Sećanje na svetlost

„Ti jesi tražio da odeš u prve borbene redove“, odgovori mu Met. „Loijale, da li ste vi sa nama?“

„Napad u neprijateljsko srce, Mete?" upita Loijal dižući sekiru. „To neće biti najgore mesto na kojem sam se našao sledeći nekoga od vas trojice. Mada se iskreno nadam da je Rand dobro. Ti misliš da on jeste dobro, zar ne?“

„Da je Rand mrtav“, odgovori Met, „mi bismo znali za to. Ovoga puta moraće da se sam stara o sebi, bez Metrima Kautona da ga spasava. Teslina, hajde da otvorimo tu kapiju! Tina, okupi svoju vojsku. Neka bude spremna na juriš kroz prolaz. Moramo brzo zauzeti severnu padinu one visoravni i zadržati je bez obzira na to što Senka bude slala na nas!“

Egvena otvori oči. Mada nije moguće da je ona u nekoj sobi, zaista leži u jednoj sobi. I to veoma lepoj. U svežem vazduhu osećala se so dok je ona počivala na mekom dušeku.

Sanjam, pomislila je. Ili je možda umrla. Da li bi to objasnilo bol? Strašan bol koji oseća. Ništavilo bi bilo bolje, daleko bolje, od te patnje.

Gavina više nema. Otrgnut je deo nje.

„Zaboravljam koliko je ona mlada.” Sapat se začu odnekud. Taj glas joj je poznat. Silvijana? „Staraj se za nju. Ja moram da se vratim u bitku.”

„Kako se odvija?" Egveni je i taj glas bio poznat. Bila je to Rosil iz Žutog. Ona je s polaznicama i Prihvaćenima otišla u Majen da bi pomagala u Lečenju.

„Bitka? Odvija se loše.” Silvijana nije od slatkorečivih. „Rosil, pazi na nju. Ona je snažna. Ne sumnjam da će se izvući, ali uvek ima razloga za zabrinutost.“

„Silvijana, i ranije sam pomagala ženama koje su ostale bez Zaštitnika”, odvrati joj Rosil. „Uveravam te da sam sasvim u stanju da to uradim. Ona će narednih nekoliko dana biti potpuno nesposobna, ali će onda početi da se oporavlja.”

Silvijana frknu. „Onaj mladić... trebalo je da znam da će je on upropastiti. Istog dana kada sam videla kako ga ona gleda, trebalo je da ga uhvatim za uši i odvučem na neku daleku farmu, pa da ga ostavim tamo da rmbači narednu deceniju.”

„Silvijana, ne možeš tako lako ovladati srcem.”

„Zaštitnici su slabost”, primeti Silvijana. „To su oduvek bili i to će uvek i biti. Taj mladić... taj glupi mladić...”

„Taj glupi mladić”, reče Egvena, „spasao me je od seanšanskih ubica. Da on to nije učinio, ja sada ne bih bila ovde da žalim za njim. Silvijana, predlažem ti da imaš to na umu kada pričaš o mrtvima.”

Druge dve su samo ćutale. Egvena je pokušavala da savlada bol koji je osećala zbog toga što je izgubila Gavina. Naravno, u Majenu je. Silvijana ju je odvela kod Žutih.

„Upamtiću to, majko”, odgovori joj Silvijana. Zaista je zvučala pokajnički. „Ti se odmori. Ja ću...”

„Odmaranje je za mrtve, Silvijana”, odgovori joj Egvena i pridiže se. Silvijana i Rosil stajale su u dovratku prelepe sobe, zastrte plavom tkaninom ispod tavanice sa sedefnim intarzijama. Obe žene prekrstiše ruke i strogo je pogledaše.

„Majko, prošla si kroz nešto izuzetno bolno“, reče joj Rosil. Lejlvin je stražarila pored ulaza. „Gubitak Zaštitnika je nešto što bi svaku ženu zaustavilo u mestu. Nije sramota da pustiš sebe da izađeš na kraj s time i da žališ za njim.“

„Egvena al'Ver može da žali“, odvrati Egvena ustajući iz kreveta. „Egvena al'Ver je izgubila čoveka kojeg je volela i kroz vezu je osetila kako on umire. Amirlin saoseća sa Egvenom al’Ver, baš kako bi saosećala sa svakom Aes Sedai koja je pretrpela takav gubitak. A onda bi, sučena s Poslednjom bitkom, Amirlin očekivala da se ta žena pribere i vrati u borbu.“

Pređe preko prostorije, sa svakim korakom sve postojanija. Ona pruži ruku Silvijani i klimnu ka Vorinom saangrealu, koji je ova držala. „To će mi biti potrebno.“

Silvijana se pokoleba.

„Ako vas dve ne želite da otkrijete koliko sam trenutno sposobna“, tiho izusti Egvena, „predložila bih vam da ne iskazujete neposlušnost.“

Silvijana pogleda Rosil, a ova uzdahnu i nevoljno klimnu. Silvijana predade palicu.

„Majko, ne odobravam ovo“, kaza Rosil. „Ali ako to zahtevaš...“

„Zahtevam.“

„... Onda ću ti izneti sledeći predlog: osećanja će pretiti da te smrve. To je opasno. Nakon što si izgubila Zaštitnika biće ti teško da dozoveš saidar. I ako uspeš u tome, verovatno će ti biti nemoguće da postigneš sposobnost jedne Aes Sedai. To može biti opasno. Veoma opasno.“

Egvena se otvori prema saidaru. Baš kao što je Rosil pretpostavila, bilo joj je teško da prigrli Izvor. Previše osećanja tražilo je njenu pažnju, preplavljivalo ju je i rasturalo njen spokoj, Pocrvenela je kada po drugi put nije uspela da ga prigrli.

Silvijana zausti, nesumnjivo da bi predložila Egveni da sedne. Ali baš u tom trenutku, Egvena nađe saidar i pupoljak u njenom umu se rascveta kada Jedna moć pohrli u nju. Prkosno pogleda Silvijanu, pa poče da tka kapiju.

„Majko, nisi saslušala ostatak mog saveta“, zaustavi je Rosil. „Nećeš biti u stanju da odagnaš osećanja koja te muče - ne u potpunosti. Tvoj jedini izbor je loš - da osećanja bola i patnje savladaš snažnijim osećanjima.“