Sećanje na svetlost

„Pošlo ti je za rukom da kažeš nešto zbog čega ne želim da te zadavim. Možda još ima nade za tebe, Galade Damodrede.“

On se namršti. „Elejna, ovo nije ni vreme ni mesto za zadirkivanje. Trebalo ki da vidiš šta hoće Garet Brin. Deluje uznemireno.“

Ona se okrenu, iznenađena što vidi ostarelog vojskovođu kako razgovara s njenim stražarima. „Generale?" pozva ga.

Brin diže pogled, pa joj se zvanično pokloni iz sedla.

„Zar su te moji stražari zaustavili?" upita ga Elejna dok joj je prilazio. Zar se proneo glas o Brinovoj Prinudi?

„Ne, veličanstvo“, odgovori on. Konj mu je bio pokriven penom. Jahao je bespoštedno. „Nisam želeo da uznemiravam tebe lično.“

„Nešto te muči“, primeti Elejna. „Da čujem.“

„Je li tvoj brat prošao ovuda?“

„Gavin?“, upita ona gledajući Galada. „Nisam ga videla.“

„Ni ja“, odgovori Galad.

„Amirlin je bila sigurna da će on biti s tvojom vojskom...“, odgovori Brin odmahujući glavom. „Otišao je da se bori u prvim redovima. Možda je prerušen.“

Zašto bi on... On je Gavin. On bi hteo da se bori. Ali to da se preruši i odšunja u prve borbene redove ne liči joj na njega. On bi možda okupio neke ljude odane njemu i poveo nekoliko juriša - ali da se šunja? Gavin? To je teško zamisliti.

„Proneću glas“, kaza Elejna dok joj se Galad klanjao pa odlazio da izvrši svoj zadatak. „Možda ga je video neko od mojih zapovednika.“

Ah..., pomisli Met toliko se pribivši uz karte da je skoro bio u ravni s njima. Onda mahnu da damane po imenu Mika otvori kapiju. Met je mogao da Putuje na vrh Dašarske kvrge kako bi odatle imao pogled na bitku. Međutim, kada je poslednji put to učinio, neprijateljski usmerivači su ga napali tako što su odsekli deo vrhunca. Sem toga, iako onoliko visoka, Dašarska kvrga nije mu omogućava da vidi sve što se dešava ispod zapadne strane Polovske visoravni. Rukama se oslonio pored ivica kapije u stolu, gledajući krajolik što se prostirao ispod nje.

Elejnin borbeni red kod reke lagano uzmiče. Poslali su strelce na desni bok. Dobro. Krv i krvavi pepeo... oni Troloci jurišaju skoro kao konjica. Moraće da dojavi Elejni da rasporedi konjicu odmah iza pešadije naoružane kopljima.

Baš kao kada sam se borio protiv Sane Ašrafa kod Penskog vodopada, pomislio je. Teška konjica, strelci na konjima, teška konjica, strelci na konjima. Jedni za drugima. Ter’ain dai hočin dijeb sene.

Met nije mogao da se seti da ga je neka bitka ikada tako obuzimala. Borba protiv Šaidoa nije bila ni izbliza tako uzbudljiva, mada Met nije u potpunosti predvodio tu bitku. Ni borba protiv Elbara nije bila tako zadovoljavajuća. Naravno, to je bila daleko manja bitka.

Demandred zna da se kocka. Met je to osećao u pokretima njegovih jedinica. Met se kocka protiv jednog od najboljih u istoriji, a ovoga puta ulog nije bogatstvo. Oni se kockaju ljudskim životima, a konačna nagrada je ceo svet. Krv i krvavi pepeo, to ga uzbuđuje. Osećao je blagu grižu savesti zbog toga, ali to jeste uzbudljivo.

„Lan je na položaju“, kaza Met uspravljajući se i vraćajući se svojim kartama da unese neke beleške. „Recite mu da napadne.“

Troločka vojska koja prelazi preko rečnog korita pored ruševina mora da bude zgažena. Premestio je Krajišnike oko visoravni da napadnu njihovu ranjivu pozadinu dok Tam i njegove sabrane snage nastavljaju da ih tuku spreda. Tam je pobio veliki broj Troloka i pre i posle pregrađivanja reke. Ta troločka horda samo što se ne slomi i to bi mogao da postigne usaglašeni napad s dve strane.

Tamovi ljudi su umorni. Hoće li moći da izdrže dovoljno dugo dok Lan ne stigne i ne napadne Troloke s leđa? Svetlosti, Met se nadao da će izdržati. Ako ne izdrže...

Neka senka pojavi se u dovratku zapovedničkog položaja - visok čovek tamne kovrdžave kose, u aša'manskom kaputu. Na licu mu je bio izraz osobe koja je upravo izvukla gubitničku ruku. Svetlosti, taj njegov pogled onespokojio bi i Troloka.

Min, koja je za to vreme razgovarala s Tuon, samo se zagrcnu; činilo se da je Logan nju naročito streljao pogledom. Met se ispravi i otrese prašinu s ruku. „Logane, nadam se da nisi uradio ništa preterano gadno našim stražarima.“

„Tkanja Vazduha sama će se razdrešiti za neki minut“, strogim glasom odgovori čovek. „Mislio sam da neće biti verovatno da će me pustiti da uđem.“

Met pogleda Tuon. Ona se ukrutila kao štirkana kecelja. Seanšani ne veruju ni ženama koje mogu da usmeravaju, a kamoli nekome kao što je Logan.

„Logane“, kaza mu Met, „potrebno mi je da se boriš rame uz rame s vojskom Bele kule. Oni Šaranci ih tuku.“

Logan je gledao Tuon pravo u oči.

„Logane!“, viknu mu Met. „U slučaju da nisi primetio, borimo se u krvavom ratu.“

„Ovo nije moj rat.“

„Ovo je naš rat“, prasnu u odgovor Met. „Ovo je rat svakoga od nas.“

„Pošao sam u boj“, odvrati Logan. „I šta mi je bilo hvala? Pitaj Crveni ađah. Oni će ti reći kakva nagrada čeka čoveka kojeg je Sara zloupotrebila.“