Sećanje na svetlost

„To uopšte ne bi trebalo da bude teško“, odgovori Egvena. Ona duboko udahnu i uvuče u sebe još Jedne moći, pa dopusti sebi da oseti bes. Srdžbu na Nakot Senke koji preti celom svetu i bes na njih zato što su joj uzeli Gavina.

„Biće mi potreban neko da pazi na mene“, reče Egvena prkoseći Silvijaninim prethodnim rečima. Gavin nije bio njena slabost. „Biće mi potreban novi Zaštitnik.“

„Ali..." zausti Rosil.

Egvena je ućutka jednim pogledom. Da, većina žena čeka neko vreme. Da, Egvena al'Ver oseća bol zbog gubitka koji je pretrpela i niko nikada neće moći da zameni Gavina. Ali ona veruje u Zaštitnike. Amirlin Tron mora imati nekoga ko će joj čuvati leda. Sem toga, svaka osoba sa zaštitničkom vezom bolji je borac od onoga ko je nema. Biti bez Zaštitnika znači uskratiti Svetlosti još jednog vojnika.

Prisutna je jedna osoba koja joj je spasla život. Ne, izusti jedan deo nje kada joj pogled pade na Lejlvin. Ne, Seanšanka.

Drugi deo nje, Amirlin, zasmeja se na to. Prekini da se ponašaš kao dete. Imaće Zaštitnika. „Lejlvin Bezbrodna“, glasno reče Egvena, „hoćeš li da preuzmeš ovu dužnost?“

Žena kleknu i pognu glavu. „Ja... da.“

Egvena obrazova tkanje za vezu. Lejlvin ustade, delujući manje iznureno, pa duboko uzdahnu. Egvena otvori kapiju ka drugoj strani iste te prostorije, a onda znanje koje je tog trenutka stekla o toj sobi iskoristi kako bi otvorila kapiju što vodi do mesta gde se njeni ljudi bore. Grmljavina, krici i zveket oružja po štitovima smesta se začuše kroz otvoreni prolaz.

Egvena kroči na polja smrti, donoseći sa sobom svu srdžbu Amirlin Tron.

Demandred je majstor sečiva. Galad je pretpostavljao da će biti tako, ali on uvek najviše voli da proveri svoje pretpostavke.

Njih dvojica su poigravali napred-nazad, opkoljeni prstenom Šaranaca koji su ih posmatrali. Galad je nosio lakši oklop, verižnjaču ispod dolame, pa su mu koraci bili brži. Isprepleteni novčići koje je Demandred nosio bili su teži od obične verižnjače, ali dobra zaštita od mača.

„Bolji si od svog brata“, reče Demandred. „On je lako poginuo.“

Taj čovek pokušava da razbesni Galada. Ne uspeva mu. Hladno i oprezno, Galad krenu u napad. „Dvorjanin maše lepezom". Demandred odgovori nečim veoma sličnim stavu „soko ponire“, pa skrenu u stranu Galadov napad. Demandred potom ustuknu, pa poče da hoda obodom prstena, držeći mač sa strane. U početku je mnogo pričao, ali sada se samo povremeno rugao.

Obilazili su jedan drugoga u mraku, osvetljeni bakljama koje su Šaranci nosili. Jedan krug. Dva kruga.

„Hajde“, reče mu Demandred. „Čekam.“

Galad je ćutao. Svaki trenutak koji provede odugovlačeći znači da tog trenutka Demandred ne šalje razorna tkanja na Elejnu ili na njene vojske. Izgleda da je to i Izgubljeni shvatio, jer ga je brzo napao. Tri udarca naniže, postrance, pa povratni udarac, Galad zaustavi sva tri. Ruke su im sevale kao munje.

Pokret sa strane, Bio je te neki kamen koji je Demandred usmeravanjem bacio na Galada. Galad ga jedva izbeže, pa diže mač da zaustavi udarac koji je usledio. Siloviti udarac s visine, „Vepar hrli niz planinu" tresnu o Galadovo sečivo. On se odbrani od toga, ali nije mogao da zaustavi potonje izvrtanje sečiva koje ga je poseklo po podlaktici.

Demandred odstupi, a s mača mu se slivala Galadova krv, Opet stadoše da kruže jedan oko drugoga gledajući se. Galad je osećao toplu krv kako mu se skuplja u rukavici, gde mu je klizila niz ruku. Čak i mali gubitak krvi ume da uspori i oslabi čoveka.

Galad udahnu i izdahnu, ne razmišljajući ni o čemu, ne osećajući zabrinutost. Predvideo je sledeći Demandredov napad, pa se pomerio u stranu i udario obema rukama, zasecajući duboko u kožni oklop iza Demandredovog štitnika za koleno. Mač se odbi o oklop, ali udarac je inače bio dobar, Kada se Galad munjevito okrenu, vide da Demandred šepa.

Izgubljeni se namršti. „Raskrvario si me“, kaza. „Prošlo je veoma dugo otkad je neko to uradio.“

Tle se zatrese i pole da puca pod Galadom, On očajnički skoči napred kako bi se približio Demandredu - prisiljavajući ga da prestane da usmerava kako ne bi oborio samoga sebe, Izgubljeni zastenja i zamahnu, ali Galad je već bio unutar domašaja njegovog mača.

Budući preblizu da bi zamahnuo svom snagom, Galad diže mač i krenu da jabukom udari Demandreda u lice, Demandred uhvati Galadu ruku, ali Galad mu zgrabi kalpak, čvrsto ga držeći i pokušavajući da ga spusti preko očiju Izgubljenog, Stenjao je od napora, a obojica su se upirali iz petnih žila ne mrdajući.

A onda, uz mučni zvuk koji je Galad sasvim jasno čuo, mišić mu se pokida u ruci koja mu je bila ranjena. Mač mu ispade iz obamrlih prstiju a rukom mu se pronesoše grčevi, Demandred ga odgurnu i sevnu sečivom.

Galad pade na kolena. Desna ruka - koju mu je Demandred odsekao u laktu - pade na tle ispred njega.

Demandred zadihano ustuknu, Bio je zabrinut. Dobro. Galad je držao svoj krvavi patrljak, pa pljunuo Demandredu pred noge.

Demandred frknu, pa opet zamahnu sečivom.

Galadu pade mrak na oči.