Sećanje na svetlost

POBEDIO SAM. OPET.

„Zar misliš da sam ja isti onaj dečak kojeg je Išamael onoliko pokušavao da uplaši?“, viknu Rand, boreći se protiv sramote i užasa.

BITKA JE OKONČANA.

„NIJE JOŠ NI POČELA!“, zaurla Rand u odgovor.

Stvarnost oko njega opet se rasprsnu u trake svetlosti. Ninaevino lice se raspuče i rasplete kao čipka sa izvučenom petljom. Tle se rasu i tvrđava prestade da postoji.

Rand pade iz.stega Vazduha, koje nikada i nisu u potpunosti postojale. Stvarnost koju je Mračni stvorio - i koja je bila krhka - rasplela se u svoje sastavne delove. Niti svetla raširiše se, podrhtavajući kao strune na harfi.

Čekale su da budu izatkane.

Rand duboko udahnu kroza zube i zagleda se u tamu iza niti. „Šaj'tane, ovoga puta neću samo sedeti i trpeti. Neću dozvoliti da budem zarobljenik tvojih košmara. Postao sam nešto više od onoga što sam nekada bio.“

Rand zgrabi niti koje su se kovitlale oko njega - bilo ih je na stotine i stotine. Tu nema Vatre, Vazduha, Zemlje, Vode, niti Duha... Sve to je sada nekako osnovnije i nekako raznovrsnije. Sve su moći pojedinačne i jedinstvene. Umesto Pet moći, sada ih je na hiljade.

Rand ih zgrabi, pa ih skupi u ruci držeći samo tkanje stvarnosti.

A onda ga usmeri, ispredajući ga u drugačiju mogućnost.

„A sada“, reče Rand, duboko uzdahnuvši kako bi se rešio užasa koji ga je obuzeo od onoga što je maločas video. „Sada ću ja tebi pokazati šta će se dogoditi.“

Brin se nakloni, „Majko, ljudi su na položaju.“

Egvena duboko udahnu. Met je deo snaga Bele kule poslao suvim rečnim koritom ispod gaza i oko zapadne strane blatišta; vreme je da im se Egvena pridruži. Na trenutak je oklevala, gledajući kroz kapiju Metov zapovednički položaj. Egvena pogleda pravo u oči Seanšanku sa druge strane stola koja je gordo sedela na svom prestolu.

Nisam završila s tobom, pomislila je Egvena.

„Hajdemo“, reče ona okrećući se, pa mahnu Jukiri da zatvori kapiju koja je vodila u Metovu zgradu. Dok je izlazila iz svog šatora, držala je Vorin sa’angreal u jednoj ruci.

Pokolebala se kada je nešto videla. Nešto neznatno, na tlu. Mreža sićušnih pukotina širila se po kamenju. Sagla se.

„Majko, ima ih sve više i više“, reče joj Jukiri, čučnuvši pored nje. „Mislimo da se te pukotine šire kada Gospodari straha usmeravaju. Naročito ako se koristi kobna vatra...“

Egvena ih dodirnu. Mada su na dodir delovale kao obične pukotine, gledale su u čisto ništavilo. Bilo je to crnilo preduboko za obične pukotine.

Ona izatka svih Pet moći, ispitujući naprsline. Da...

Nije baš bila sigurna šta je zapravo uradila, ali novonastalo tkanje prekri naprsnuća kao zavoj. Tama se rasprši i za sobom ostavi samo obične pukotine - i tanak sloj kristala preko njih.

„Zanimljivo“, odgovori Jukiri. „Šta si to izatkala?“

„Ne znam“, odgovori joj Egvena. „Vodila sam se osećajem. Gavine, jesi li..." Ona ućuta.

Gavin.

Egvena zgranuto ustade. Kao kroz maglu sećala se da ju je on ostavio u zapovedničkom šatoru da bi izašao na svež vazduh. Koliko li je vremena od tada prošlo? Lagano se okrenula, pokušavajući da oseti gde je on. Veza joj je omogućavala da oceni u kom je on pravcu. Zaustavila se kada se okrenula tačno prema njemu.

Gledala je prema rečnom koritu, neposredno iznad gaza, gde je Met postavio Elejnine snage.

O, Svetlosti...

„Šta je bilo?“, upita je Silvijana.

„Gavin je otišao da se bori“, odgovori joj Egvena terajući sebe da zvuči spokojno. Vunoglava budala od muškarca! Zar nije mogao da sačeka sat ili dva dok se njene vojske ne nađu na svom položaju? Znala je da on žarko želi da se bori, ali makar je mogao da je pita!

Brin tiho zaječa.

„Pošaljite nekoga po njega“, naredi Egvena. Glas joj sada jeste bio hladan i besan. Nije bila u stanju da zvuči drugačije. „Izgleda da se pridružio andorskoj vojsci.“

„Ja ću“, reče Brin, s jednom rukom na balčaku a drugom pruženom prema jednom konjušaru. „U mene se ne može imati poverenja da sam u stanju da predvodim vojsku. Mogu makar ovo.“

To je imalo smisla. „Povedi Jukiri“, reče mu ona. „Kada nađete mog glupog Zaštitnika, Putujte do nas, zapadno od blatišta.“

Brin se pokloni, pa ode. Sijuan ga je kolebljivo gledala.

„Možeš s njim“, reče joj Egvena.

„Da li sam ti tamo potrebna?“, upita je Sijuan.

„Zapravo..." Egvena spusti glas. „Hoću da se neko pridruži Metu i seanšanskoj carici i da ih sluša ušima koje su navikle da čuju ono što se ne izgovara.“

Sijuan joj klimnu glavom, a u izrazu njenog lica videlo se odobravanje - pa čak i ponos. Egvena je Amirlin; od Sijuan joj nije potrebno ni jedno ni drugo, ali to ju je ipak malo obodrilo i prenulo iz teške iznurenosti.

„Deluješ kao da ti je nešto smešno“, primeti Egvena.

„Kada smo Moiraina i ja krenule da nađemo onog mladića“, odgovori joj Sijuan, „nisam imala predstave da će nam Sara poslati i tebe.“

„Tvoju zamenu?“, upita je Egvena.