Sećanje na svetlost

„Izbeglice iz Kaemlina“, odgovori Berelajn. „Poslala sam neke ljude da vide je li im potrebno Lečenje. Odbili su i uporno tražili da ih dovedem u bitku.“ Tam se počeša po glavi. U bitku? Svaki muškarac - i mnogo žena - koji može da drži mač u rukama već je u vojsci. Ljudi koje je video kako dolaze kroz kapije mahom su deca i stari, kao i neke starije žene koje su ostale da se brinu o baš maloj deci.

„Izvinjavam se“, reče joj Tam, „ali ovde je na delu pokolj.“

„To sam i pokušala da im objasnim“, odvrati Berelajn, a u glasu joj se začu tračak razdraženosti. „Oni tvrde da mogu biti od koristi. Kažu da je bolje ovo nego da čekaju da se Poslednja bitka završi dok su na putu za Beli Most.“ Tam je mršteći gledao kako deca trče po bojištu. Utroba mu se prevrnula kada je video da oni pretražuju leševe, a mnogi su isprva i ustuknuli. Drugi počeše da medu palima traže ljude koji su još živi i koji mogu da budu Izlečeni. Nekoliko starih vojnika, određenih da čuvaju izbeglice, pođe s njima da pazi na Troloke koji nisu sasvim mrtvi.

Žene i deca počeše da skupljaju strele među ubijenima, To će biti od pomoći. Od velike pomoći. Tam iznenađeno vide na stotine Krpara kako naviru iz jedne kapije. Oni odoše da traže ranjenike, vođeni uputstvima nekoliko Žutih sestara.

Tam zateče sebe kako klima glavom. I dalje ga je brinulo to što je deci dopušteno da gledaju takve prizore. Pa, pomislio je, nagledaće se i gorih stvari ako mi ovde budemo poraženi. Ako već žele da budu od koristi, onda bi trebalo da im se to i dozvoli.

„Reci mi, Tame al’Tore“, zapita ga Berelajn, „je li... Galad Damodred dobro? Vidim njegove ljude, ali ne i njegov barjak.“

„Milostiva Prva, on je pozvan na druge dužnosti“, odgovori joj Tam. „Nizvodno. Bojim se da već satima nisam čuo ništa o njemu.“

„Ah. Pa, hajde da Izlečimo i nahranimo tvoje ljude. Možda ćemo dobiti neku vesto lordu Damodredu.“

Elejna nežno dodirnu Gareta Brina po obrazu. Sklopi mu oči, najpre jedno pa drugo, pre nego što klimnu vojnicima koji su našli njegovo telo. Oni odneše Brina. Noge su mu visile preko ruba njegovog štita, a glava mu je visila s druge strane.

„Samo je urlajući odjahao“, objasni Birgita, „pravo u neprijateljski bojni red. Nismo mogli da ga zaustavimo.”

„Sijuan je mrtva“, reče Elejna, osećajući skoro nesavladiv gubitak. Sijuan... Sijuan je oduvek bila tako snažna. S mnogo napora, Elejna priguši svoja osećanja. Mora da bude usredsređena na bitku. „Ima li nekih vesti sa zapovedničkog položaja?“

„Logor kod Dašarske kvrge potpuno je napušten“, odgovori Birgita, „ne znam gde je Kauton. Seanšani su nas napustili.“

„Dignite visoko moj barjak“, naredi Elejna. „Sve dok ne budemo čuli šta je s Metom, ja preuzimam zapovedništvo nad ovim bojištem. Dovedite moje savetnike.“

Birgita ode da prenese njeno naređenje. Elejnine gardistkinje uznemireno su gledale kako Troloci napadaju Andorce kod reke. Potpuno su ispunili prolaz između visoravni i blatišta, pa sada prete da se preliju na šijenarsku obalu usahle reke. Deo Egvenine vojske napao je Troloke s druge strane te klisure, što je u izvesnoj meri smanjilo pritisak na njene snage, ali sve više Troloka napadalo je s visoravni i činilo se da su Egvenini ljudi izvukli deblji kraj u tom sukobu.

Elejna je bila dobro podučavana taktici na bojnom polju, pa je jasno videla koliko toga ide po zlu, iako nije imala mnogo iskustva s pravim bitkama. Da, dobila je vest da je Lan sa svojim Krajišnicima pregazio troločki položaj uzvodno. Ali to je bitku koja se odvijala tu, kod gaza, tek neznatno olakšalo.

Sunce poče da zamiče za obzorje. Troloci nisu pokazivali nameru da se povuku, a njeni vojnici nevoljno su počeli da pale lomače i baklje. Raspoređivanje njenih ljudi u četvrtaste formacije značilo je da će se oni bolje braniti, ali i da više nema nade da se napreduje. Tu se bore i Aijeli i Kairhijenjani. Ali oni odredi kopljanika srž su njihovog bojnog plana.

Lagano nas opkoljavaju, pomislila je, Ako Troloci to budu uspeli, moći će da ih stiskaju sve dok Andorci ne prsnu. Svetlosti, ovo ne valja.

Sunce je iza oblaka na obzorju bleštalo kao vatra, Troloci će stećijoš jednu prednost kad padne mrak, Noći je prethodila hladnoća. Njena prvobitna pretpostavka da će ta bitka potrajati danima sada joj deluje budalasto. Senka napada svom snagom, Čovečanstvu nisu ostali dani, već sati.

„Veličanstvo“, obrati joj se kapetan Gajbon, koji je dojahao s njenim ostalim zapovednicima. Ulubljeni oklopi i krvave dolame bile su dokaz da niko nije mogao da bude pošteđen od borbe, pa čak ni njeni visoki oficiri.

„Savet“, kaza Elejna gledajući njega, Teodora - zapovednika konjice - i Birgitu, koja je bila kapetan-general.

„Povlačenje?" upita Gajbon.

„Stvarno misliš da možemo da odstupimo iz bitke?" odgovori Birgita.

Gajbon se pokoleba, pa odmahnu glavom.

„Onda dobro“, kaza Elejna, „Kako da pobedimo?“