Sećanje na svetlost

„Velečasni“, obrati mu se Kejrid, „meni i mojima naređeno je da...“

„Da umrete u prvim borbenim redovima. Kejride, krvavo sam svestan toga. Budi ljubazan pa još malo nemoj da guraš mač u rođena creva.“

Čovek se smrknu, ali oćuta.

„Ti valjda shvataš da ona ne želi da pogineš“, primeti Met. Nije mogao da kaže ništa više od toga a da pritom ne razotkrije spletku čiji će ishod biti njen povratak. „Ako moja smrt služi carici, neka bi živela večno, onda je drage volje trpim.“

„Kejride, ti si krvavo sumanut“, odgovori mu Met. „Nažalost, i ja sam. U dobrom si društvu. Ti tamo! Ko predvodi ovu vojsku?“

Stigoše do zadnjih redova, gde su bile smeštene pozadinske jedinice Zmajuzakletih, ranjenici i oni koji su se trenutno odmarali od bitke u prvim borbenim redovima.

„Milostivi?" obrati mu se jedan izviđač. „To bi bila gospa Tina.“

„Idi po nju“, naredi mu Met. One kockice i dalje mu zvekeću u glavi. Takođe je osećao da ga nešto privlači ka severu, nekakvo cimanje - kao da su mu nekakve niti vezane za nedra i da ga vuku.

Ne sada, Rande, pomislio je. Krvavo sam zauzet.

Nikakve boje nisu se obrazovale, već samo crnilo. Mračno kao Mirdraalovo srce. Cimanje postade snažnije.

Met rasprši tu viziju. Ne. Sada.

On ima posla. Ima plan. Svetlosti, samo da mu upali.

Ispostavilo se da je Tina jedna lepa devojka, mlađa nego što je očekivao, visoka i mišićava. Duga smeđa kosa bila joj je prikupljena u konjski rep, mada je tu i tamo izgledalo kao da neke kovrdže hoće da joj pobegnu. Bila je u čakširama i sudeći po maču za pojasom i mrkoj troločkoj krvi na rukavima - učestvovala je u borbama.

Dojahala je do njega, odmeravajući ga od glave do pete oštrim pogledom. „Napokon si nas se setio, je li, lorde Kautone?" Da, svakako ga podseća na Ninaevu.

Met pogleda visoravan. Razmena vatre između Aes Sedai i Šaranaca koja se tamo odvijala pretvorila se u pravi metež.

Egvena, bolje bi ti bilo da tamo pobediš. Računam na tebe.

„Tvoja vojska“, odvrati Met gledajući Tinu. „Rečeno mi je da joj se pridružilo i nekoliko Aes Sedai, zar ne?“

„Jesu neke“, oprezno odgovori ona.

„Jesi li i ti jedna od njih?“

„Nisam. Ne baš.“

„Ne baš? Šta time hoćeš da kažeš? Vidi, ženo, potrebna mi je kapija. Ako je ne budemo imali, ova bitka bi mogla da bude izgubljena. Molim te, reci mi da ovde imamo neke usmerivače koji mogu da me pošalju tamo kuda želim da odem.“

Tina stisnu usne. „Lorde Kautone, ne pokušavam da te živciram. Stare navike su snažne stege, a ja sam naučila da ne pričam o izvesnim stvarima. Nisam primljena u Belu kulu iz... složenih razloga. Zao mi je, ali ne znam tkanje za Putovanje. Znam da je činjenica da su mnoge koje su nam se pridružile preslabe za to tkanje. Ono traži mnogo Jedne moći, u meri koja je van mogućnosti mnogih koje...“

„Ja mogu da otvorim kapiju.“

Jedna žena u crvenoj haljini ustade s mesta gde je klečala pored redova ranjenika i očigledno ih Lečila. Bila je mršava, koščata i kiselog izraza lica, ali Metu je bilo toliko drago što je vidi da bi je poljubio na licu mesta. To bi bilo kao da ljubi skršeno staklo, ali bi to svejedno učinio. „Teslina!" viknu on. „Šta ti tražiš ovde?“

„Rekla bih da se borim u Poslednjoj bitki“, odgovori ona i otrese prljavštinu s ruku. „Zar nije tako sa svima nama?“

„Ali Zmajuzakleti?" upita je Met.

„Nije mi bilo lagodno u Beloj kuli kada sam se tamo vratila“, odgovori ona. „Promenila se. Iskoristila sam priliku koja mi se ovde pružila, pošto je ova potreba bila veća od svih ostalih. A sada, hočeš kapiju. Koliku?“

„Dovoljno veliku da kroz nju prođe što je više moguće ovih vojnika, Zmajuzakletih, Ogijera i ovaj konjički barjak iz Družine Crvene ruke“, odgovori Met.

„Tina, potreban mi je krug“, reče Teslina. „Nemoj da mi kukaš kako ne možeš da usmeravaš; osećam to u tebi, a sva ranija savezništva i obećanja za nas su ovde raskinuta. Prikupi ostale žene. Kautone, kuda idemo?“

Met se isceri. „Na vrh one visoravni.“

„Visoravni!“, viknu Kejrid. „Ali ti si napustio visoravan na početku ove bitke. Prepustio sije Nakotu Senke!“

„Da, jesam.“

A sada... sada mu se pružila prilika da sve to završi. Elejnine snage drže svoje položaje duž reke, Egvena se bori na zapadu... Met mora da zauzme severni deo visoravni. On dobro zna da će Demandred - pošto su se Seanšani povukli a većina njegove vojske je zauzeta oko nižih delova visoravni - poslati veliku silu Šaranaca i Troloka preko vrha visoravni na severoistok, kako bi obišla rečno korito i zašla iza Elejnine vojske. Vojske Svetlosti biće opkoljene i izložene Demandredu na milost i nemilost. Jedina nada mu je da spreči Demandredove jedinice da se spuste s visoravni, iako su one brojčano nadmoćnije. Svetlosti, to su slabi izgledi - ali čovek ponekad mora da se odvaži na jedini izbor koji ima.

„Raširićeš nas previše opasno“, primeti Kejrid. „Stavljaš sve na kocku premeštanjem na visoravan vojski koje su potrebne ovde.“