Sećanje na svetlost

GLEDAJ, reče Mračni kada se linije svetlosti stopiše i Rand uđe u novi svet. Svet koji se još nije dogodio, ali svet koji bi vrlo verovatno ubrzo mogao da nastane.

Rand se namršti, gledajući nebo. U ovoj viziji nebo nije bilo crveno, a krajolik nije bio razoren. Nalazio se u Kaemlinu, koji je u velikoj meri ličio na Kaemlin njemu poznat. O, bilo je razlika. Parna kola tandrču ulicama, mešajući se s konjskim zapregama i pešacima.

Grad se proširio van novih zidina. Video je to s vrha središnjeg brda, gde je stajao. Cak je razaznao i mesto gde je Talmanes probio rupu u bedemu. Nije bila popravljena. Umesto toga, grad se proširio kroz nju. Ono što su nekada bila polja van grada sada su prekrivale zgrade.

Rand se namršti, okrećući se i hodajući niz ulicu. Kakvu to igru Mračni igra? Ovako običan, pa čak i napredan grad svakako ne može da se uklapa u ono što on namerava da učini sa svetom. Zitelji su čisti i ne deluju potlačeno. Nije video ni traga od iskvarenosti koja je bila glavni beleg prethodnog sveta što ga je Mračni stvorio za njega.

Ponukan radoznalošću, prišao je jednoj tezgi gde je neka žena prodavala voće. Vitka žena nasmeši mu se sa dobrodošlicom i pokaza svoju robu. „Dobro došao, čestiti gospodine. Ja sam Renel, a moja radnja je drugi dom svima koji žele da kupe najbolje voće iz celog sveta. Imam sveže breskve iz Tira!“

„Breskve!" zgroženo uzviknu Rand. Svi znaju da su breskve otrovne.

„Ha! Ništa se ne boj, čestiti gospodine! Otrov je uklonjen iz ovih. Dobre su za jelo kao što sam ja poštena." Žena se nasmeši, pa zagrize jednu breskvu da to dokaže. U tom trenutku, jedna prljava ruka pojavi se ispod tezge s voćem - neki ulični deran krio se ispod nje, dečak kojeg Rand ranije nije primetio.

Dečačić zgrabi neko crveno voće koje Randu nije bilo poznato, pa se dade u beg. Bio je toliko mršav da je Rand video rebra kako mu se ocrtavaju ispod kože. Bio je previše sitan, a u nogama toliko mršav da je bilo pravo čudo što uopšte može da hoda.

Žena nastavi da se smeši Randu pružajući ruku da uzme jedan mali štap s polugicom sa strane za prst. Ona povuče polugu, a štap prasnu.

Deran pogibe u kiši krvi. Samo se prostre po tlu. Ljudi su ga zaobilazili, mada se neko - jedan čovek sa mnoštvom stražara - sagnuo da pokupi ono voće. Obrisao je krv s njega i zagrizao ga, pa nastavio svojim putem. Nekoliko trenutaka kasnije, parna kola pregazila su les, sabijajući ga u blatnjavi drum.

Rand zgroženo pogleda ženu. Ona je sklonila svoje oružje, i dalje se smešeći. „Tražiš li neko posebno voće?“, upita ga ona.

„Upravo si ubila ono dete!“

Žena se zbunjeno namršti. „Da. Je li možda pripadalo tebi, čestiti gospodine?“

„Ne, ali...“ Svetlosti! Žena nije pokazala ni tračak kajanja ili zabrinutosti. Rand se okrenu i vide da niko drugi ni najmanje ne mari za to što se dogodilo.

„Gospodine?" upita ga ta žena. „Nekako mi se čini da bi trebalo da te poznajem. Odeća ti je lepa, premda malo zastarelog kroja. Kojoj stranci pripadaš?“

„Stranci?" upita Rand osvrćući se.

„Gde su ti stražari?“, upita žena. „Tako bogat čovek naravno da ima stražare.“

Rand je pogleda u oči, a onda potrča u stranu kada se žena opet uhvati za svoje oružje. On zađe za jedan ugao. Njen pogled... potpuno lišen ljudskog saosećanja ili zabrinutosti. Znao je da bi ga ona ubila a da i ne trepne.

Videše ga i ostali na ulici. Munuše saputnike, pokazujući ka njemu. Jedan čovek pored kojeg je prolazio viknu mu: „Govori u kojoj si stranci!" Ostali ga pojuriše.

Rand zamače za drugi ugao. Jedna moć. Usuđuje li se da je koristi? Ne zna šta se dešava u ovom svetu. Baš kao i ranije, bilo mu je teško da razdvoji sebe od vizije. On zna da to što se dešava nije u potpunosti stvarno, ali nije mogao a da ne poveruje da je deo toga.

Nije se usudio da prigrli Jednu moć, već je resio da za sada veruje svojim nogama. Ne poznaje Kaemlin baš najbolje, ali sećao se tog dela. Ako mu uspe da stigne do kraja ulice i skrene... da, tamo! Ugledao je poznatu zgradu s tablom iznad ulaza na kojoj se video čovek kako kleči ispred neke žene zlatnoriđe kose. Kraljičin blagoslov.

Rand stiže do ulaznih vrata taman kada se oni koji su ga jurili pojaviše iza ugla. Zaustaviše se kada Rand potrča ka vratima i prođe pored jednog grmalja koji je stajao pored njih. Novi vratar? Rand ga ne poznaje. Je li Bazel Gil i dalje vlasnik gostionice, ili je ona sada u nečijim tuđim rukama?

Rand ulete u veliku trpezariju, a srce mu je divlje tuklo u grudima. Nekolicina njih koji su pred sobom imali vrčeve s pivom digoše glave da ga pogledaju. Rand ima sreće; sam Basel Gil je stajao iza šanka i brisao jednu čašu.

„Gazda Gile!“, viknu Rand.

Zdepasti čovek se okrenu da ga pogleda, pa se namršti, „Da li se poznajemo?" On odmeri Randa od glave do pete, „Milostivi?“

„To sam ja, Rand!“

Gil naheri glavu, pa se isceri, „O, ti! Zaboravio sam te. Tvoj prijatelj nije s tobom, zar ne? Onaj s mrkim pogledom?“

Dakle, ljudi ovde ne znaju da je Rand Ponovorođeni Zmaj. Sta li im je Mračni uradio?