Sećanje na svetlost

„Gazda Gile, moram da razgovaram s tobom“, reče Rand i zaputi se prema odvojenoj trpezariji.

„Sta je bilo, momče?" upita ga Gil pošavši za njim, „Jesi li u nekakvoj nevolji? Opet?“

Rand zatvori vrata za gazda Gilom. „U kom smo dobu?“

„Četvrtom, naravno.“

„Dakle, Poslednja bitka se odigrala?“

„Da - i pobedili smo!" odgovori Gil, pa pobliže pogleda Randa, pomno ga odmeravajući. „Sine, da li si ti dobro? Kako možeš da ne znaš...“

„Poslednjih nekoliko godina proveo sam u šumi“, odgovori mu Rand. „Prestravljen onim što se dešavalo.“

„A, pa dobro. Dakle, ne znaš za stranke?“

„Ne.“

„Svetlosti, sine! Pa ti si u gadnoj nevolji. Evo, daću ti stranačko znamenje. Potrebno ti je jedno što pre!" Gil otvori vrata i žurno izađe iz prostorije.

Rand prekrsti ruke, s nezadovoljstvom primećujući da se u kaminu u prostoriji krije ništavilo. „Šta si im to učinio?“, zatraži da čuje Rand.

PUSTIO SAM IH DA MISLE DA SU POBEDILI.

„Zašto?“

MNOGI KOJI ME SLEDE NE RAZUMEJU TIRANIJU.

„Kakve to veze ima sa..." Rand zaćuta kada se Gil vrati. Nije nosio nikakvo „stranačko znamenje“, šta god to bilo, Umesto toga, doveo je tri mišićava stražara. Pokazao je Randa.

„Gile...“, zausti Rand uzmičući i grabeći Izvor. „Šta to radiš?“

„Pa, računam da će se taj kaput prodati za neke pare“, odgovori Gil, Nije zvučao ni najmanje postiđeno.

„I tako ćeš me opljačkati?“

„Pa da,“ Gil je delovao zbunjeno. „Zašto te ne bih opljačkao?”

Siledžije uđoše u prostoriju, oprezno odmeravajući Randa. Nosili su palice.

„Zbog zakona“, odgovori Rand.

„Zašto bi postojali zakoni protiv krađe?“, upita Gil odmahujući glavom. „Kakav si ti to čovek kada misliš takve stvari? Ako neko ne može da sačuva svoje stvari, zašto bi ih imao? Ako čovek ne može da odbrani svoj život, šta će mu onda?“

Gil pokaza onoj trojici da krenu. Rand ih sputa stegama Vazduha.

„Uzeo si im savest, zar ne?“, tiho upita.

Gilove oči se razrogačiše kada ugleda koriščenje Jedne moći. Pokuša da se da u beg, ali Rand i njega zgrabi nitima Vazduha.

LJUDI KOJI MISLE DA SU POTLACENI JEDNOGA DANA CE SE BORITI. UKLONIO SAM IM NE SAMO VOLJU DA PRUZAJU OTPOR VEC I SVEST DA NEŠTO NIJE U REDU.

„I tako si ih ostavio bez samilosti?“, zatraži da čuje Rand, gledajući Gila pravo u oči. Čovek je delovao prestravljeno da će ga Rand ubiti, a isto je važilo i za one tri protuve. Kajanja nije bilo. Ni trunčice.

SAMILOST NIJE POTREBNA.

Rand se zaledi. „Ovo se razlikuje od sveta koji si mi ranije pokazao.“

ONO STO SAM TI RANIJE POKAZAO ZAPRAVO JE ONO STO LJUDI OCEKUJU. TO JE ZLO PROTIV KOJEG MISLE DA CE SE BORITI. ALI JA ĆU STVORITI SVET U KOJEM NEMA NI DOBRA NI ZLA.

POSTOJIM SAMO JA.

„Da li tvoje sluge znaju za to?“ prošapta Rand. „Oni koje si nazvao Izabranima? Oni misle da će postati vlastela i vladari sveta koji će sami stvoriti. A ti ćeš im umesto toga dati ovo. Isti svet... samo svet bez Svetlosti.“

POSTOJIM SAMO JA.

Nema Svetlosti. Nema ljudske ljubavi. Užas svega toga uzdrmao je Randa. Bila je to jedna od mnogih mogućnosti koje Mračni može da odabere ako pobedi. To ne znači da će on to sigurno odabrati, ili da to mora da se dogodi, ali... o Svetlosti, ovo je strašno. Strašnije od onog sveta zatočenika, daleko strasnije od tamnog sveta s razorenim tlom.

Ovo je istinski užas. Potpuna iskvarenost celog sveta, otimanje svega što je prelepo i ostanak samo prazne ljušture. Lepe ljušture - ali svejedno ljušture.

Rand bi radije proživeo hiljadu godina muka a da zadrži onaj deo sebe koji mu daje sposobnost da čini dobro nego da proživi jedan trenutak u tom svetu bez Svetlosti.

Besno se okrenu prema tami. Progutala je čitav suprotni zid, bivajući sve veća. „Grešiš, Šaj’tane!“ zaurla Rand na ništavilo. „Misliš li da ćeš me naterati da očajavam? Misliš li da ćeš mi skršiti volju? Kunem ti se da ovo neće biti dovoljno. Ovo me samo tera da se borim!“

Nešto zatutnja u Mračnome. Rand zaurla i učini napor volje, rasturajući mračni svet laži i ljudi koji su u stanju da ubijaju bez ikakvih osećanja. Svet se rasprsnu u niti, a Rand se opet nađe na mestu van vremena, dok se Šara mreškala oko njega.

„Pokazao si mi svoje pravo srce, je li?“ upita Rand ništavilo, grabeći one svetlosne niti. „Pokazaću ti i ja svoje, Šaj’tane. Postoji suprotnost tom svetu bez Svetlosti koji bi ti da stvoriš.

Svet bez Senke.“

Met je ljutito koračao, stišavajući svoj bes. Tuon je delovala kao da je zaista ljuta na njega! Svetlosti. Ona će se vratiti kada mu to bude bilo potrebno, zar ne?

„Mete?" pozva ga Min žureći da ga sustigne.

„Idi s njom“, kaza joj Met. „Min, pazi na nju umesto mene.“

„Ali...“

„Njoj nije potrebna velika zaštita“, prekide je Met. „Ona je snažna. Krvavi pepeo, baš je snažna. Ali potrebno joj je da neko pazi na nju. Ona me brine, Min. U svakom slučaju, moram da dobijem ovaj krvavi rat. Ne mogu i to, i da pođem s njom. Zato, da li bi ti pošla da paziš na nju? Molim te?“

Min uspori, pa ga nenadano zagrli. „Srećno, Metrime Kautone.“