Sećanje na svetlost

Nešto tresnu u Gavina i baci ga na tle. On se zakotrlja i diže u čučanj. Disanje mu postade otežano. Zahvaljujući prstenovima, nije osećao nikakav bol, ali verovatno mu je rebro slomljeno.

Kamen, pomislio je Gavin. Usmeravaoje i pogodio me je kamenom. Zbog onih senki bilo mu je teško da tkanjima pogodi Gavina, ali i dalje može da baci nešto veliko na te senke, pa da ga pogodi.

„Varaš“, izrugnu se Gavin.

„Varam?" upita ga Demandred. „Zar ima nekih pravila, mali mačevaoče? Koliko se sećam, ti si mene pokušao da ubodeš u leđa dok si se krio u oblaku tame.“

Gavin udahnu i izdahnu, držeći se za bok. Zmajska gvozdena kugla tresnu u zemlju nedaleko odatle, pa se rasprsnu. To pokida neke Šarance, a njihova tela zakloniše Gavina i Demandreda od siline razaranja. Rasuta zemlja popada oko njih kao pena od talasa po brodskoj palubi. Makar jedan zmaj još radi.

„Smatraš me ubicom“, nastavi Demandred, „i ja to i jesam. Ali takođe sam tvoj spasitelj, želeo ti to ili ne.“

„Ti si poludeo.“

„Ne bih rekao”, odgovori Demandred kružeći oko njega i sekući vazduh zamasima mača. „Čovek kojeg ti slediš, Lijus Terin Telamon - on je lud. Misli da može da pobedi Velikog gospodara. Ne može. To je jednostavna činjenica.“

„A ti bi da se mi pridružimo Senci?“

„Da." Demandredove oči bile su hladne kao led. „Ako ubijem Lijusa Terina, ta pobeda će mi dati pravo da prepravim svet onako kako ja hoću. Veliki gospodar ne mari za vlast. Jedini način da se ovaj svet sačuva jeste da se uništi, a da se narod sačuva. Zar tvoj Zmaj ne tvrdi da će upravo to uraditi?“

„Zašto stalno pričaš da je on moj Zmaj?" upita Gavin pa ispljunu krv. Prstenovi... terali su ga napred. U udovima mu je kolala snaga. Bori se! Ubij!

„Ti ga slediš“, odgovori Demandred.

„Ni u kom slučaju!“

„Lažeš“, odvrati Demandred. „Ili si možda samo obmanut, Znam da Lijus Terin predvodi ovu vojsku. Isprva sam sumnjao,-ali više ne. To tkanje oko tebe je dovoljan dokaz, ali imam i veći. Nema tog smrtnog vojskovođe tako veštog kao što se to danas videlo; suočen sam sa istinskim majstorom bojišta. Možda Lijus Terin nosi Ogledalo izmaglica, ili možda vodi bitku tako što pomoću Jedne moći šalje poruke onom Kautonu. Nije ni bitno, jer ja vidim istinu. Danas se kockam s Lijusom Terinom.

Oduvek sam bio bolji vojskovođa. Ovde ću to dokazati. Poslao bih tebe da to saopštiš Lijusu Terinu, ali nećeš poživeti dovoljno dugo, mali mačevaoče." Demandred diže mač.

Gavin ustade i baci nož, pa uhvati balčak obema rukama. Demandred pođe prema njemu služeći se stavovima koji su se razlikovali od onih koje je Gavin znao. I dalje su bili dovoljno poznati da ih on zaustavi, ali uprkos tome što je Gavin bio brži, Demandred je stalno zaustavljao njegov mač i skretao ga u stranu bez ikakvih posledica.

Čovek nije napadao. Jedva da se i kretao, već je stajao nogu razmaknutih u širini ramena, s mačem u obema rukama, odbijajući sve i jedan Gavinov napad. „Golubica poleče“, „list pada“, „leopardovo milovanje". Gavin stisnu zube, režeći kroz njih. Prstenovi bi trebalo da su bili dovoljni. Zašto prstenovi nisu dovoljni?

Gavin ustuknu, pa se sagnu kada još jedan kamen polete na njega. Promaši ga za nekoliko palaca. Hvala Svetlosti na ovim prstenovima, pomislio je.

„Boriš se vešto“, primeti Demandred, „za nekoga iz ovog doba. Ali ti i dalje vitlaš mačem, čovečuljče.“

„A šta bi drugo trebalo da radim?“

„Da postaneš mač“, odgovori mu Demandred, kao da je zbunjen što Gavin to ne razume.

Gavin zareza i opet napade, zasipajući Demandreda udarcima. Gavin je i dalje bio brži. Demandred nije napadao; branio se, mada se nije povlačio. Samo je stajao i odbijao svaki udarac.

Demandred sklopi oči. Gavin se nasmeši, pa napade.

Demandredov mač sevnu.

Nešto pogodi Gavina. On se zagrcnu i stade. Zatetura se i pade na kolena, gledajući rupu u svojoj utrobi. Demandred je probio njegov oklop, a onda jednim skladnim pokretom izvukao svoj mač.

Zašto... zašto ništa ne osećam?

„Ako kojim slučajem preživiš ovo i vidiš Lijusa Terina“, reče mu Demandred, „kaži mu da se veoma radujem dvoboju između nas dvojice, mač na mač. Popravio sam se od našeg poslednjeg susreta.“

Demandred munjevito okrenu mač, hvatajući leđa sečiva između palca i kažiprsta, pa povuče mač tako da se krv skide sa čelika i pljusnu na zemlju.

Vratio je sečivo u kanije. Odmahnuo je glavom, pa bacio ognjenu kuglu prema onom zmaju koji je i dalje otvarao vatru.

Zmaj zaćuta. Demandred pođe prema ivici strme padine okrenute reci, a njegova šarska straža okupi se oko njega. Gavin ošamućeno pade na tle, dok mu je život isticao na spaljenu travu. Pokušavao je da drhtavim prstima zaustavi krv.