se zagledaju ispod te kukuljice. Ima Aes Sedai koje su damane, ali koliki su izgledi da su sve tri Egeanine bile Aes Sedai? Svetlosti, kakvi su izgledi da jedna pripadnica niže Krvi poseduje njih tri?

Ona žena coknu kao da doziva psa i cimnu a’dam, a damane pođe za njom. Tražile su marat’damane koje pokušavaju da uteknu od povoca, a ne damane. Met je i dalje bio pred gušenjem. U glavi je opet začuo zvuk kockica kako se kotrljaju, i to taman dovoljno glasan da se nadmeće s dalekom grmljavinom. Nešto će poći po zlu - znao je.

Zapovednik straže, neki zdepasti i mišićavi Seanšanin, očiju iskošenih kao da je Saldejac, ali kože boje bledog meda, ljubazno se pokloni i pozva Egeanin da uđe u stražaru i popije malo kuvanog vina dok pisar pribeleži podatke o damanama. Met još nije video stražaru koja nije bila odbojna i stroga, ali je od svetlosti što se prosipala kroz streljane ova delovala skoro primamljivo. Doduše, i ibrikbiljka verovatno izgleda primamljivo muvama. Bilo mu je drago što mu se kiša sliva s kapuljače na lice. Krila je koliko se preznojava. Držao je jedan od svojih noževa za bacanje preko dugog zavežljaja prebačenog preko sedla. Tako niko od vojnika ne bi trebalo da ga primeti. Osećao je kako žena u zavežljaju diše pod njegovim šakama i sav je bio ukočen od iščekivanja da će kriknuti u pomoć. Selukija je poterala konja do njega i pogledala ga ispod kapuljače navučene tako da joj se ne vidi zlatna pletenica i nije ni trepnula kada su sul’dam i damane prošle. Da Selukija vrisne, bilo bi jednako gadno kao da je Tuon vrisnula. Mislio je da i jedna i druga ćute zbog njegove pretnje nožem - začelo veruju da je dovoljno očajan ili lud da se njime posluži - ali ipak nije bio siguran. Te noći bilo je tako mnogo toga u šta nije bio siguran i tako mnogo toga neuravnoteženog i naherenog.