Sećanje na svetlost

Gavinu nekako pođe za rukom da se digne na kolena. Srce mu se kidalo; mora da se vrati Egveni. Poče da puzi, a krv se ispod njega mešala sa zemljom kako mu je tekla iz rane. Očima koje su se maglile od znoja, ugledao je nekoliko konjičkih atova dvadesetak koraka od njega, kako, zavezani za dug konjski vez, prebiraju po čađavim busenovima trave. Nakon nekoliko minuta upiranja, što je bilo nemoguće dugo vreme provedeno u naporu od kojeg je na kraju bio potpuno iscrpljen, uzjahao je prvog konja do kojeg je mogao da stigne i kojeg je mogao da odveže. Gavin se ošamućeno pognu, jednom rukom grabeći grivu. Prikupljajući svu preostalu snagu, mamuznu životinju u rebra.

„Milostiva" reče Mandevin Faili, „godinama poznajem tu dvojicu! Oni nisu bez mrlja u prošlosti. Niko ne dolazi u Družinu ako je besprekorno čist. Ali, Svetlost dala, oni nisu Prijatelji Mraka!“

Faila je nemo ručala, slušajući onoliko strpljivo koliko je to mogla kako se Mandevin buni. Osećala se kao da će pući od pritiska.

Nalaze se blizu Takandara - užasno blizu. Crnim nebesima sevaju munje i tutnje gromovi, a danima nisu videli nijednog živog stvora - bilo opasnog bilo bezopasnog. Niti su više videli Vanina ili Harnana, mada je Faila naredila da se svake noći drži dvostruka straža. Poslušnici Mračnoga ne odustaju tako lako.

Ona sada nosi Rog u jednoj velikoj vreći vezanoj za pojas. Ostali znaju za to i naizmence se ponose svojom dužnošću i užasnuti su njenom važnošću. Makar je ona sada to podelila s njima.

„Milostiva” kaza joj Mandevin kleknuvši, „Vanin je tamo negde. On je izvanredan izviđač - najbolji u Družini. Nećemo ga videti ako on to ne bude želeo, ali kunem se da nas on sledi. Kud bi drugde mogao da ode? Ako mu doviknem, ako ga pozovem da ispriča svoju priču, možda ćemo moći da razrešimo ovo.“

„Mandevine, razmisliću o tome“, odgovori Faila.

On klimnu. Jednooki čovek bio je dobar zapovednik, ali maštovit kao cigla. Jednostavni ljudi pretpostavljaju da i drugi imaju jednostavne pobude, a nije mogao da zamisli da neko poput Vanina ili Harnana tako dugo pomaže Družini - nema sumnje s naređenjima da to rade kako bi izbegli da neko posumnja u njih - samo da bi sada uradio nešto užasno.

Makar sada zna da nije brinula bez razloga. Onaj izraz čistog užasa u Vaninovim očima kada ga je uhvatila bio joj je dovoljna potvrda, sve i da to što ga je zatekla s Rogom u rukama nije bila. Nije očekivala dva Prijatelja Mraka, pa su je oni nadmudrili svojim lopovlukom. Međutim, oni su takođe potcenili opasnosti koje postoje u Pustoši. Bilo joj je mrsko da pomisli šta bi se dogodilo da njih dvojica nisu privukli pažnju onog medveđeg stvora. Faila bi ostala u svom šatoru, iščekujući lopove koji su u međuvremenu već nestali s jednim od najmoćnijih predmeta na svetu.

Oglasi se grmljavina. Tamni Šajol Gul nadvijao se u daljini, dižući se iz doline Takandar kao deo jednog omanjeg planinskog venca. U vazduhu se osećala bezmalo zimska studen. Biće teško stići do tog vrha - ali bilo kako bilo, ona će dopremiti taj Rog vojsci Svetlosti da ga upotrebi u Poslednjoj bitki. Dodirnu vreću pored sebe i opipa metal u njoj.

Blizu nje Olver je trčao po beživotnom sivom kamenu Spaljenih zemalja, noseći za pojasom nož kao da je mač. Možda nije trebalo da ga povede. Mada, dečaci njegovih godina u Krajinama uče kako da raznose poruke i potrepštine utvrdama pod opsadom. Oni ne odlaze u pohod s ratnim družinama, niti dobijaju vojno zaduženje dok ne napune najmanje dvanaest godina, ali obuka počinje znatno ranije.

„Milostiva?“

Faila pogleda Selandu i Arelu kada joj pridoše. Faila je postavila Selandu na čelo izviđača sada kada se Vanin razotkrio. Bleda ženica manje liči na Aijelku nego mnoge druge u Ca Faile. Ali njeno držanje pomaže da se to ne vidi.

„Da?“

„Pokreti, milostiva“, tiho kaza Selanda.

„Šta?" Faila ustade. „Kakvi pokreti?“

„Nekakav karavan.“

„U Spaljenim zemljama?" s nevericom upita Faila. „Pokažite mi.“ Nije to bio samo karavan. Tamo je čitavo selo. Faila ga je razaznala kroz durbin, mada su jedino tamne mrlje nagoveštavale zgrade. Bilo je podignuto u podnožju brda blizu Takandara. Selo. Svetlosti!

Faila pomeri durbin tako da joj se pogled pruži na karavan koji se kretao po sumornom krajoliku, pravo prema položaju za snabdevanje uspostavljenom podaleko van sela.

„Rade isto ono što smo mi uradili“, prošapta.

„Nešto si rekla, milostiva?" Arela je ležala na trbuhu pored Faile. Mandevin je bio s njene druge strane i gledao kroz svoj durbin.

„Ono im je središnji položaj za snabdevanje“, objasni Faila gledajući naslage sanduka i zavežljaje strela. „Nakot Senke ne može da prolazi kroz kapije, ali njihove potrepštine mogu. Ne moraju da nose sa sobom strele ili oružje za zamenu. Umesto toga, sve potrepštine se prikupljaju ovde, pa se po potrebi šalju na bojišta.“

I zaista, tamo je jedna svetlosna traka najavila da će se otvoriti kapija. Kroz nju je prošla velika povorka prljavih ljudi s tovarima na leđima, a za njima desetine drugih koji su vukli male taljige.