Sećanje na svetlost

„Dok kraljica stari“, kaza Sijuan, „počinje da razmišlja o svojoj zaostavštini Svetlosti, verovatno i svaka domaćica tako razmišlja. Hoće li imati naslednicu za domaćinstvo koje je stvorila? Kako žena biva mudrija, tako shvata da ono što može sama da postigne ne može ni da se poredi sa onim što njena zaostavština može da ostvari.

Pa, valjda ne mogu da te smatram samo svojom, a i nije mi baš bilo drago što sam svrgnuta. Ali... utešno je što znam da sam učestvovala u oblikovanju budućnosti. A i kada bi žena poželela da ima zaostavštinu, ne bi mogla ni da sanja da će imati veću od tebe. Hvala ti. Motriću na onu Seanšanku za tebe, a možda ću moći i da pomognem jadnoj Min da se izvuče iz mreže u koju je upala.“

Sijuan krenu, dozivajući Jukiri da joj otvori kapiju pre nego što ode s Brinom. Egvena se nasmeši gledajući je kako ljubi vojskovođu. Sijuan. Ljubi muškarca na otvorenom.

Silvijana poče da usmerava, a Egvena se pope u Daišarovo sedlo dok se kapija otvarala za njih. Prigrlila je Izvor, držeći ispred sebe Vorin saangreal, pa kasom protera konja kroz kapiju iza jednog odreda Garde Kule. Smesta je zapahnu smrad dima. Visoki kapetan Cubajn čekao ju je na drugoj strani. Oduvek joj se činilo daje tamnokosi čovek premlad za taj položaj, ali valjda nisu svi zapovednici sedi kao Brin. Na kraju krajeva, celu bitku su poverili čoveku koji je tek nešto malo stariji od nje, a ona je najmlađa Amirlin koja je ikada postojala.

Egvena se okrenu prema visoravni i shvati da je jedva vidi kroz požar koji se prostirao duž padine i istočnog oboda blatišta.

„Šta se desilo?“, upita ona.

„Zapaljene strele“, odgovori Cubajn, „koje su odapele naše snage kod reke. Isprva sam mislio da je Kauton lud, ali sada mi je njegovo razmišljanje jasno. Odapinjao je strele na Troloke da bi zapalio polja tamo, na visoravni, i u njenom podnožju da bi nama obezbedio zaklon. Tamo je rastinje suvo kao trud. Požar je za sada naterao Troloke i šarsku konjicu da se povuku uz padinu. A mislim da Kauton računa na to da će dim sakriti kretanje naših jedinica oko blatišta.“

Senka će znati da se tu neko kreće, ali koliko vojske i u kom sastavu... moraće da se oslanjaju na izviđače umesto na vidikovac na vrhu visoravni.

„Kako glase naša naređenja?” upita Čubajn.

„Zar ti on to nije rekao?“, upita ga Egvena u odgovor.

On samo odmahnu glavom. „Samo nam je naredio da ovde zauzmemo položaj.“

„Nastavićemo zapadnom stranom blatišta, i napašćemo Šarance s leđa“, objasni mu ona.

Cubajn zastenja. „To znači da ćemo prilično rascepkati naše snage. A on sada napada visoravan nakon što im ju je prepustio?“

Ona na to nije imala odgovor. Pa, u suštini je ona prepustila zapovedništvo Metu. Opet je bacila pogled preko blatišta, prema mestu gde je osečala da se Gavin nalazi. On će se boriti kod...

Egvena zastade. Njen prethodni položaj omogućio joj je da oseti da se Gavin nalazi negde u smeru reke, ali nakon što je prošla kroz kapiju stekla je bolji utisak o njegovom položaju. On nije kod reke sa Elejninom vojskom.

Gavin je ni manje ni više nego na visoravni, gde je Senka najsnažnija.

O, Svetlosti!, pomislila je. Gavine... Šta to radiš?

Gavin je hodao kroz dim. Crni pramenovi uvijali su se oko njega, a vrelina spaljene trave probijala mu se kroz čizme. Međutim, vatra je mahom zamrla tu, na vrhu visoravni, tako da je nakon nje zemlja bila garava i siva od pepela.

Leševi i nešto polomljenih zmajeva crneli su se kao hrpe otpada od topljenja ili uglja. Gavin zna da seljaci ponekad pale prošlogodišnji korov kako bi obnovili polje. Sada je čitav svet zapaljen. Dok je prolazio kroz zavesu od crnog dima - vezavši mokru maramicu preko lica - molio se za obnovu.

Tle je bilo prekriveno sitnim pukotinama. Senka uništava ovu zemlju.

Većina Troloka okupila se na delu visoravni koji gleda na Havalski gaz, mada se šačica njih bavila čačkanjem leševa na padini. Možda ih je privlačio smrad spaljenog mesa. Jedan Mirdraal izroni iz dima i poče da ih grdi na nekom jeziku koji Gavin nije razumeo. Stvorenje je bičevalo Troloke.

Gavin se ukopa u mestu, ali Polutan ga nije video. Poterao je zaostale Troloke prema mestu gde se okupio ostatak. Gavin je čekao, lagano dišući kroz vlažnu maramicu, osećajući kako se senke krvonoževa vijugaju grleći ga. Ona tri prstena su mu to učinila. Osećao se opijeno i noge su mu se kretale prebrzo kada bi zakoračio. Bilo mu je potrebno neko vreme da se navikne na te promene i da zadrži ravnotežu kada se pomeri.