Sećanje na svetlost

Jedan Trolok s vučjim crtama diže se iza jedne obližnje gomile smrskanog kamenja, pa onjuši vazduh gledajući za onom Seni. Trolok onda šunjajući se izađe iz svog skrovišta, noseći leš prebačen preko ramena. Prođe pored Gavina, ni pet stopa od njega, pa zastade i opet onjuši vazduh, pa tek onda nastavi put, nisko se pogurivši. Za telom koje je Trolok nosio preko ramena vukao se Zaštitnički plašt. Jadni Simon. Nikada se više neće kartati. Gavin tiho zareža i pre nego što stiže da se obuzda, skoči i pređe u „celivanje guje“, okrećući se u mestu i skidajući Troloku glavu s ramena.

Lešina pade na tle. Gavin je stajao sa isukanim mačem, a onda opsovao samog sebe i vratio se u dimnu zavesu. Ona će prikriti njegov miris i crnilo koje ga zaklanja. Glupo je što je doveo sebe u opasnost da bude otkriven samo da bi ubio jednog Troloka. Simonov leš svejedno će završiti u kazanu. Gavin ne može da ubije čitavu vojsku. Tu je zbog jednog jedinog čoveka.

Gavin čučnu, čekajući da vidi je li neko primetio njegov napad. Možda nisu mogli ni da ga vide - nije siguran koliko ga prstenovi zaklanjaju - ali svi koji su gledali u tom smeru sasvim sigurno su videli Troloka kako pada.

Nije bilo poziva na uzbunu. Gavin ustade i nastavi. Tek je tada primetio da mu se prsti crvene kroz garež. Opekao ih je. Ali bol je nekako dalek. Prstenovi. Bilo mu je teško da jasno razmišlja, ali to mu srećom nije umanjilo sposobnost da se bori. Cak su mu nagoni sada jači.

Demandred. Gde je Demandred? Gavin je jurio napred-nazad preko vrha visoravni. Kauton je postavio jedinice kod reke blizu gaza, ali zbog dima nikako nije bilo moguće da vidi o kojim je jedinicama reč. Na drugoj strani, Krajišnici su se sukobili s jednom jedinicom šarske konjice. Ali tu, na vrhu visoravni, vladao je mir uprkos Nakotu Senkei Šarancima. Gavin se sada šunjao uz pozadinske redove Nakota Senke, držeći se osušenih stabala i korova. Izgledalo je kao da ga niko i ne primećuje. Tu je bilo senki, a senke mu pružaju zaštitu. Ispod visoravni, duž prostora koji se prostirao između nje i blatišta, vatre su se gasile. Cinilo mu se kao da su se nekako prebrzo ugasile. Je li posredi usmeravanje?

Nameravao je da nađe Demandreda tražeći mesto odakle dopiru njegovi napadi, ali ako on usmerava samo da bi ugasio požar, onda...

Vojska Senke dade se u juriš niz padinu prema Havalskom gazu. Mada su Šaranci ostali na visoravni, glavnina Troloka je krenula. Očigledno nameravaju da se probiju preko sada suvog rečnog korita i napadnu Kautonovu vojsku.

Ako je Kauton nameravao da namami sve Demandredove snage s visoravni, onda u tome nije uspeo. Mnogi Šaranci, kako pešadija tako i konjica, ostali su da bezizražajno gledaju Troloke koji hrle u bitku.

Grmljavina pogodi padinu, bacajući Troloke u vazduh kao prašinu iz čilima. Gavin se pokoleba i čučnu. Zmajevi, ono nekoliko što još rade. Met ih je postavio negde preko reke. Zbog dima je bilo teško odrediti im tačan položaj. Sudeći po zvuku, ima ih svega pet ili šest, ali šteta koju čine jednostavno je ogromna, naročito ako se u obzir uzme udaljenost s koje otvaraju vatru.

Mlaz crvene svetlosti sevnu skoro s vrha visoravni pravo prema dimu zmajeva. Gavin se nasmeši. Hvala lepo. On spusti ruku na balčak. Vreme je da isproba koliko dobro ti prstenovi rade svoj posao.

Munjevito izlete iz zaklona. Većina Troloka jurila je niz padinu prema suvom rečnom koritu. Zasipale su ih strele iz lukova i samostrela, a onda i novi hici zmajske vatre, samo sa neznatno drugačijeg položaja. Kauton je naredio da se zmajevi pomeraju, pa je Demandredu teško da tačno odredi gde su.

Gavin je trčao između Nakota Senke koji je zavijao na sav glas. Tle je od pogodaka dobovalo kao srce koje kuca. Dim se kovitlao oko njega i gušio ga. Sake su mu počrnele od čađi, a pretpostavljao je da je isto i s njegovim licem. Nadao se da će to pomoći da se sakrije.

Troloci se okrenuše, krešteći ili grokćući, ali nijedan se nije ustremio ka njemu. Znali su da je nešto prošlo, ali on je njima izgledao samo kao maglovita mrlja.

Egvenin bes pokulja kroz vezu. Gavin se nasmeši. Nije ni očekivao da će joj biti drago. Dok je trčao i dok su se strele zarivale u tle oko njega, pomirio se sa svojim izborom i našao spokoj u njemu. Možda bi nekada on to uradio zarad gordosti i ponosa zbog bitke i zarad prilike da se okuša protiv Demandreda.

To mu sada nije u srcu. U srcu mu je potreba. Neko mora da se bori protiv tog stvora, neko mora da ga ubije - ili će oni izgubiti tu bitku. Svi oni to vide. Bila bi prevelika kocka da u opasnost stave Egvenu ili Logana.

Gavin može da bude doveden u opasnost. Niko ga ne bi poslao da to uradi. Niko se ne bi usudio - ali to je neophodno. On sada ima priliku da promeni stvari, da zaista uradi nešto bitno. On to radi za Andor, za Egvenu, za čitav svet.

Ispred njega Demandred zaurla svoj sada već dobro poznat izazov. „Pošaljite mi Al'Tora, a ne ove takozvane zmajeve!" Još jedan mlaz ognja sunu od njega.