Sećanje na svetlost

Promuklo se nasmeja. „Sara je tražila Zmaja! I tako sam ja došao! Prerano. Samo malčice prerano.“

„Slušaj me“, reče Met prilazeći Loganu. „Zar si ti besan zato što na kraju nije ispalo da si ti Zmaj?“

„Ništa u toj meri sitničavo“, odvrati Logan. „Ja sledim gospodara Zmaja. Neka on izgubi glavu. Ja ne želim da učestvujem u tome. Ja i moji trebalo bi da smo s njim, a ne da se ovde borimo. Ova bitka za živote malih ljudi nije ništa u poređenju s bitkom koja se odvija kod Šajol Gula.“

„Ali ti znaš da si nam potreban ovde“, primeti Met. „U suprotnom bi ti otišao odavde.“

Logan ništa ne reče.

„Idi kod Egvene“, nastavi Met. „Povedi sve koje imaš sa sobom i zamajavaj one šarske usmerivače.

„Sta je s Demandredom?" tiho upita Logan. „On doziva Zmaja. Na raspolaganju ima moć desetak ljudi. Niko od nas ne može da mu se suprotstavi.“

„Ali ti bi to hteo, zar ne?" pitanjem odgovori Met. „Upravo si zbog toga sada došao ovamo. Hoćeš da te pošaljem na Demandreda.“

Logan se pokoleba, pa klimnu glavom. „On ne može da dobije Ponovorođenog Zmaja. Moraće umesto njega prihvatiti mene. Zmajevog... zamenika, ako se može tako reći.“

Krv i krvavi pepeo... oni su svi ludi. Nažalost, šta bi Met drugo uradio protiv jednog Izgubljenog? Njegov ratni plan trenutno se vrti oko toga da zamajava Demandreda i da ga primorava da odgovara na njegove poteze. Ako Demandred mora da dela kao vojskovođa, ne može da nanosi onoliko štete kao usmerivač koliko bi inače mogao.

Moraće da nađe neki način da izađe na kraj s njim. Radi na tome. Radio je na tome za vreme čitave krvave bitke - ali ništa nije smislio.

Met pogleda kroz svoju kapiju. Elejna je pod prevelikim pritiskom. Mora da uradi nešto. Da pošalje Seanšane? Postavio ih je na južnom kraju polja, na obalama reke Erinin. Oni su pretnja Demandredu, koja ga sprečava da pošalje sve svoje jedinice u bitku ispod visoravni. Sem toga, Met ima planove za njih. Važne planove.

Logan po Metovoj proceni nema izgleda protiv Demandreda. Ali nekako će morati da izađe na kraj s tim čovekom. Ako Logan baš želi da se okuša, neka mu.

„Možeš da se boriš protiv njega“, reče Met. „Uradi to sada, ili sačekaj da malo oslabi. Svetlosti, nadam se da mi možemo da ga oslabimo. Bilo kako bilo, prepustiću to tebi. Sam odaberi vreme i napadni.“

Logan se nasmeši, pa izatka kapiju usred prostorije i prođe kroz nju sa šakom na balčaku. Dovoljno je gord da bude Ponovorođeni Zmaj - to jeste sigurno. Met odmahnu glavom. Sta bi samo dao da može zanavek završiti sa svima tima što su im nosevi u vazduhu. Možda je Met sada jedan od njih, ali to se da popraviti. Sve što treba da učini jeste da ubedi Tuon da se odrekne svog prestola i pobegne s njima. To neće biti lako, ali - krvavi pepeo - on se bori u Poslednjoj bitki. U poređenju s tim izazovom, Tuon mu deluje kao čvor koji je lako razvezati.

„Slava ljudi...prošapta Min, „tek će uslediti.“

„Neka neko proveri šta je sa onim stražarima“, reče Met vraćajući se kartama. „Tuon, možda bi trebalo da te premestimo. Ovo mesto nikada nije bilo posebno sigurno, a Logan je to upravo dokazao.“

„Ja mogu da štitim samu sebe“, nadmeno odvrati ona.

Preterano nadmeno.

On je pogleda izvijajući obrvu, a ona klimnu.

Zaista?, pomislio je Met. Želiš da se oko ovoga svađamo? Nije bio siguran da će uhoda poverovati u to. Razlog je previše slab.

Njegov plan bio je zasnovan na onome što je Rand jednom uradio s Perinom. Ako Metu pođe za rukom da izgleda kao da su se on i Seanšani zavadili, pa da zbog toga Tuon povuče svoje snage, možda će to ponukati Senku da je zanemari. Metu je potrebna svaka moguća prednost.

Dva stražara uđoše u prostoriju. Ne, tri. Onog trećeg bilo je lako prevideti. Met odmahnu glavom gledajući Tuon - potrebno im je nešto veće oko čega bi se raspravljali - a onda se opet zagleda u karte.

Nešto ga je svrbelo u vezi sa onim malim stražarom. Deluje više kao sluga nego kao vojnik, pomislio je Met. On natera sebe da digne pogled, mada zaista ne bi trebalo da dopušta da mu obične sluge skreću pažnju. Da, eno tog čoveka kako stoji pored Metovog stola. Nije vredan pažnje, čak ni dok vadi nož.

Nož.

Met se zatetura kada Sivi čovek napade. Met zaurla i uhvati se svojih noževa, baš u trenutku kada Mika vrisnu: „Usmeravanje! Blizu!“

Min se baci na Fortuonu kada se zid zapovedničke zgrade odjednom zapali. Šaranci u čudnim oklopima sastavljenim od metalnih obruča obojenih u zlatno protrčaše kroz gorući otvor u zidu. Pratili su ih usmerivači tetoviranih lica: žene u dugim krutim crnim haljinama i muškarci golih nedara i u dronjavim čakširama. Min je sve to uočila u trenutku pre nego što je prevrnula Fortuonin presto.