Sećanje na svetlost

„Darbinda”, kaza ona okrećući se ženi koja je sebe uporno zvala „Min”, uprkos tome što joj je Fortuona učinila čast i darovala joj novo ime, koje je na Starom jeziku značilo „devojka sa slikama”

„Spasla si mi život, a lako je moguće da si spasla život i Princu gavranova. Usudnice, proglašavam te Krvlju. Neka tvoje ime bude slavljeno pokolenjima i pokolenjima.”

Darbinda prekrsti ruke. Ona je baš kao Knotaj. Ovi žitelji unutrašnjosti tvrdoglavo su ponizni. Zapravo se ponose - ponose - svojim niskim rodom. Potpuno zbunjujuće.

Knotaj je sedeo na obližnjem panju, primao izveštaje o tome kako se bitka odvija i odsečno izdavao naređenja. Bitka koju Aes Sedai vode za zapadni deo visoravni pretvara se u pravu pometnju. On je pogleda pravo u oči preko te male razdaljine koja ih je delila, pa klimnu.

Ako je u njihovim redovima neki uhoda - a Fortuona bi bila iznenađena da nije - sada je pravi trenutak da se ta uhoda skrene na pogrešan put. Svi koji su preživeli napad okupljeni su oko nje. Fortuona je zahtevala da joj budu blizu, navodno da bi nagradila one koji su joj dobro služili i kaznila one koji nisu. Sve i jedan stražar, sluga i plemić mogli su da je čuju kako govori.

„Knotaju“, kaza ona, „još nismo razmotrili šta da radim s tobom. Mrtva straža je zadužena za moju bezbednost, ali ti si zadužen za odbranu ovog logora. Ako si sumnjao da naš zapovednički položaj nije siguran, zašto nisi ništa rekao?”

„Da li ti to krvavo hoćeš da kažeš da je ovo moja krivica?” Knotaj ustade i pokretom ruke ućutka izviđače koji su podnosili izveštaje.

„Prepustila sam ti zapovedništvo”, reče mu Fortuona. „Dakle, konačna odgovornost za ovaj neuspeh je tvoja, zar ne?”

General Galgan se namršti. On to ne vidi tako. Ostali pogledaše Knotaja, a u pogledima im se videlo da ga optužuju. Plemeniti čankolizi; okriviće ga zato što nije rođen kao Seanšanin. Zadivljujuće je što je Knotaj tako brzo privukao Galgana na svoju stranu. Ili to možda Galgan namerno pokazuje osećanja? Je li on uhoda? Možda je on samo upravljao sa Surot, ili je možda bio zamena za Surot, ako ona ne uspe.

„Tuon, nemam namere da prihvatim odgovornost za ovo“, reče joj Knotaj. „Ti si krvavo zahtevala da posmatraš dešavanja iz logora, a mogla si da budeš na nekom bezbednom mestu.“

„Možda je trebalo da uradim upravo to“, ledeno odgovori ona. „Čitava ova bitka bila je jedna velika nevolja. Neprestano se povlačiš pred neprijateljem. Govoriš nehajno i sprdaš se, odbijajući da se ponašaš kako dolikuje. Mislim da svemu ovome nisi prišao sa ozbiljnošću koja pristaje tvom položaju.“

Knotaj se zasmeja. Bio je to grlen i iskren smeh. On je dobar u ovome. Fortuoni se činilo da je ona jedina koja primećuje dva stuba dima koji se tačno iza njega dižu s visoravni. To je prikladno znamenje za Knotaja: veliko kockanje doneće veliki dobitak. Ili veliki gubitak.

„Dojadila si mi“, odvrati Knotaj mašući rukom ka njoj. „Ti i tvoja krvava seanšanska pravila stalno smetate.“

„Onda si i ti dojadio meni“, reče mu ona dižući glavu. „Nije ni trebalo da se uključujemo u ovu bitku. Bolje bi nam bilo da smo se spremali da branimo svoje zemlje na jugozapadu. Neću ti dopustiti da protraćiš živote mojih vojnika.“

„Onda odlazi“, procedi Knotaj kroz zube. „Šta me je briga?“

Ona se munjevito okrenu i ode ljutitim koracima. „Hajde“, naredi ostalima. „Pokupite naše damane. Svi sem Mrtve straže Putovaće do logora naše vojske kod reke Erinin, a onda ćemo se vratiti u Ebou Dar. Povešćemo pravu Poslednju bitku kada ove budale budu raskrvavile Nakot Senke i tako nam olakšaju posao.“

Njeni ljudi pođoše za njom. Je li ta varka bila ubedljiva? Uhoda ju je video kako je osudila na smrt ljude koji je vole; je li to pokazatelj da je ona nehajna? Dovoljno nehajna i uobražena da povuče vojsku kojom je Knotaj zapovedao? To je uverljivo. Na izvestan način, želela je da uradi upravo to što je kazala i da se bori na jugu umesto ovde.

Naravno, da bi to učinila morala bi da zanemari nebo koje se cepa, zemlju koja podrhtava i borbu koju vodi Ponovorođeni Zmaj. To nisu znamenja koja ona može da prenebregne.

Uhoda to ne zna. Ne može da zna kakva je ona. Uhoda će videti samo jednu mladu ženu, koja je dovoljno glupa da želi da se bori potpuno sama. Makar se ona nada da će tako biti.

Mračni je tkao mrežu mogućnosti oko Randa.

Rand je dobro znao da je ta bitka koja se vodi između njih - borba za ono sto bi moglo da bude - od ključne važnosti za čitavu Poslednju bitku. Rand ne može da izatka budućnost. On nije Točak, niti išta slično njemu. Iako mu se desilo sve to što mu se desilo, on je i dalje samo čovek.

Ali u njemu se krije nada čitavog čovečanstva. Čovečanstvo ima sudbinu - izbor budućnosti. Izbor svoje budućnosti. Put kojim će poći... to će odrediti ova bitka i sudar njegove volje s voljom Mračnoga. Ono što može biti još bi moglo postati ono što i hoće biti. Ako sada popusti, omogućiće Mračnome da odabere budućnost.