Sećanje na svetlost

Isto je s kožom. Nova koža je lepa, ali zaista dobra koža jeste ona korišćena i nošena, kao remen o kojem se neko godinama starao. Čovek nikad ne zna može li se osloniti na novi remen. Ali kada ga koristi nekoliko godišnjih doba, onda zna na čemu je.

„Pokušavam da pročitam tu misao“, reče Pevara. „Da li si me ti to upravo... uporedio sa starim kožnim remenom?“

On pocrvene.

„Pretpostaviću da je to neka kožarska pohvala." Ona srknu čaj.

„Pa, ti mene stalno porediš sa... šta je to? Gomila nekih figurica?“

Ona se nasmeši. „Moja porodica.“

Oni koje su ubili Prijatelji Mraka. „Žao mi je.“

„Androle, to se desilo veoma, veoma davno." Ali osećao je da je ona i dalje besna zbog toga.

„Svetlosti“, izusti on. „Pevara, stalno zaboravljam da si starija od većine stabala.“

„Hmmm...“, promrmlja ona. „Najpre sam kožni remen, a sada sam starija od drveća. Pretpostavljam da, iako si se u životu bavio s nekoliko desetina različitih poslova, nikada nisi naučio kako da razgovaraš sa gospom?“

On slegnu ramenima. Kada je bio mlađi, možda bi ga posramilo to da mu se jezik zaveže, ali s vremenom je naučio da se to jednostavno ne može izbeći. Samo bude još gore ako to pokušava. Za divno čudo, njoj je bilo drago zbog tog njegovog postupka. Valjda žene vole da vide da je muškarac zbunjen.

Ali njeno dobro raspoloženje minu čim je pogledala nebo. To ga je odjednom podsetilo na prazna polja ispod njih. Osušeno drveće. Potmula grmljavina. Ovo nije vreme za veselje, niti za ljubav. Ali iz nekog razloga, shvatio je da se čvrsto drži i jednog i drugog upravo stoga što nije vreme za to.

„Trebalo bi da ubrzo krenemo“, reče. „Šta nameravaš?“

„Taim će stalno biti okružen poslušnicima. Ako nastavimo da ga ovako napadamo, saseći će nas u paramparčad pre nego što stignemo do njega. Moramo mu se prikrasti.“

„A kako ćemo to uspeti?“

„To već zavisi. Koliko lud umeš da budeš, ako okolnosti to od tebe zahtevaju?“

Dolina Takan’dar postala je mesto kojim vladaju dim, pometnja i smrt. Ruark se šunjao kroz sve to, a pratili su ga Trask i Belder. Njih dvojica bili su mu braća iz Crvenih štitova. Pre dolaska na to mesto nikada ih u životu nije video, ali oni su svejedno braća. I njihova povezanost zapečatila se prolivanjem krvi Nakota Senke i izdajica.

Munja sevnu kroz vazduh i zari se u obližnje tle. Dok je Ruark hodao, stope su mu mrvile pesak koji je munja pretvorila u staklo. Kad stiže do zaklona - neke hrpe troločkih leševa - on čučnu. Trask i Belder mu se pridružiše, Oluja se napokon razduvala i besni vetrovi šibali su dolinom, bezmalo dovoljno snažni da strgnu veo s lica.

Teško je bilo išta razaznati. Vetar je oduvao maglu, ali nebo se još više zamračilo a oluja je digla prašinu i dim. Mnogi su se borili u čoporima. Više nije bilo bojnih redova. Ranije tog dana jedan mirdraalski napad - pa sveopšti troločki napad za njim - napokon je slomio braniteljsko uporište na ulazu u dolinu. Tairenci i Zmajuzakleti povukli su se u dolinu, prema Šajol Gulu, i sada se većina njih bori blizu podnožja planine.

Srećom, Troloci koji su se probili nisu bili brojčano nadmoćni. Pogibija u klisuri i duga opsada smanjili su broj Troloka u Takandaru. Sve u svemu, Troloka je verovatno preostalo isto koliko branilaca.

To i dalje predstavlja muku i nevolju - ali po njegovom mišljenju, oni nečastivi koji nose crvene velove daleko su veća pretnja. Oni lutaju širom doline, baš kao Aijeli, Po tom brisanom polju smrti, zaklonjenom maglom i uskomešanom prašinom, od kojih se ništa ne vidi, Ruark je lovio njih, Povremeno bi nabasao na skupine Troloka, ali većinu njih Seni su oterale u borbu protiv redovnih vojnika, Tairenaca i Domanaca.

Ruark mahnu svojoj braći, pa pođoše kroz oluju duž jednog zida doline, Svetlost dala da će redovni vojnici i usmerivači moći da brane put uz planinu do mesta gde se Kar’a’karn bori protiv Slepnika.

Rand al'Tor mora ubrzo okončati svoju bitku, jer Ruark sluti da neće proći dugo dok Senka osvoji tu dolinu.

On i njegova braća prođoše pored nekih Aijela koji su plesali kopljima sa izdajnicima s crvenim velovima. Premda mnogi od crvenih velova mogu da usmeravaju, izgleda da u toj družini niko nije mogao. Ruark i njegova dvojica skočiše u ples, bodući kopljima.

Ovi crveni velovi dobro su se borili. Trask se u toj borbi probudio iz sna, mada je ubio jednog od crvenih velova dok je padao, Carka se okončala tako sto su preostali crveni velovi pobegli, Ruark je ubio jednog od njih, a Belder je oborio drugog, Ustrelili su ljude u leđa; to se ne bi dogodilo da su se borili protiv pravih Aijela, Ta stvorenja su gora od Nakota Senke.

Trojica preostalih Aijela kojima su pomogli, klimnuše im u znak zahvalnosti, pa se pridružiše njemu i Belderu i onda svi zajedno krenuše da se vrate prema Jami usuda kako bi proverili u kakvom je stanju tamošnja odbrana.