Sećanje na svetlost

„Idi“, naredi Met dok su jahali. „Idi kod Lana; on je uzvodno. Reci mu da napadne one Troloke koji pokušavaju da obiđu andorsko desno krilo! I reci mu da ću ubrzo imati još naređenja za njega.“

„Ali ja...“

„Nije me briga je li te krvavo dodirnula Senka!“, viknu Met. „Mračni je svakog čoveka dotakao po srcu i to je krvava istina. Ti možeš da se boriš s tim. Sada odjaši do Lana i reci mu šta mora da se uradi!“

Bašer se isprva ukoči, a onda se široko nasmeši ispod dugih brkova. Krvavi Saldejci. Oni vole kada se neko dere na njih. Metove reči kao da su ga ohrabrile, pa se on dao u galop. Žena ga je pratila rame uz rame. Osvrnula se i s naklonošću pogledala Meta, zbog čega je njemu bilo nelagodno.

A sada... potrebna mu je vojska. I kapija. Potrebna mu je krvava kapija. Budalo, pomislio je. Oterao je sve damane. Zar nije mogao da zadrži makar jednu? Mada se on od njih ježi kao da mu je koža prekrivena paucima.

Met zauzda Kockicu, a Mrtva straža stade oko njega. Nekoliko njih zapali baklje. Svakako su se nakupili bubotaka kada su se pridružili Metu u borbi protiv Šaranaca - ali izgleda da hoće još.

Eno, pomislio je Met i mamuznuo Kockicu prema vojsci južno od Elejninih kopljanika. Zmajuzakleti. Pre nego što su Seanšani napustili položaj kod Dašarske kvrge, Met je tu vojsku poslao da pruži pojačanje Elejninim vojnicima.

On i dalje ne zna šta da misli o njima. Nije bio prisutan kada su se okupili na Merilorskom polju, ali čuo je izveštaje. Ljudi svih društvenih položaja i narodnosti, koji su se okupili da bi se borili u Poslednjoj bitki, bez obzira na to kome su ranije bili odani ili čiji su podanici bili. Rand je skršio sve zavete i sve ostale veze.

Met je jahao brzim kasom - Mrtva straža trčala je da bi držala korak s njim - oko zadnjih andorskih redova. Svetlosti, njihovi bojni redovi se povijaju. To ne valja. Pa, on se već opkladio. Sve što sada može da radi jeste da vodi krvavu bitku i da se nada da andorski redovi neće previše popustiti.

Dok je galopirao prema Zmajuzakletima, čuo je nešto neverovatno. Pevanje? Met zauzda konja. Ogijeri su bili zahvaćeni borbom protiv Troloka, pa su se probili preko suvog rečnog korita kako bi pomogli Elejninom levom krilu koje se nalazilo naspram blatišta i sprečili Troloke da tuda nagrnu.

Stajali su nepomično kao hrastovi pred poplavom, sevajući sekirama dok su pevali. Troloci su u hrpama ležali oko njih.

„Loijale!“, zaurla Met dižući se u stremenu. „Loijale!“

Jedan Ogijer izmače se iz borbe i okrenu. Met se zgranu. Uši njegovog obično spokojnog prijatelja bile su priljubljene uz glavu, zubi stisnuti i besno iskeženi, a prsti su mu čvrsto držali sekiru natopljenu krvlju. Svetlosti, Met se prestravio od izraza njegovog lica. Radije bi se suočio sa deset ljudi koji misle da ih je varao na kocki nego da se bori protiv jednog jedinog besnog Ogijera!

Loijal viknu nešto ostalima, pa se vrati u bitku. Oni nastaviše da seku obližnje Troloke. Troloci i Ogijeri skoro su iste veličine, ali Ogijeri kao da se nekako nadnose nad Nakot Senke. Oni se ne bore kao vojnici, već kao drvoseče koje obaraju stabla. Seku ih jednog po jednog, rasturajući troločke odrede. Ali Met zna da Ogijeri mrze da seku drveće, a izgleda da uživaju u tome da obaraju Troloke.

Ogijeri skršiše troločku pesnicu protiv koje su se borili i nateraše je u beg. Elejnini vojnici pomeriše se da stanu na put ostatku troločke vojske; a nekoliko stotina Ogijera povuče se do Meta. On primeti da među njima ima i prilično seanšanskih Ogijera - Baštovana. On to nije naredio. Dve skupine borile su se rame uz rame, ali sada i ne gledaju jedni druge.

Ogijeri svi do jednog - i muškarci i žene - imaju brojne posekotine na rukama i nogama. Oni ne nose oklope, ali mnoge rane deluju površno, kao da je njihova koža debela kao kora.

Loijal priđe Metu i Mrtvoj straži, dižući sekiru na rame. Nogavice su mu bile tamne sve do butina, kao da je gacao kroz vino. „Mete“, obrati mu se Loijal duboko uzdahnuvši. „Uradili smo ono što si tražio i borili smo se ovde. Nijedan Trolok nije prošao pored nas.“

„Svaka ti čast, Loijale“, odgovori mu Met. „Hvala ti.“

Čekao je odgovor. Nešto nesumnjivo nadugačko i naširoko. Loijal je stajao i duboko disao plućima koja su mogla da uvuku dovoljno vazduha da se ispuni čitava jedna soba. Bez reči. Ostali s njim, premda su mnogi bili stariji od Loijala, takođe nisu pričali. Neki su digli baklju. Sunce je zamaklo za obzorje. Noć je pala.

Cutljivi Ogijeri. E to je čudno. Ali Ogijeri u ratu... Met to nikada nije video. Ni u sećanjima koja nisu njegova nema uspomena na tako nešto.

„Potrebni ste mi“, reče Met. „Moramo da preokrenemo tok ove bitke - ili je gotovo s nama. Hajde.“

„Duvač zapoveda!" zagrme Loijal. „Dižite sekire!“

Met se lecnu. Ako mu ikada zatreba neko da dovikne neku poruku od Kaemlina do Kairhijena, znaće koga da pita. Samo što će verovatno tu poruku čuti čak do Pustoši.

On mamuznu Kockicu, a Ogijeri okružiše njega i Mrtvu stražu. Ogijeri nisu imali nikakvih muka da drže korak s konjem.