Sećanje na svetlost

Gavin prođe pored Troloka koji su jurišali, i izađe iza jednog velikog odreda Šaranaca naoružanih neobičnim lukovima, velikim skoro kao dvorečanski. Bili su raspoređeni oko jednog konjanika u oklopu od novčića, vezanih kroz rupe u središtima, koji je pored toga nosio i štitnike za grlo i ruke. Vizir njegovog strašnog kalpaka bio je podignut. Ono gordo lice Gavinu je bilo jezivo poznato, zgodno i carski dostojanstveno i gordo.

Ovo će morati da bude brzo, pomislio je Gavin. Svetlosti, bolje da mu ne pružim priliku da usmerava.

Šarske lukonoše bile su spremne, ali samo se dvojica okrenuše kada Gavin skliznu između njih i izvadi nož iz korica za pojasom. Moraće da svuče Demandreda s konja, pa da nožem ubode u lice. Osećao je da je to kukavički napad, ali ipak je najbolje tako. Ako ga saplete, moći će da...

Demandred se iznenada okrenu i pogleda prema Gavinu. Trenutak kasnije on pruži ruku i zrak usijane bele vatre - tanak kao grančica - polete na Gavina.

Promašio je i njegov zrak zario se odmah pored Gavina kada je ovaj odskočio. Pukotine se raširiše po obližnjem tlu. Duboke i crne naprsline kao da su zjapile u večnost.

Gavin skoči i zaseče Demandredovo sedlo. Tako je brz. Prstenovi su mu omogućavali da bude u pokretu dok je Demandred još zbunjeno zurio.

Kolan se pokida a Gavin zari nož konju u bok. Životinja zanjišta i prope se, zbacivši Demandreda sa sve sedlom.

Gavin skoči, držeći okrvavljeni nož, dok je konj bežao a šarski strelci vikali. On se nadvi nad Demandredom, dižući nož i držeći ga obema rukama.

Telo Izgubljenog odjednom se tržnu i čovek bi odgurnut u stranu. Vazduh je duvao po čađavom tlu, dižući pahulje pepela koje su se raznosile na vazdušnim strujama dok su tkanja Vazduha hvatala Demandreda i okretala ga, spuštajući ga na tle tako da mu je oklop zazveketao a mač već bio isukan. Izgubljeni čučnu i pusti još jedno tkanje - Gavin oseti kako se vazduh vrtloži pored njega, kao da niti pokušavaju da ga zgrabe. Prebrz je, a Demandredu je očigledno teško da ga pogodi zbog onog prstenja koje Gavin nosi.

Gavin ustuknu i prebaci nož u drugu ruku, pa desnicom isuka mač.

„Tako dakle“, kaza Demandred. „Ubica. A Lijus Terin je uvek pričao o časti i suočavanju licem u lice.“

„Nije me poslao Ponovorođeni Zmaj.“

„A okružen si Noćnom seni, što je tkanje kojeg se.u ovom dobu niko ne seća. Znaš li da će ti ono što ti je Lijus Terin uradio iscediti život? Ti si mrtav čovek, čovečuljče.“

„Onda mi se ti pridruži u grobu“, odvrati Gavin.

Demandred se uspravi i uhvati mač obema šakama, zauzimajući Gavinu nepoznat stav. Izgleda daje mogao da donekle prati Gavina pogledom, uprkos onim prstenovima, ali da je za dlaku sporiji nego što bi inače bio.

„Pupoljci jabuke na vetru“ i s tri brza udarca primorao je Demandreda da ustukne. Nekoliko Šaranaca pošlo je sa isukanim mačevima, ali Demandred diže jednu ruku u oklopnoj rukavici da ih zaustavi. Nije se smešio Gavinu - izgleda da se taj čovek nikada ne smeši - ali je izveo nešto slično „trokrakoj munji“, a Gavin je na to odgovorio „veprom koji hrli niz planinu“

Demandred je dobar. Iako mu prstenovi daju prednost, Gavin je jedva izbegao Demandredov povratni udarac. Njih dvojica su plesali po malom krugu brisanog prostora koji su čuvali oprezni Šaranci. Daleka grmljavina pratila je gvozdene kugle što su se zarivale u padinu tako da se zemlja tresla. Svega nekoliko zmajeva i dalje bljuje vatru, ali izgleda da su usredsređeni na taj položaj.

Gavin zastenja i baci se u „oluja trese granje" pokušavajući da se probije kroz Demandredov gard. Moraće da se približi da zarije mač ispod pazuha ili između šavova njegovog oklopa od novčića.

Demandred odgovori brzo i vešto. Gavin se ubrzo znojio pod oklopom. Osećao se kao da je brži nego što je ikada u životu bio, a pokreti su mu bili kao u kolibrija. Ali ma koliko pokušavao, nije mogao da zada udarac.

„Ko si ti, čovečuljče?“, procedi Demandred, uzmičući s mačem dignutim u stranu. „Dobro se boriš.“

„Gavin Trakand.“

„Brat one male kraljice“, reče Demandred. „Ti začelo shvataš ko sam ja.“

„Ubica.“

„A zar tvoj Zmaj nije ubijao?“, zatraži da čuje Demandred. „Zar tvoja sestra nikada nije ubila da bi zadržala - a možda bih i mogao da kažem osvojila - svoj presto?“

„To je nešto drugo.“

„Svi tako uvek govore“, odvrati Demandred i pođe napred. Mačevalački stavovi bili su mu skladni, leđa uvek prava ali opuštena, a služio se širokim pokretima kao neki plesač. Potpuno je vladao svojim mačem. Gavin nije čuo da je Demandred bio poznat kao mačevalac, ali taj čovek je u mačevanju dobar kao ma koji s kojim se Gavin u životu susreo. Zapravo - i bolji.

Gavin izvede stav „mačka igra na zidu“, prelep i širok mačevalački udarac koji je odgovarao Demandredovom, a onda je napao „plesom zmijskog jezika“, nadajući se daje njegov prethodni stav zavarao Demandreda toliko da će on propustiti njegov ubod.