Sećanje na svetlost

„Branimo položaj“, reče Teodor. „I nadamo se da Bela kula može da pobedi u svojoj borbi protiv šarskih usmerivača i da nam pritekne u pomoć.“

„Ne dopada mi se sto samo sedimo ovde“, javi se Birgita, „To..,“

Blesak bele vatre proseče kroz Elejninu stražu i na desetine vojnika pretvori u paru, Gajbonov konj nestade pod njim, mada je blesak njega za dlaku promašio. Elejnin konj se prope.

Ona psujući obuzda svog ata. Ono je bila kobna vatra!

„Lijuse Terine!" Glas osnažen pomoću Moći zvonio je bojištem, „Lovim ženu koju voliš! Izađi, kukavice! Bori se!"

Zemlja se rasprsnu pored Elejne i baci njenog barjaktara u vazduh, a steg buknu u plamen. Elejna je ovoga puta bila izbačena iz sedla, pa je stenjući pala na zemlju.

Moja decal, zastenja i okrenu se dok su je nečije ruke hvatale. Birgita. Žena diže Elejnu u sedlo iza sebe, a nekoliko gardistkinja pomagalo joj je u tome.

„Možeš li da usmeravaš?" upita Birgita. „Ne. Nema veze. Svejedno će motriti na to, Selebrejn, diži novi barjak! Jaši nizvodno s jednim odredom Garde. Ja ću povesti kraljicu na drugu stranu!

Žena pored Birgitinog konja stade u stav mirno i pozdravi. Bila je to osuda na smrt. „Birgita, nemoj“, pobuni se Elejna.

„Demandred je zaključio da će privući Ponovorođenog Zmaja ako napadne tebe“, odvrati Birgita okrećući konja. „Nemam namere da dopustim da se to dogodi. Điha!" Ona potera konja u galop dok su munje padale po Elejninim stražarima, čija se tela razleteše po vazduhu.

Elejna stisnu zube. Njena vojska je u opasnosti da bude nadjačana i opkoljena - a Demandred ih sve to vreme zasipa kobnom vatrom, munjama i tkanjima Zemlje. Taj čovek je opasan kao cela jedna vojska.

„Ne mogu da odem“, reče Elejna iza Birgite.

„Možeš i otići ćeš“, grubo odvrati ona dok je konj galopirao. „Ako je Met pao - Svetlost dala da nije tako - onda ćemo morati da uspostavimo novi zapovednički položaj. Postoji razlog zašto je Demandred napao najpre Dašarsku kvrgu, a onda neposredno tebe. On pokušava da uništi naše zapovedništvo. Tvoja dužnost je da preuzmeš zapovedništvo s nekog bezbednog i tajnog mesta. Cim se nađemo dovoljno daleko da Demandredovi izviđači ne mogu da te osete kako usmeravaš, otvorićemo kapiju i ti ćeš opet zapovedati. Ali, Elejna, trenutno moraš da začepiš i da pustiš da te zaštitim.“

Ona je u pravu. Plamen je spalio, ali je u pravu. Elejna se čvrsto držala dok je Birgita galopirala preko bojišta, a njen konj bacao grumenje zemlje iza njih dok su bežali od opasnosti.

Makar mi olakšava da ga pronađem, pomislio je Galad dok je jahao gledajući mlazeve vatre kako s neprijateljskog položaja hrle ka Elejninoj vojsci.

Galad mamuznu otetog konja, jureći preko visoravni ka njenom istočnom obodu. Pred očima mu je neprestano bila slika Gavina kako umire u njegovom naručju.

„Suoči se sa mnom, Lijuse Terine!“ Od Demandredove gromoglasne vike treslo se tle ispred Galada. On mu je uzeo brata, a sada to čudovište proganja i njegovu sestru.

Galadu je oduvek bilo jasno šta je ispravno, ali nikada mu ništa nije delovalo ispravno kao ovo što sada radi. Ono sevanje Svetla kao da je pokazatelj na karti, kao da su to strele koje mu pokazuju put. Svetlost ga navodi. Svetlost ga je pripremila i postavila tu baš u tom trenutku.

Probio se kroz zadnje redove šarskih snaga do mesta gde je Demandred stajao, neposredno iznad rečnog korita, odakle mu se pružao pogled na Elejninu vojsku. U tle oko njega zariše se strele; lukonoše su odapinjale ne obazirući se na opasnost da će pogoditi svoje ljude. Isukanog mača, Galad izvadi noge iz stremena, pripremajući se da skoči.

Jedna strela pogodi konja. Galad skoči iz sedla. Klizeći tresnu o tle, pa se zaustavi i odseče šaku obližnjem samostrelcu. Jedan muški usmerivač režeći ga napade, a medaljon u obliku lisičije glave zaledi se na Galadovim grudima.

Galad mu probode vrat mačem. Čovek je divljao dok mu je krv sa svakim otkucajem srca šikljala iz vrata. Nije delovao iznenađeno dok je umirao, več samo besno. Njegovo zavijanje privuklo je još pažnje.

„Demandrede!“, zaurla Galad. „Demandrede, zoveš Ponovorođenog Zmaja! Zahtevaš da se boriš s njim! On nije ovde, ali njegov brat jeste! Smeš li da se suočiš sa mnom?“

Na desetine samostrela diže se prema njemu. Konj se skljoka iza Galada, a krvava pena navre mu na nozdrve.

Rand al'Tor. Njegov brat. Zatečenost Gavinom smrću učinila je da Galad obamre, tako da još nije u potpunosti prihvatio to otkriće. S vremenom će morati da izađe na kraj s tim, ako preživi. Još mu nije jasno da li da se ponosi ili da se stidi.

Jedna prilika u neobičnom oklopu od povezanih novčića prođe kroz šarske redove. Demandred je bio gord čovek; da bi to bilo jasno, bese dovoljno pogledati ga u lice. Zapravo, liči na Al'Tora. Držanje im je slično.

Demandred odmeri Galada, koji je stajao s krvavim mačem u rukama. Umirući usmerivač grebao je tle ispred Galada zgrčenim prstima.

„Njegov brat?" upita Demandred.