Sećanje na svetlost

Ona i nije prava Aes Sedai, poslala mu je Pevara čitajući njegove misl i . Bez obzira na ono što Amirlin tvrdi. Ona jos nije prošla iskušavanje.

Teodrin kao da je znala šta Pevara misli o njoj, pa su se njih dve držale podalje jedna od druge. Pevara je Izlečila Emarina, koji je to stameno izdržao. Teodrin je Izlečila posekotinu na Džonetovoj ruci. On je delovao zbunjeno njenom brigom oko njega.

Neće proći dugo, a ona će ga vezati za sebe, poslala mu je Pevara. Jesi li primetio da je pustila jednu od drugih žena da uzme njenog od onih pedeset, a onda je počela njega da sledi? Jedva da smo nešto malo uspeli da je se otarasimo još otkad smo otišli iz Crne kule.

A šta ako i on veže nju?, poslao joj je Androl.

Onda ćemo videti da li je ovo što nas dvoje imamo jedinstveno ili ne. Pevara se pokoleba. Nabasali smo na stvari za koje se nikada nije znalo.

On je pogleda pravo u oči. Govorila je o onome što im se dogodilo kada su se poslednji put povezali. Otvorila je kapiju, ali to je učinila onako kako bi to uradio on.

Moraćemo to opet da isprobamo, poslao joj je.

Ubrzo, odgovorila mu je ona, Kopajući Emarina da bi se uverila da se njeno Lečenje primilo.

„Sasvim sam dobro, Pevara Sedai“, reče on, kao i uvek veoma ljubazno. „A ako mogu da primetim, izgleda da je i tebi potrebno Lečenje.“

Ona pogleda spaljenu tkaninu na rukavu. I dalje se osećala bojažljivo kada je reč o tome da pusti muškarca da je Leči, ali je i osečala razdraženost zbog te svoje bojažljivosti.

„Hvala ti“, reče mu ona ravnim glasom i pusti ga da je dodirne po ruci i usmeri.

Androl otkači malu limenu solju s pojasa, pa rasejano diže ruku pružajući prste. Stisnu prste kao u prstohvat, pa kad ih raširi - mala kapija otvori se između njih. Iz nje poteče voda u šolju.

Pevara sede pored njega, prihvatajući pruženu šolju. Otpi iz nje, pa uzdahnu, „Sveža kao da je iz planinskog izvora.“

„I jeste“, odgovori Androl.

„To me podseti da sam nešto htela da te pitam. Kako ti to radiš?“

„Ovo?" upita on. „To je samo mala kapija.“

„Nisam na to mislila. Androle, tek što si stigao ovamo. Ni u kom slučaju nije moguće da si imao vremena da dovoljno dobro upamtiš ovo područje kako bi otvorio kapiju koja vodi ka nekom planinskom izvoru stotinama milja odavde.“

Androl zblanuto pogleda Pevaru, kao da je upravo čuo nešto iznenađujuće. „Ne znam. Možda je reč o nečemu što ima veze s mojim Talentom.“

„Shvatam.“ Pevara je neko vreme ćutala. „Inače, šta je bilo s tvojim mačem?“

Androl nagonski pođe da se lati za balčak. Prazne kanije visile su mu za pojasom. Ispustio je mač kada je munja udarila pored njih, a nije bio dovoljno pribran da ga zgrabi pre nego što su pobegli. On zastenja. „Ako Gar in čuje za ovo, poslaće me da nedeljama meljem ječam.“

„To nije toliko bitno“, odgovori Pevara. „Na raspolaganju imaš i bolje oružje.“

„Reč je o načelu“, objasni joj Androl. „Nošenje mača podseća me na to. To je... pa, kao što tebe svaki put kada vidiš mrežu to podseti na ribarenje oko Majena, a izvorska voda mene podseća na Džaina. To su sitnice, ali sitnice koje su bitne. Moram da opet budem vojnik. Pevara, moramo da nađemo Taima. Pečati...“

„Pa, nećemo ga naći ovako kako smo pokušavali. Jesi li saglasan s tim?“

On uzdahnu, ali klimnu.

„Izvrsno“, odgovori ona. „Ne volim da budem meta.“

„A šta ćemo umesto toga?“

„Pristupićemo celoj stvari sa brižljivim razmatranjem, a ne mlatarajući mačevima.“

Verovatno je ona u pravu. „A... ono što smo uradili? Pevara, ti si upotrebila moj Talenat.

„Videćemo“, odgovori ona otpijajući vodu iz šolje. „Kad bi samo ovo bio čaj.“

Androl diže obrve. Uze solju od nje pa otvori malu kapiju između dva prsta iz koje u šolju ispadoše suvi listići čaja. Na trenutak je to prokuvalo pomoću niti Vatre, a onda je drugom kapijom u šolju ubacio malo meda.

„Imao sam u svojoj radnji u Crnoj kuli“, objasni joj opet joj pružajući šolju. „Izgleda da niko ništa nije pomerao.“

Ona srknu čaj, pa se toplo nasmeši. „Androle, ti si predivan“

Nasmeši se i on njoj. Svetlosti! Koliko li je vremena prošlo otkad je tako nešto osetio prema ženi? Ljubav bi trebalo da je nešto za mlade budale, zar ne?

Naravno, mlađe budale nikada ne vide ono što im je pred očima. Zagledaju se u lepo lice i tu se zaustave. Androl ima dovoljno godina da zna kako lepo lice nije ništa u poređenju sa onom postojanošću kakvom se odlikuju žene kao što je Pevara. Vlast nad sobom, staloženost, rešenost. To je nešto do čega se dolazi samo pravim sazrevanjem.