Sećanje na svetlost

„Androl je jedan od Loganovih mezimaca“, kaza Taim. „Ne bi trebalo da sumnja u tebe. Nensene, ovo što tražim od tebe izuzetno je lako. Misliš li da bar jednom možeš da izbegneš da potpuno zabrljaš?“

„Da, M’hejle.“

„Dobro. Jer ću te ubiti ako ne budeš uspeo.“ Tkanje pade na svoje mesto i nestade.

Mišrejl zagunđa, pa pusti Androla i izmače se. „M’hejle, mislim da je Androl ružniji.“

Taim frknu pa mahnu na Androla. „Dovoljno je dobro. Gubi mi se s očiju. Ili se vrati s Loganovom glavom, ili uopšte nemoj da se vraćaš.“

Androl teturavo ide, boreći se za dah i osećajući kako ga ostali gledaju s leđa. Kada se dobrano izmakao, sakrio se iza nekog žbunja koje je mahom bilo spaljeno, pa se skoro spotakao o Pevaru, Emarin i Džoneta koji su se tu krili.

„Androle!“, prošapta Emarin. „Tvoje prerušavanje! Sta se dogodilo? Je li ono bio Taim?“

Androl se skljoka na zemlju, pokušavajući da smiri srce. Onda diže torbicu koju je smakao s Taimovog opasača dok se teturao. „Bio je to on. Nećete da poverujete u ovo, ali...“

Arganda je držao list hartije sedeći u sedlu Moćnoga, pa izvadi šifarnik iz džepa. Troloci su sve vreme odapinjali strele. Za sada je izbegao da ga neka strela pogodi, a isto važi i za kraljicu Alijandru, koja i dalje jaše s njim. Makar je ona voljna da bude s njegovim pozadinskim jedinicama, gde je ipak zaštićenija. Zmajeva legija, Krajišnici, njegove jedinice, kao i Vučja garda i Beli'plaštovi pošli su nizvodno sledeći bitku kod ruševina. Arganda je na raspolaganju imao više pešadije od ostalih, pa je išao za njima.

Tu su se vodile velike borbe, pošto su Troloci i Šaranci u rečnom koritu pokušavali da opkole andorske vojske. Arganda se tu borio već nekoliko sati pre nego što je sunce zašlo i probudilo senke. Međutim, povukao se kada je dobio poruku.

„Krvavo grozan rukopis“, progunđa Arganda listajući šifarnik i okrećući se prema baklji. Naređenja su verodostojna. Ili to, ili je neko provalio šifru. „Pa?“, upita Tarn.

„Kauton je živ“, progunđa Arganda.

„Gde je?“

„Ne znam“, odgovori Arganda, pa presavi hartiju i skloni šifarnik. „Glasnik kaže da je Kauton otvorio kapiju pred njim, bacio mu pismo u lice i naredio mu da me nađe.“

Arganda se okrenu ka jugu, zureći kroz mrak. Pripremajući se za noć, njegovi ljudi su kroz kapije doneli ulje i zapalili hrpe drveta. Na svetlosti lomača video je Dvorečane kako idu ka njemu, baš kao sto je pomenuto u naređenjima.

„Ho, Tame al’Tore!“ viknu Arganda dižući ruku. Nije video svog zapovednika otkad su se rastali nakon bitke kod ruševina, što je sada već bilo pre više sati.

Dvorečani su delovali istrošeno koliko se Arganda tako osećao. Bio je to dug, dug dan, a bitka ni u kom slučaju nije završena. Voleo bih da je Galen ovde, pomislio je Arganda posmatrajući Troloke kod reke dok su al'Torovi ljudi prilazili. Prijalo bi mi da se svađam s nekim.

Nizvodno odatle dreka i zveket čuli su se s mesta gde su se andorski kopljanici - jedva - branili od troločkih talasa. Bitka se već razvukla duž More, skoro do Dašarske kvrge. Njegovi ljudi pomogli su Andorcima da ne budu opkoljeni.

„Arganda, kakve su vesti?“, upita Tam kada mu priđe.

„Kauton je živ“, odgovori Arganda. „A to je krvavo neverovatno, s obzirom na to da mu je neko digao u vazduh zapovednički položaj, spalio šator, pobio gomilu njegovih damana i oterao mu ženu. Kauton se nekako izvukao iz svega toga.“

„Ha!“, uzviknu Abel Kauton. „To je moj mali.“

„Kazao mi je da dolazite“, reče Arganda. „Kazao je da ćete imati strele. Je li tako?“

Tam klimnu. „Poslednja naređenja koja smo dobili poslala su nas kroz kapiju u Majen na Lečenje i popunjavanje zaliha. Ne znam kako je Met znao da dolaze strele, ali jedna pošiljka od žena iz Dve reke stigla je baš kada smo se mi pripremali da se vratimo ovamo. Možemo da koristimo duge lukove, ako ti budu potrebni.“

„Biće. Kauton hoće da se sve naše jedinice vrate uzvodno do ruševina, da preseku preko rečnog korita i pođu na visoravan sa severoistočne strane.“

„Nisam siguran o čemu je tu reč, ali valjda on zna šta radi..." primeti Tam.

Njihove snage zajedno pođoše uzvodno po mraku, ostavljajući za sobom Andorce, Kairhijenjane i Aijele koji su se zajedno borili. Tvorac vas saklonio, prijatelji moji, pomislio je Arganda.

Pređoše suvo korito i počeše da se uspinju severoistočnom padinom. Na tom kraju visoravni bilo je mirno, ali u mraku su se videli redovi baklji.

„Ako su ono gore Šaranci, biće gadno“, tiho primeti Tam gledajući mračnu padinu.

„U Kautonovoj poruci pisalo je da ćemo imati pomoć“, odgovori Arganda.

„Kakvu pomoć?“, upita Tam.

„Ne znam. Nije mi...“

Grmljavina se začu odnekud iz blizine, a Arganda se lecnu. Trebalo bi da se većina usmerivača bori na drugoj strani visoravni, ali to ne znači da ih neće biti tu. On mrzi taj osećaj da ga možda neki usmerivač gleda i razmišlja da li da ga ubije ognjem, munjom ili kamenom.