Sećanje na svetlost

Nešto je ključalo u njemu, nešto što je sve do sada bilo tek nagovešteno. Zar baš toliko želiš da se dokopaš Taima?

... Da. Želim.

Ona klimnu.

Razumeš?, posla joj on.

Androle, i ja sam zbog njega ostala bez prijatelja, odgovori mu ona. Gledala sam kako ih uzima pred mojim očima. Ali moramo da budemo oprezni. Ne smemo da dovodimo sebe u preveliku opasnost. Ne još.

Pevara, ovo je kraj sveta, poslao joj je Androl u odgovor. Ako sada ne smemo da se igramo sa opasnošću, a kada ćemo?

Ona pođe za njim više se ne raspravljajući, začuđena rešenošću i usredsređenošću koje je osećala u Androlu. Taim je probudio nešto u njemu kada je oteo njegove prijatelje i Preobratio ih na stranu Senke.

Dok su sledili starog Šaranca, Pevara je shvatila da ona zapravo ne razume šta Androl oseća - ne u potpunosti. Njene prijateljice jesu otete, ali to nije bilo isto kao kada je Androl izgubio Evina. Evin je verovao Androlu i očekivao je da će ga Androl zaštititi. Aes Sedai su bile Pevari poznanice i prijateljice, ali to je ipak bilo nešto drugo.

Stari Šaranac ih je doveo do jedne velike skupine ljudi, a mnogi od njih nosili su skupocenu odeću. Izgleda da se najviša šarska vlastela ne bori, jer niko od njih nije nosio oružje. Propustili su starca, mada je nekolicina pogledala njegove mačeve i podrugljivo se iscerila.

Džonet i Emarin stadoše pored Pevare i Teodrin kao telohranitelji. Odmeriše Šarance, držeći se za balčake, a bila je uverena da obojica drže Jednu moć. Pa, to bi se verovatno od Gospodara straha i očekivalo među saveznicima u koje nemaju puno poverenja. Oni nisu morali da tako štite Pevaru, ali to je svejedno bio lep postupak. Ona jeste oduvek smatrala da bi bilo korisno imati Zaštitnika. Otišla je u Crnu kulu s namerom da uzme više Aša'mana za Zaštitnike. Možda...

Androl smesta oseti ljubomoru. Sta si ti? Neka Zelena sa čoporom muškaraca oko sebe?

Ona mu posla da joj je to smešno. Zašto da ne?

Premladi su za tebe, poslao joj je on u odgovor. Makar Džonet jeste. A i Teodrin će se boriti s tobom zarad njega.

Razmišljam o tome da li da ih vežem, poslala mu je, a ne da spavam s njima, Androle. Mislim stvarno. Sem toga, Emarin više voli muškarce.

Androl se nađe zatečenim. Stvarno?

Naravno. Zar nisi primetio?

Androl je delovao zbunjeno. Muškarci ponekad umeju da budu iznenađujuće tupavi, čak i oni koji su oštroumni kao Androl.

Pevara prigrli Jednu moć kada stigoše do središta skupine. Hoće li imati vremena da otvori kapiju ako nešto pođe po zlu? To područje nije joj poznato, ali to neće biti bitno sve dok ona bude mogla da Putuje nekud blizu. Osećala se kao da hoda pravo ka omči i još pokušava da utvrdi hoće li ta omča pristajati njenom vratu.

Jedan čovek u oklopu od srebrnastih diskova probušenih u sredini stajao je u središtu skupine i delio naređenja. Dok su oni gledali, prema njemu je kroz vazduh poleteo pehar. Androl se ukoči. Pevara, on usmerava.

Dakle, Demandred? Mora da je on. Pevara oseti kako je saidar preplavljuje toplim sjajem omogućavajući joj da spere iz sebe sva osećanja. Starac koji ih je vodio pođe napred i prošapta nešto Demandredu. Iako joj je sluh bio izoštren saidarom, Pevara nije mogla da čuje šta on to priča.

Demandred se okrenu prema njima. „Sta je sad pa ovo? Zar je M’hejl tako brzo zaboravio svoja naređenja?“

Androl pade na kolena, a ostali se povedoše njegovim primerom. Ma koliko joj to bilo mrsko - i Pevara je kleknula.

„Veliki“, zausti Androl, „samo smo...“

„Bez izgovora!“, zaurla Demandred. „Bez igrarija! M’hejlu je naređeno da povede sve svoje Gospodare straha i da uništi snage Bele kule. Ako vidim bilo koga od vas da niste u toj bitki, poželećete da vas dam Trolocima!“

Androl žustro klimnu, pa poče da se udaljava. Bič Vazduha koji Pevara nije mogla da vidi, mada je kroz vezu osetila Androlov bol, šibnu ga po licu. Ostali pođoše za njim, bežeči pognutih glava.

To je bilo glupo i opasno, uputila je misao Androlu.

I delotvorno, odgovorio je on gledajući pravo preda se i držeći se za obraz, tako da mu je krv sipila između prstiju. Sada sa sigurnošću znamo da je Taim na bojištu i znamo gde da ga nađemo. Hajdemo.

Galad je jurio kroz pravi košmar. Znao je da će Poslednja bitka možda biti smak sveta, ali sada... sada je to osećao.