Sećanje na svetlost

„Sin Tigrejne“, odgovori Galad, „koja je postala Devica koplja i rodila mog brata na Zmajevoj planini, grobnici Lijusa Terina. Imao sam dva brata. Drugog si danas ubio na ovom bojištu.“

„Vidim da imaš zanimljivu stvarčicu“, odvrati Demandred nakon što se Galadu medaljon opet zaledi. „Začelo ne misliš da će to sprečiti da prođeš isto kao tvoj bedni brat? Mislim na onog mrtvog.“

„Hoćemo li se boriti, sine Senkin? Ili ćemo da pričamo?“

Demandred isuka svoj mač, sa čapljama i na sečivu i na balčaku. „Gledaj da budeš bolji u dvoboju nego što je tvoj brat bio, čovečuljče. Počinjem da se ljutim. Lijus Terin može da me mrzi ili da besni na mene - ali ne bi trebalo da me zanemaruje.“

Galad kroči u prsten samostrelaca i usmerivača. Poginuće sve i da pobedi. Ali Svetlosti, samo neka sa sobom povede jednog Izgubljenog. Bio bi to dostojan kraj.

Demandred ga napade i dvoboj otpoče.

Leđima pritisnuta uz stalagmit, dok je jedini izvor svetlosti bio Kalandor, čiji su se blesci odražavali na pećinskim zidovima, Ninaeva se trudila da spase Alani život.

U Beloj kuli bilo je žena koje su joj se rugale zbog toga što se oslanjala na obične načine lečenja. Sta dve ruke i konac mogu da urade što Jedna moć ne može?

Da je bilo koja od tih žena tu umesto Ninaeve, svetu bi došao kraj. Uslovi su bili užasni. Slabo svetlo, a ni alatke nije imala - izuzev onoga što je držala u torbici za pojasom. Ipak, Ninaeva je ušivala ranu služeći se iglom i koncem koje uvek nosi sa sobom. Napravila je napitak od mešavine bilja i naterala Alanu da ga popije. To neće mnogo vredeti, ali svaka sitnica može da pomogne. To će pomoći Alani sa sačuva snagu, da istrpi bol i da joj srce izdrži dok Ninaeva radi.

Rana je bila gadna, ali ona je i ranije zašivala gadne rane. Mada se u sebi sva tresla, Ninaevi su ruke bile mirne kao kamen dok je ušivala ranu i mamila ženu sa ivice smrti.

Rand i Moridin nisu ni mrdali, ali ona je osećala kako od njih dopire nekakvo brujanje. Rand se bori. Vodi bitku koju ona ne može da vidi.

„Metrime Kautone, budalo krvava. Zar si još živ?“

Met se osvrnu i pogleda Davrama Bašera, koji je dojahao do njega u polumraku rane večeri. Met je s Mrtvom stražom došao do zadnjih redova Andoraca koji su se borili kod reke.

Bašera su pratili njegova žena i garda Saldejaca. Sudeći po krvi na njenoj odeći - i ona je učestvovala u borbama.

„Jesam, živ sam“, odgovori mu Met. „Obično sam prilično dobar kada treba da ostanem živ. Koliko se sećam, samo sam jednom omanuo u tome, a to i ne računam. Šta ti tražiš ovde? Zar nisi...“

„Pomutili su mi krvavi um“, mršteći se odgovori Bašer. „To vala je su uradili, čoveče. Deira i ja smo razgovarali o tome. Neću nikoga predvoditi, ali zašto bi me to sprečilo da ubijem nekoliko Troloka.“

Met klimnu. Nakon Tenobijine pogibije, ovaj čovek je postao kralj Saldeje - ali za sada je odbio da prihvati krunu. Uzdrmala ga je iskvarenost njegovog uma. Samo je rekao da se Saldeja bori rame uz rame s Malkijerom i naredio vojnicima da slušaju Lana. Nasleđivanje prestola razrešiće se ako svi oni prežive Poslednju bitku.

„Sta ti se desilo?“ upita Bašer. „Čuo sam da je zapovednički položaj pao.“ Met klimnu. „Seanšani su nas napustili.“

„Krvavi pepeo!“, viknu Bašer. „Kao da sve ovo nije dovoljno gadno. Krvava seanšanska pseta.“

Mrtva straža koja je stajala oko Meta ništa nije odgovorila na to.

Elejnine snage branile su obalu, i to jedva - ali Troloci su ih lagano obilazili uzvodno. Elejnini vojnici držali su se samo zahvaljujući tvrdoglavosti i obuci. Svaki ogromni kvadrat kopljanika bio je nakostrešen kao jež.

Te formacije mogu da se razdvoje ako Demandredu pođe za rukom da na pravi način zarije klinove između njih. Met se služio konjičkim napadima, uključujući andorsku konjicu i Družinu - kako bi sprečavao Troloke da se probiju između kopljanika ili da opkole Elejnu.

Bilo bitke dobovalo je pod Metovim prstima. Osećao je šta Demandred radi. Svakome drugom verovatno bi izgledalo da je kraj bitke sada jednostavna stvar. Napad svom silom, slamanje kopljaničkih jedinica i probijanje Metovih odbrana. Ali stvar je daleko istančanija.

Lanovi Krajišnici pregazili su Troloke uzvodno, pa su im sada potrebna nova naređenja. Dobro. Metu su ti ljudi potrebni za naredni korak u njegovom planu.

Tri ogromna kopljanička odreda lagano su popuštala, ali ako on bude mogao da u središte svakog od njih postavi po jednog ili dva usmerivača, to bi ih učvrstilo. Svetlost saklonila onoga ko je Demandredu skrenuo pažnju, pa ko god to bio. Napadi tog Izgubljenog uništili su čitave kopljaničke odrede. Demandred i ne mora da ubija svakog čoveka ponaosob; sve što treba jeste da Jednom moći rasturi kvadrate kopljanika, što onda Trolocima omogućava da ih pregaze.

„Bašere“, reče mu Met, „molim te kaži mi da je neko čuo nekakav glas od tvoje kćeri.“

„Nije niko“, odgovori Deira. „Žao mi je.“

Krvavi pepeo, pomislio je Met. Jadni Perin.

Jadan on. Kako da ovo uradi bez Roga? Svetlosti. Nije bio siguran da će to uspeti da uradi i sa krvavim Rogom.