Sećanje na svetlost

„Kuda god da idu one potrepštine“, lagano reče Faila, „u blizini se odvija neka bitka. U onim taljigama su strele, ali ne i hrana, pošto Troloci svake noći odvlače leševe da se njima goste.“

„Dakle, ako bi nam pošlo za rukom da se provučemo kroz jednu od onih kapija...“, izusti Mandevin.

Arela frknu, kao da je čitav taj razgovor samo šala. Onda pogleda Failu, a osmeh joj zamre na usnama. „Ozbiljni ste. Oboje ste ozbiljni.“

„I dalje smo daleko od Takandara“, reče joj Faila. „A ono selo nam je na putu. Možda bi bilo lakše provući se kroz jednu od onih kapija nego pokušati da sami nađemo put u dolinu.“

„Završićemo iza neprijateljskih redova!“

„Već smo iza njihovih redova“, sumorno odvrati Faila, „tako da se tu ništa neće promeniti.“

Arela zaćuta.

„To će biti nezgodno“, promrlja Mandevin okrećući durbin. „Pogledaj one ljude koji prilaze logoru iz sela.“

Faila opet diže durbin. „Aijeli?" prošapta. „Svetlosti! Zar su Šaidoi prišli Mračnome?“

„Čak ni ta pseta ne bi to učinila“, kaza Arela, pa pljunu u stranu.

Pridošlice zaista izgledaju drugačije. Velovi su im podignuti, kao da će da ubijaju, ali su crveni. Bilo kako bilo, biće skoro nemoguće da se provuku pored Aijela. Verovatno ih je samo to što su daleko od njih spasio da ne budu otkriveni. To, ali i činjenica da niko ne bi očekivao da tu zatekne družinu kakva je Failina.

„Nazad“, naredi Faila vraćajući se niz padinu mic po mic. „Moramo da smislimo šta ćemo.“

Perin se probudi, osećajući se kao da ga je neko usred zime bacio u jezero.

„Lezi, budalo“, naredi mu Džanina, hvatajući ga za ruku. Bledokosa Mudra delovala je isto toliko iscrpljeno koliko se on tako osećao.

On se nalazi negde gde je meko. Previše meko. Lep krevet, čisti čaršavi. Kroz prozor su se videli talasi kako nežno zapljuskuju obalu i čulo se kako se galebovi dovikuju. Takođe je čuo tiho jecanje odnekud iz blizine.

„Gde sam to ja?“, upita Perin.

„U mojoj palati“, odgovori Berelajn. Stajala je pored dovratka, a on je sve do tada nije primetio. Prva je nosila svoju dijademu, jastreba u letu, a bila je u grimiznoj haljini sa žutim porubom. Soba je bila kitnjasta, sa ogledalima, prozorima i krevetskim stubovima ukrašenim zlatom i bronzom.

„I dodala bih“, nastavi Berelajn, „lorde Ajbara, da su ovo pomalo poznate okolnosti za mene. U slučaju da se nešto pitaš u vezi s tim, ovoga puta sam preduzela mere predostrožnosti.“

Predostrožnosti? Perin onjuši vazduh. Uno? Osećao je miris tog čoveka. I zaista, Berelajn klimnu u stranu i Perin okrenu glavu, pa ugleda Una kako sedi u obližnjoj stolici, s rukom u udlazi.

„Uno! Šta ti se to desilo?“, upita ga Perin.

„Desili su mi se krvavi Troloci“, zagunđa Uno. „Čekam red za Lečenje.“

„Leče se najpre oni ljudi s ranama koje im ugrožavaju život“, objasni Džanina. Ona je najuspešnija među Mudrima kada je reč o Lečenju; izgleda da je rešila da ostane sa Aes Sedai i Berelajn. „Ti si, Perine Ajbara, Izlečen tek toliko da preživiš. Samo toliko da preživiš. Tek smo sada mogle da se postaramo za tvoje rane, koje ti nisu ugrožavale život.“

„Čekaj!“, pobuni se Perin i pokuša da ustane. Svetlosti, kako je samo iznuren. „Koliko sam dugo ovde?“

„Deset sati“, odgovori mu Berelajn.

„Deset sati! Moram da idem. Bitka...“

„Boj će nastaviti bez tebe“, prekida ga Berelajn. „Žao mi je.“

Perin tiho zareža. Tako je umoran. „Moiraina je znala kako da ukloni nečiju iznurenost Džanina, znaš li ti to?“

„Sve i da znam, ne bih to uradila za tebe“, odgovori mu Džanina. „Perine, moraš da se naspavaš, tvoje učešće u Poslednjoj bitki sada je okončano." Perin stisnu zube, pa krenu da ustane.

„Izađeš li iz tog kreveta“, reče mu Džanina, gledajući ga pravo u oči, „vezaću te Vazduhom i ostaviti te da satima visiš tu.“

Perinov prvi nagon bio je da se premesti odatle. Taman poče da obrazuje tu misao u glavi, pa se oseti kao budala. Nekako se vrati u stvaran svet. On tu ne može da se premešta. Bespomoćan je kao novorođenče.

On se zavali u krevet, boreći se sa osećajem osujećenosti.

„Nemoj da si neraspoložen, Perine“, tiho mu reče Berelajn, prilazeći krevetu. „Trebalo bi da si mrtav. Kako si stigao do onog bojišta? Da Haral Luhan i njegovi ljudi nisu primetili kako ležiš...“

Perin samo odmahnu glavom. Ono što je on učinio ne može da se objasni onome ko ne zna šta je vučji san. „Berelajn, šta se dešava? Sta je s ratom? Šta je s našim vojskama?“

Ona napući usne.

„Osećam miris istine na tebi“, reče Perin. „Zabrinutost i strepnju.“ On uzdahnu. „Video sam da su se bojišta pomerila. Ako su i Dvorečani na Merilorskom polju, to znači da su sve tri naše vojske saterane na isto mesto. Sve sem one u Takandaru.“

„Ne znamo šta je sa gospodarom Zmajem“, tiho mu odgovori ona i sldiznu na stoličicu pored njegovog kreveta. Džanina stade pored zida, pa uhvati Una za ruku, a on zadrhta kada Lečenje prostruja kroz njega.

„Rand se i dalje bori“, reče joj Perin.

„Previše je vremena prošlo“, primeti ona. Nešto mu ne govori. Oko nečega obigrava. Nanjušio je.