Sećanje na svetlost

Vatra je buknula kroz vazduh iznad njene glave, prijeći njenu kitnjastu svilenu haljinu i spaljujući zid iza njih. Fortuona se iskoprca iz Mininog stiska, sve vreme se pribijajući uz pod, a Min iznenađeno trepnu. Žena je svoju nezgrapnu odeću ostavila za sobom - ta odežda očigledno je bila skrojena tako da može lako da se skine - a ispod je nosila uske svilene čakšire i usku košulju, i jedno i drugo crno.

Tuon se pridiže s nožem u ruci, tiho režeći - bezmalo divljački. Blizu njih, Met pade na leđa, a na grudima mu je sedeo čovek koji je vitlao nožem. Odakle li se taj čovek stvorio? Ne seća se da ga je videla kada je ušao.

Tuon potrča ka Metu u trenutku kada šarski usmerivači počeše da zasipaju zapovednički položaj ognjem. Min se nekako diže na noge, sputana onom groznom odećom, pa izvadi nož i sakri se pored prestola, leđima se oslanjajući o njega dok se tle treslo. Nije mogla da stigne do Fortuone, pa je primorala sebe da izađe kroz zadnji zid, koji je bio načinjen od nekakve stvari nalik na hartiju, koju Seanšani zovu „tenmi“

Kašljala je od dima, ali vazduh je napolju bio čistiji. Šaranaca nije bilo na toj strani zgrade. Napadali su iz drugih smerova. Potrčala je duž zida. Usmerivači jesu opasni, ali ako joj pođe za rukom da jednoga probode nožem, neće mu pomoći ni sva Jedna moć na ovom svetu.

Ona pogleda iza ugla, i tu je iznenadi čovek koji je čučao i divljački sevao pogledom. Lice mu je bilo ispijeno; krvavocrvene tetovaže na vratu podsećale su na kandže koje drže njegovu svetloputu bradu i glavu.

On zareža, a Min se baci na tle izbegavajući mlaz plamena i bacajući nož na njega.

Čovek ga uhvati u vazduhu. Cučeći pođe napred kao neka zver, cereći joj se.

A onda se odjednom tržnu i koprcajući se pade na zemlju. Krv mu curnu sa usana.

„Ovo je“, začuše se reči jedne žene, izgovorene glasom prepunim gađenja, „nešto što ne bi trebalo da znam kako da izvedem, ali veoma je tiho zaustaviti nekome srce pomoću Jedne moći. Iznenađujuće je što to traži veoma malo Moći, a to je meni veoma bitno.“

„Sijuan!“, uzviknu Min. „Ti ne bi trebalo da si ovde.“

„Sreća tvoja što jesanf, frknu Sijuan u odgovor, čučnuvši da pregleda telo pred sobom. „Ma ovo su gadna posla, ali ako ćeš već da jedeš ribu, trebalo bi da si voljna da je sama očistiš. Sta je bilo, devojko? Sada si bezbedna. Nema potrebe da budeš tako bleda.“

„Ti ne bi smela da budeš ovde!“, kaza Min. „Rekla sam ti. Drži se Gareta Brina!“

„Držala sam ga se, skoro koliko njegovo donje rublje, čisto da znaš. Zahvaljujući tome spasli smo živote jedno drugome, pa bih rekla da je tvoje predviđanje bilo tačno. Da li nekada zna da bude pogrešno?“

„Ne, to sam ti već kazala“, prošapta Min. „Nikada. Sijuan... videla sam auru oko Brina koja znači da vas dvoje morate da budete zajedno, ili ćete poginuti. Ta aura sada lebdi nad tobom. Sta god ti mislila da si uradila, predviđanje još nije ispunjeno. Ono je i dalje na snazi.“

Sijuan je na tren samo ukočeno stajala. „Kauton je u opasnosti.“

„Ali...“

„Devojko, nije me nimalo briga!" Tle se zatrese od sile Jedne moći. Damane uzvraćaju udarac. „Ova bitka je izgubljena ako Kauton pogine! Nije me briga hoćemo li oboje umreti zbog ovoga. Moramo da pomognemo. Mrdaj!“

Min klimnu, pa joj se pridruži, a ona krenu da obiđe razvaljenu zgradu. Bitka ispred nje sastojala se od mešavine sevanja, dima i plamena. Mrtva straža jurišala je na Šarance, mačeva isukanih, ne mareći za saborce koji oko njih ginu kao muve. Makar su neprijateljski usmerivači zauzeti njima.

Zapovednički položaj goreo je takvom vrelinom da je Min ustukla i digla ruku da zakloni lice.

„Sačekaj“, reče joj Sijuan pa Jednom moći izvuče stubić vode iz obližnjeg bureta, pa ih obe poprska. „Pokušaću da prigušim vatru“, reče i preusmeri mlaz vode na zgradu. „U redu je, hajdemo.“

Min klimnu i prolete kroz plamen, a Sijuan joj se pridruži. Zidovi od tenmija već su se zapalili, brzo sagorevajući. Plamen je palacao tavanicom.

„Eno“, kaza Min trepćući jer su joj oči zasuzile od vreline i dima. Ona upre prstom prema tamnim prilikama što su se borile blizu središta zgrade i Metovog stola s kartama koji je bio u plamenu. Izgleda da se protiv Meta bore tri ili četiri osobe. Svedosti, svi su oni Sivi ljudi - ne samo jedan od njih! Tuon je pala.

Min protrča pored leša jedne sul’dam, prostrtog pored leševa nekoliko stražara. Sijuan pomoću Jedne moći odvuče jednog Sivog čoveka od Meta. Stražarski leševi bacali su senke po podu. Jedna damane je još bila živa i grčila se u uglu, delujući potpuno prestravljeno dok joj se povodac vukao po podu. Njena sul'dam nepomično je ležala nešto dalje od nje. Izgleda da joj je Povodac ispao, a onda je poginula pokušavajući da se vrati svojoj damane.

„Uradi nešto!“, zaurla Min na tu devojku, hvatajući je za ruku.

Damane plačući odmahnu glavom.

„Plamen te spalio..." opsova Min.