Sećanje na svetlost

„Gledaj da preživiš ovu bitku“, reče mu Demandred pa se okrenu i poče tkanje da ponovo dozove svog sokola. „Ako preživiš, možda ću ti pokazati kako sam ti ovo uradio. Možda sada želiš da me ubiješ, ali znaj da nas Veliki gospodar gleda. Sem toga, razmisli i o sledećem - ti možda imaš stotinu malih Aša'mana, ali ja imam preko četiri stotine Ajada. Ja sam spasitelj ovoga sveta.“

Kada se osvrnuo, video je da je M’hejl nestao, Putujući pomoću Prave moći. Neverovatno je što je on smogao snage nakon onoga što mu je Demandred upravo učinio. Ponadao se da ipak neće morati da ga ubije. Trebalo bi da taj čovek bude od koristi.

NA KRAJU ĆU POBEDITI.

Rand je stajao pred olujom; bio je snažan, mada su mu oči suzile dok je zurio u tamu. Koliko je on već na tom mestu? Hiljadu godina? Deset hiljada godina?

Trenutno se bavio samo prkosom. On nema namere da se povije pred tim vetrom. Neće popustiti ni na delić trenutka.

NAPOKON JE KUCNUO ČAS.

„Vreme tebi ništa ne znači“, odvrati Rand.

To i jeste i nije istina. Rand je video niti kako se vrtlože oko njega i obrazuju Saru. Dok je Sara nastajala, video je bojište kako se prostire ispod njega. Video je voljene osobe kako se bore da sačuvaju žive glave. To nisu samo mogućnosti; to je istina - ono što se u tom trenutku zaista dešava.

Mračni se obmotao oko Sare. Nije bio u stanju da je proguta i uništi, ali mogao je da je dodiruje. Pipci i trnje mraka dodirivali su svet u tačkama celom dužinom Sare. Mračni se nad njom nadvijao kao senka.

Kada Mračni dodirne Saru, vreme postoji za njega. I tako, premda vreme Mračnome ne znači ništa, on - ili ono, pošto Mračni nema pol - može da dela samo unutar njegovih stega. Kao... kao vajar koji ima čudesne snove, ali je i dalje ograničen stvarnošću kamena u kojem radi.

Rand je zurio u Saru, odupirući se napadu Mračnoga. Nije ni mrdao ni disao. Dah tu nije potreban.

Ljudi umiru ispod njega. Rand je čuo njihovo vrištanje. Poginulo je tako mnogo njih.

NEPRIJATELJU, NA KRAJU CU POBEDITI. GLEDAJ IH KAKO VRIŠTE. GLEDAJ IH KAKO GINU.

MRTVI SU MOJI.

„Lažeš“, odvrati Rand.

NE. POKAZAĆU TI.

Mračni se opet poigra mogućnostima, prikupljajući ono što bi moglo da bude, pa gurnu Randa u novu viziju.

Džuilin Sandar nije zapovednik. On je hvatač lopova, a ne neki velmoža. Svakako nije velmoža. On radi sam.

Sem što je, izgleda, kada je završio na bojnom polju, postavljen na čelo jednog odreda jer je uspešno hvatao opasne ljude dok je radio kao hvatač lopova. Šaranci su napadali njegov odred, ciljajući na Aes Sedai. One se bore na zapadnoj strani visoravni, a zadatak njegovog odreda bio je da brani Aes Sedai od šarske pešadije.

Aes Sedai. Kako li se on samo spetljao s Aes Sedai? I to on, čestiti Tairenac.

„Ne mrdajte!" dreknu Džuilin na svoje ljude. „Ne mrdajte!" Urlao je i zarad sebe. Njegovi vojnici su čvrsto držali svoja koplja, terajući šarsku pešadiju da uzmakne uz padinu. On uopšte nije siguran zašto je tu, niti zašto se bori baš u tom delu bojišta. On samo želi da ostane živ.

Šaranci su vikali i psovali na nekom nepoznatom jeziku. Na raspolaganju imaju mnogo usmerivača, ali jedinica protiv koje su se borili sastojala se od običnih vojnika, naoružanih raznolikim oružjem, uglavnom mačevima i štitovima. Tle je bilo zastrto leševima, što je obema stranama otežavalo borbu a Džuilin i njegovi ljudi sledili su naređenja i napadali šarske vojnike dok su Aes Sedai i neprijateljski usmerivači razmenjivali tkanja.

Džuilin je držao koplje, oružje koje je veoma površno poznavao. Jedan odred šarskih oklopnika probio se između Mikovih i Carnovih kopalja. Zapovednici su nosili oklopne prsnike nekako neobično umotane u raznobojnu tkaninu, dok su obični vojnici bili u kožnim oklopima ojačanim metalnim štanglama. Svi su imali čudne šare na leđima.

" Predvodnik šarske jedinice je gadnim maljem obarao kopljanike jednog za drugim. Čovek je vikao na Džuilina, upućujući mu psovke koje ovaj nije razumeo.

Džuilin uputi lažan udarac, pa kada Šaranac diže štit - Džuilin zari svoje koplje u njegov oklop, pravo u procep između prsnika i ruke. Svetlosti, taj nije ni trepnuo! Tresnuo je štitom Džuilina, primoravajući ga da ustukne.

Koplje iskliznu iz Džuilinovih znojavih prstiju. On opsova, pa se lati za svoj mačolomac, oružje koje je dobro poznavao. Mik i ostali borili su se protiv ostatka tog šarskog odreda. Carn pokuša da pomogne Džuilinu, ali pomahnitali Šaranac zamahnu maljem i tresnu Carnu u glavu - pa je raspoluti kao orah.

„Crkni, čudovište jedno krvavo!“, kriknu Džuilin pa skoči i zari mačolomac tom čoveku u vrat, neposredno iznad štitnika. Drugi Šaranci brzo su prilazili njegovom položaju. Džuilin uzmaknu kada čovek ispred njega pade i umre. Ustuknuo je taman na vreme, pošto je jedan Šaranac s njegove leve strane pokušao da mu odrubi glavu širokim zamahom mačem. Vrh mača prolete mu pored uva, a Džuilin nagonski diže svoje sečivo. Oružje njegovog protivnika prelomi se nadvoje, a on brzo ubi tog neprijatelja uzvratnim udarcem preko grla.