Sećanje na svetlost

Tavanica zaškripa. Min potrča prema Metu. Jedan Sivi čovek bio je mrtav, ostala su još dvojica u uniformama seanšanskih stražara. Min je imala poteškoća da vidi one žive, pošto su na sve moguće načine bili neljudski prosečni. Potpuno neupadljivi.

Met zaurla i jednoga ubode nožem, ali nije imao svoje koplje. Min nije znala gde mu je. Met bezglavo napade, pritom zaradivši ranu duž boka. Zašto?

Tuon, shvati Min i ukopa se u mestu. Jedan Sivi čovek klečao je nad njenom nepomičnom prilikom, dizao nož i...

Min baci bodež.

Met pade na zemlju nekoliko stopa od Tuon; poslednji Sivi čovek držao ga je za noge. Minin bodež vrteo se u vazduhu, belasajući se na svetlosti vatre, pa Sivog čoveka koji se nadnosio nad Tuon pogodi pravo u nedra.

Min uzdahnu od olakšanja. Nikada u životu nije joj bilo toliko drago što nije promašila nožem. Met opsova, pa se okrenu i svog napadača udari nogom u lice. Odmah zatim napao je nožem, pa se zakoprcao do Tuon i prebacio je preko ramena.

Min dotrča do njega. „I Sijuan je ovde. Ona...“

Met pokaza. Sijuan je ležala na podu zgrade. Zurila je u prazno, a iznad nje se nije videla nijedna slika.

Mrtva. Min se ukoči dok joj se srce cepalo. Sijuan! Svejedno krenu prema toj ženi, ne mogavši da poveruje da je zaista mrtva, mada joj je odeću zahvatio mlaz vatre što je zbrisala i nju i otprilike pola zida pored nje.

„Napolje!” viknu Met kašljući i noseći Tuon. Ramenom tresnu u zid koji je tek napola goreo i probi se na čist vazduh.

Min zaječa, ostavljajući Sijuanin leš i trepćući zbog suza u očima, kako od dima tako i od jada. Zakašlja se sledeći Meta na otvoreno. Svež vazduh bio je tako sladak i tako hladan. Zgrada iza njih zaškripa, pa se uruši.

Za svega nekoliko trenutaka Min i Meta okruži Mrtva straža. Niko od njih nije ni pokušao da uzme Tuon - koja je i dalje disala, premda plitko - od Meta. Sudeći po njegovom izrazu, Min je čisto sumnjala da bi oni to i mogli.

Zbogom, Sijuan, pomislila je Min, osvrćući se dok ju je Straža vodila dalje od bitke koja se odvijala ispod Dašarske kvrge. Tvorac ti saklonio dušu.

Poslaće naređenja da Brin bude stavljen pod zaštitu - ali duboko u sebi znala je da će to biti zaludno. Njega je obuzeo osvetnički bes istog trena kada je Sijuan izgubila život, a pored toga - tu je i njeno predviđanje.

Ona nikada ne greši. Min je ponekad mrsko što su njena predviđanja toliko tačna. Ali ona nikada ne greši.

„Secite njihova tkanja” prodra se Egvena. „Ja ću napadati!”

Nije čekala da vidi je li neko poslušao njeno naređenje. Napala je držeći u sebi koliko je god Moći mogla, povlačeći je kroz Vorin saangreal i šaljući tri odvojena mlaza Vatre uz padinu na ušančene Šarance.

Svuda oko nje Brinovi dobro uvežbani vojnici borili su se da zadrže vojni poredak dok su se borili protiv Šaranaca, probijajući se uz zapadnu padinu visoravni. Kosa je bila načičkana stotinama brazdi i rupa, koje su otvorila tkanja obe zaraćene strane.

Egvena se očajnički borila štremeći napred. Osećala je Gavina iznad sebe, ali činilo joj se da je on u nesvesti. Ziška njegovog života bila je tako slaba da je jedva osećala odakle dopire. Jedina njena nada bila je da se ona probije između Šaranaca i stigne do njega.

Tle se zatrese kada ona neku Šaranku ispred sebe pretvori u paru; Serin, Dosina i druge sestre usredsrediše se na skretanje u stranu neprijateljskih tkanja, dok je Egvena bila usredsređena na napad. Pođe napred. Korak po korak.

Stižem, Gavine, pomislila je u sve većem strahu. Stižem. „Vilde, došli smo da podnesemo izveštaj!”

Demandred trenutno nije obraćao pažnju na glasnike. Leteo je na krilima sokola, posmatrajući bitku ptičjim očima. Gavranovi su bolji, ali svakoga puta kada pokuša da iskoristi jednog od njih, neki Krajišnik ga ustreli. Od svih mogućih običaja, zar su baš taj morali da upamte u ovom dobu?

Nije bitno. I soko će poslužiti, bez obzira na to što ptica pruža otpor vlasti njegovog uma. Vodio ju je nad bojištem, osmatrajući položaje, raspored i pokrete jedinica. On ne mora da se oslanja na tuđe izveštaje.

To bi trebalo da bude bezmalo nenadmašna prednost. Lijus Terin se ne može tako služiti životinjama; to je dar koji samo Prava moć može da podari. Demandred je u stanju da usmerava tek tračak Prave moći - nedovoljno za razorna tkanja, ali ima i drugih načina da čovek bude opasan. Nažalost, Lijus Terin ima svoje prednosti. Kapije koje gledaju na bojište? Nelagodno je kakve su sve stvari ljudi koji žive u ovom vremenu otkrili - i to stvari za koje se nije znalo u Doba legendi.

Demandred otvori oči i prekide svoju vezu sa sokolom. Njegove snage napreduju, ali svaki korak je plod bespoštedne borbe. Poginulo je na desetine hiljada Troloka. Moraće da se pripazi; njih nema neograničeno mnogo.

Trenutno se nalazio na istočnoj strani visoravni, s visine gledajući reku, a severoistočno od mesta gde je pokušao da ga ubije onaj ubica kojeg je poslao Lijus Terin.