Sećanje na svetlost

Nastavili su istočnom stranom visoravni. U daljini, na kraju zapadne strane, Aes Sedai su se borile kako bi stigle do vrha - ali visoravan za sada drže Demandređove snage. Deo kuda je Pevara prolazila bio je pun Troloka. Neki su se trapavo klanjali dok su Pevara i ostali prolazili pored njih, a drugi su spavali na kamenju, bez jastuka ili ćebadi. Svi su imali oružje u rukama.

„Ovo mi ne deluje dobro“, tiho kaza Emarin. „Mislim da se Taim ne bi družio s Trolocima ništa više nego ti.“

„Ispred nas“, odgovori mu Androl. „Pogledaj tamo.“

Troloci su bili odvojeni od jedne skupine Šaranaca koja se videla nešto dalje ispred njih. Svi su nosili nepoznate uniforme. Imali su oklope obmotane tkaninom, tako da se metal nije video sem na leđima, mada je oblik oklopnih prsnika i dalje bio očigledan. Pevara pogleda ostale.

„Mislim da bi Taim mogao da bude deo te skupine“, kaza Emarin. „Ako ništa drugo, verovatno je da tamo ne smrdi koliko ovde među Trolocima.“

Pevara nije obraćala pažnju na vonj - odavno je naučila kako to da radi, prigušujući jake mirise na isti način na koji zanemaruje vrelinu ili hladnoću. Ali kada je Emarin to pomenuo, jedan tračak onoga što su ostali osećali probio se kroz njenu odbranu. Brzo je povratila vlast nad sobom. Smrad je grozan.

„Hoće li nas Šaranci propustiti?“, upita Džonet.

„Videćemo“, odgovori Pevara i zaputi se prema Šarancima; njena družina okupi se oko nje. Šarski stražari nelagodno su stajali naspram Troloka, gledajući ih kao da su im ovi neprijatelji. To savezništvo, ili šta god da je, nije baš po volji šarskim vojnicima. Nisu ni pokušavali da prikriju gađenje, a mnogi su vezali krpe preko lica da bi prigušili neprijatne mirise.

Dok je Pevara prolazila pored njih, jedan velmoža - ili je makar na osnovu njegovog oklopa od mesinganog prstenja pretpostavljala da je velmoža - krenu da joj prepreči put. Jedan pogled, uobičajen za Aes Sedai, ukopa ga u mestu. Ja sam previše važna da bih se baktala s tobom, govorio je taj pogled. Urodio je plodom, baš kao što je očekivala, pa su ih propustili.

Šarski pozadinski logor bio je dobro uređen i ljudi su dolazili sa zapada, gde su se borili protiv snaga Bele kule. Zestoko usmeravanje koje je dopiralo odatle privlačilo je Pevarinu pažnju kao neko jarko svetlo.

Šta misliš?, posla joj Androl.

Moraćemo da razgovaramo s nekim. Bojište je jednostavno preveliko da bismo sami našli Taima.

On joj posla da je saglasan s njom. Nije to bilo prvi put da je njihova veza Pevari otežavala da zadrži pažnju na onom što je okružuje. Morala je da se nosi ne samo sa svojom strepnjom, već i sa Androlovom. To joj je neprestano izviralo iz zabačenih krajeva njenog uma, pa je morala da silom obuzdava ta osećanja, služeći se vežbama disanja koje je naučila kada je došla u Kulu.

Zastala je u središtu logora, osvrćući se oko sebe i pokušavajući da reši kome da priđe. Mogla je da razazna sluge od vlastelina. Bilo bi manje opasno da priđe slugama, ali manje je verovatno da bi to urodilo plodom. Možda...

„Ti!“

Pevara se lecnu i okrenu se.

„Ti ne bi trebalo da si ovde." Ostareli Šaranac bio je potpuno ćelav i s kratkom sedom bradom. Dva balčaka s jabukama u obliku zmijskih glava virila su mu iza ramena; sečiva su bila ukrštena na leđima i nosio je štap sa čudnim rupama raspoređenim čitavom dužinom. Nekakva flauta?

„Hajde“, reče čovek, ali s tako debelim naglaskom da je Pevara jedva mogla da razazna šta joj priča. „Vild će hteti da te vidi.“

Koje Vild?, posla Pevara Androlu.

On odmahnu glavom, osećajući se zbunjeno koliko i ona.

Ovo bi moglo da se završi veoma gadno.

Starac zastade ispred njih i pogleda ih razdraženo. Sta li bi on uradio ako oni odbiju da ga poslušaju? Pevara je bila u iskušenju da smesta izatka kapiju i da pobegnu kroz nju.

Poći ćemo za njim, pomislio je Androl i pošao napred. Nikada nećemo pronaći Taima ako ne budemo razgovarali s nekim.

Pevara se namršti dok je on hodao za tim čovekom, a ostali Aša'mani polazili za njim. Požurila je da ga sustigne. Mislila sam da smo se dogovorili da sam ja glavna, poslala mu je.

Ne, odgovori on, mislio sam da smo se dogovorili da ćeš se ti ponašati kao da si glavna. Ona mu posla proračunatu mešavinu ledenog nezadovoljstva i nagoveštaja da njihov razgovor još nije završen.

Androl joj odgovori smehom u mislima. Jesi li ti to upravo... u mislima sevala pogledom na mene? To je zadivljujuće.

Dovodimo sebe u opasnost, odgovorila mu je ona. Ovaj čovek bi mogao da nas odvede u svašta.

Da, odgovorio je on.