Sećanje na svetlost

„Samo da se suzdržavaš da koristiš mač“, odgovori Galad zaklanjajući oči od sunca kako bi bacio pogled preko bojnog polja. Te reči kao da su nagoveštavale da joj on dozvoljava - dozvoljava - da predvodi svoje jedinice.

Mlazevi svetlosti sevali su s visoravni pogađajući poslednje zmajeve koji su otvarali vatru s jednog polja neposredno iza njenih vojnika. Takva snaga? Demandredova moć veća je od Randove. Ako on tu silu okrene protiv moje vojske...

„Zašto me je Kauton poslao ovamo?“, tiho upita Galad. „Hteo je desetak mojih najboljih ljudi...“

„Nije valjda da me ozbiljno pitaš da pretpostavim šta je Metrimu Kautonu na umu, zar ne?“, upita ga Elejna. „Uverena sam da Met samo izigrava prostodušnost kako bi mu ljudi dozvoljavali da se izvlači s više stvari nego što bi inače mogao.“

Galad odmahnu glavom. Videla je u blizini jedan odred njegovih ljudi. Pokazivali su prema Trolocima, koji su lagano dolazili uzvodno na arafelskoj obali. Elejna shvati da je njeno desno krilo u opasnosti.

„Pošalji šest odreda samostrelaca“, naredi Elejna Birgiti. „Gajbon će morati da pojača naše jedinice uzvodno.“

Svetlosti. Ovo počinje da izgleda gadno. Bela kula borila se na zapadnoj padini visoravni, gde je usmeravanje najžešće. Uglavnom nije mogla da ga vidi, ali ga je osećala.

Dim se dizao s vrha visoravni, obasjan sevanjem munja. Kao da neka zver sačinjena od oluje i gladi vreba u crnilu, sevajući očima dok se budi.

Elejna odjednom postade svesna - dima u vazduhu, bolnih krika; grmljavine na nebu i podrhtavanja zemlje; hladnog vazduha što počiva na zemlji iz koje ništa ne raste, slamanja oružja i udaraca kopalja o štitove. Kraj. Zaista je nastupio, a ona je na njegovom rubu.

Jedan glasnik dogalopira noseći pismo. On dade Elejninim stražarima odgovarajuće lozinke, pa sjaha i oni ga pustiše da priđe njoj i Galadu. On se obrati upravo Galadu, pružajući mu pismo. „Od lorda Kautona, gospodine. Kazao je da ćeš biti ovde.“

Galad uze pismo i otvori ga mršteći se. U njemu je bio list hartije.

Elejna je strpljivo čekala - strpljivo - dok nije izbrojala do tri, a onda je poterala konja pored Galadovog i iskrivila vrat da bi mogla da čita šta piše. Čovek bi pomislio da bi on imao obzira prema trudnici.

Pismo je bilo ispisano Metovim rukopisom. Elejna se nasmešila kada je primetila da je rukopis daleko uredniji i da su reči daleko bolje ispisane nego u onom pismu koje joj je poslao pre nekoliko nedelja. Izgleda da je Metrim Kauton usled pritiska bitke postao bolji pisar.

Galade, Nema vremena da budem kitnjast. Ti si jedini kojem mogu da poverim ovaj zadatak. Ti ćeš učiniti ono stoje ispravno, i kada niko krvavi drugi to od tebe ne želi. Krajišnici možda ne bi imali petlje za ovo, ali kladim se da mogu da imam poverenja u jednog Belog plašta. Uzmi ovo. Neka ti Elejna otvori kapiju. Uradi ono što se mora.

Met

Galad se namršti, pa obrnu kovertu i iz nje ispade nešto srebrnasto. Medaljon na lancu. Pored njega je bila jedna tarvalonska marka.

Elejna uzdahnu, pa dodirnu medaljon i usmeri. Nije mogla. Ovo je jedan od odlivaka koje je napravila i dala Metu. Melar je ukrao drugi. „Ovo nosioca štiti od usmeravanja“, objasni Elejna. „Ali zašto ga je tebi poslao?“

Galad okrenu list hartije, očigledno primetivši nešto. Na poleđini je bilo užurbanije ispisano: P.S. U slučaju da ne znaš šta znači „Uradi šta se mora“, to znaci da hoću da odeš i krvavo pobiješ što više možeš onih šarskih usmerivača. Kladim se u celu tarvalonsku marku - samo je malčice izbrijana sa strane - da nećeš moći da ih ubiješ dvadeset. - M.K.

„To je krvavo podmuklo“, izusti Elejna. „Krv i krvavi pepeo, ali jeste.“

„Teško da je to izražavanje prikladno za jednog vladara“, prekori je Galad, pa presavi pismo i stavi ga u džep svog plašta. Pokoleba se, a onda stavi i medaljon oko vrata. „Pitam se da li on zna šta radi time što Deci daje predmet s kojim je čovek bezbedan od usmeravanja. Ova naređenja su dobra. Postaraću se da budu izvršena.“

„Dakle, ti to možeš da uradiš?“, upita ga Elejna. „Da ubijaš žene?“

„Možda bih nekada oklevao“, odgovori Galad, „ali to bi bio pogrešan izbor. Žene su sposobne za zlo jednako koliko muškarci. Zašto bih oklevao da ubijem jedne, a ne druge? Svetlost ne sudi po polu, već po onome što je u srcu.“

„Zanimljivo.“

„Šta je zanimljivo?" upita Galad.