Sećanje na svetlost

Put je bio dovoljno širok da propusti šestora kola istovremeno, ali na drumu ne bese vozila, već samo ljudi. Ljudi puni života, u šarenoj odeći, čavrljali su, dovikivali se i bili radosni. Zvuci su ispunili prazninu - zvuci života.

Rand se okrenu gledajući zgrade dok su nicale oko njega. Duž ulice bile su sazidane visoke kuće sa stubovima ispred ulaza. Duge i uske, oslanjale su se jedna na drugu licima okrenute prema putu. Iza njih dizale su se kupole i čudesa - zgrade koje su stremile ka nebu. Nikada u životu nije on video takav grad, mada je bilo očigledno da su ga podigle ogijerske ruke.

To jest, delimično ogijerske ruke. Obližnji radnici popravljali su kamenu fasadu koja se odlomila u oluji. Ogijeri debelih prstiju gromovito su se smejali dok su radili rame uz rame s ljudima. Kada su Ogijeri došli u Dve Reke kako bi se odužili Randu za njegovu žrtvu, nameravajući da tu podignu spomenik, gradske vođe mudro su ih zamolile da im umesto toga pomognu u poboljšavanju grada.

Godinama su Ogijeri i Dvorečani blisko sarađivali - i to je dostiglo takve razmere da su sada dvorečanske zanatlije tražene širom sveta. Rand je hodao putem, krećući se između ljudi svih narodnosti. Bilo je tu Domanaca u raznobojnoj providnoj odeći. Tairenaca - čije su se podele između ljudi običnog i plemenitog roda svakim danom sve više gubile - u vrećastoj odeći prepoznatljivoj po prugastim rukavima. Bilo je i Seanšana u svili. Krajišnika plemenitog držanja. Bilo je tu čak i Šaranaca.

Svi su došli u Emondovo Polje. Grad sada veoma malo liči na svoje ime, ali ostalo je nekih nagoveštaja. Ima više drveća i otvorenih zelenih površina nego u drugim velikim gradovima kakvi su Kaemlin ili Tir. U Dvema Rekama zanatlije su poštovane, a njihovi strelci su najbolji na svetu. Ugledni odred Dvorečana naoružanih novim štapovima za ispaljivanje, koje ljudi nazivaju puškama, služi sa Aijelima u njihovim mirotvornim zadacima u Sari. To je sada jedino mesto gde se ratuje na celome svetu. O, ima razmirica tu i tamo. Sukob između Murandije i Tira pre pet godina umalo da nije izazvao prvi pravi rat u stoleću koje je prošlo od Poslednje bitke.

Rand se nasmeši hodajući kroz gomilu, ne gurajući se već s ponosom slušajući radost u ljudskim glasovima. „Sukob“ u Murandiji bio je žustar prema merilima Cetvrtog doba, ali to zapravo nije bilo ništa. Jedan nezadovoljni plemić pucao je na aijelsku patrolu. Troje ranjenih, a niko mrtav - i to su bile najgore „borbe“ koje su se odigrale za mnogo godina, sa izuzetkom onih u Šarskim pohodima.

Na nebu se sunčeva svetlost probila kroz retke oblake i obasjala put. Rand napokon stiže do gradskog trga, koji je nekada bio Zeleno u Emondovom Polju. Sta on da misli o Kamenolomskom putu sada kada je dovoljno širok da njime prođe čitava vojska? Obišao je ogromni vodoskok u središtu trga, spomenik koji su Ogijeri podigli onima što su pali u Poslednjoj bitki.

Među kipovima u središtu vodoskoka video je poznata lica, pa se okrenuo od njih.

Još nije konačno, pomislio je. Ovo još nije stvarno. Sazdao je ovu stvarnost od niti onoga što bi moglo da bude, od ogledala sveta kakav je sada. Ništa nije nepromenljivo određeno.

Prvi put otkad je ušao u tu viziju koju je sam osmislio, samouverenost mu se uzdrmala. On zna da Poslednja bitka nije bila neuspeh - ali ljudi ipak umiru. Zar je mislio da će učiniti kraj svoj smrti, svem bolu?

Ovo je trebalo da bude moja borba, pomislio je. Nije trebalo da poginu. Zar njegova žrtva nije bila dovoljna?

Pitao se to iznova i iznova.

Vizija zatreperi, lepa kaldrma pod njegovim nogama zamagli se, a zgrade počeše da se tresu i podrhtavaju. Ljudi se zaustaviše u mestu, a zvuk zamre. Rand niz jednu uličicu vide tamu kako se pojavljuje najpre veličine vrha čiode, a onda se širi, preplavljuje sve oko sebe i guta. Dosegla je veličinu jedne kuće i lagano se širila.

NEPRIJATELJU, TVOJ SAN JE SLAB.

Rand nametnu svoju volju i podrhtavanje prestade. Ljudi koji su se ukopali u mestu nastaviše da hodaju, a lagodno čavrljanje opet se začu. Lahor je duvao pločnikom, tako da su se barjaci na stubovima, koji su najavljivali proslavu, lagano njihali.

„Postaraću se da do ovoga dođe“, obrati se Rand tami. „Ovo je tvoj neuspeh. Sreća, rast, ljubav...“

OVI LJUDI SADA SU MOJI. JA ĆU IH UZETI.

„Ti si tama“, glasno odvrati Rand. „Tama ne može da suzbije Svetlost. Tama postoji samo kada Svetlost ne uspe i kada pobegne. Ja neću pretrpeti neuspeh. Neću pobeći. Šaj’tane, ne možeš da pobediš sve dok sam ti ja na putu.“

VIDEĆEMO.

Rand se okrenu od tame i tvrdoglavo nastavi da obilazi vodoskok. S druge strane trga jedno veliko i veličanstveno belo stepenište vodilo je do neverovatno lepo sazdane četvorospratnice. Izrezbarena relje ima, sa blistavim bakarnim krovom, zgrada je bila okićena barjacima. Stotinu godina. Stotinu godina života, stotinu godina mira.