Sećanje na svetlost

Usmerivači. Svet bi bio bolji bez njih. Ali ispostavilo se da onaj zvuk nije grmljavina. Iz mraka se pojaviše odredi konjanika u galopu koji su nosili baklje i prelazili rečno korito da bi se pridružili Argandi i njegovim ljudima. Nosili su Zlatnog ždrala u središtu skupa krajiških barjaka.

„Pa, ako nisam krvavi Trolok“, viknu Arganda. „Vi Krajišnici ste rešili da nam se pridružite?“

Lan Mandragoran na svetlosti baklji diže mač u znak pozdrava, a njegovo srebrnasto sečivo samo blesnu. On pogleda uz padinu. „I tako se borimo ovde.“

Arganda klimnu.

„Dobro“, tiho reče Lan iz sedla. „Upravo sam dobio izveštaje da jedna velika šarska vojska prelazi severoistočni deo visoravni. Jasno mi je da oni žele da zaobiđu naše ljude koji se kod reke bore protiv Troloka. Oni bi onda bili opkoljeni i našli bi se njima na milost i nemilost. Izgleda da je naš posao da sprečimo da do toga dođe.“

Okrenu se Tamu. „Strelče, jesi li spreman da ih omekšaš za nas?“

„Mislim da ćemo to moći da izvedemo“, odgovori Tam.

Lan klimnu pa diže mač. Jedan Malkijerac pored njega visoko diže barjak sa Zlatnim ždralom - i onda oni pođoše u juriš uz tu padinu. Prema njima se kretala ogromna neprijateljska vojska rasprostrta u širokim redovima, a nebo je bilo obasjano hiljadama baklji koje su oni nosili.

Tam al’Tor viknu svojim ljudima da obrazuju redove i nategnu lukove. „Odapinji!“ zaurla Tam i talasi strela poleteše na Šarance.

A onda strele poleteše i ka njima, sada kada se razdaljina između dve vojske smanjila. Arganda je računao da lukonoše po mraku neće biti ni izbliza onako tačne kao po danu - ali to važi za obe strane.

Dvorečani pustiše još jedan talas smrti sa svojih tetiva, a strele poleteše brzo kao sokolovi koji se obrušavaju.

„Stani!“, viknu Tam na svoje ljude i oni prestaše da odapinju baš u trenutku kada Lanova konjica udari na razbijene šarske redove.

Gde lije zaista Tam stekao to bojno iskustvo?, pomislio je Arganda prisećajući se raznih trenutaka kada je video Tama u borbi. Arganda zna iskusne vojskovođe koje se na bojištu snalaze slabije od tog čobanina.

Krajišnici se povukoše, što Tamu i njegovim ljudima omogući da nastave sa odapinjanjem strela. Tam mahnu Argandi.

„Hajdemo!“, viknu Arganda svojoj pešadiji. „Sve čete - napredi“

Naizmenični napadi strelaca i teške konjice bili su moćni, ali delotvornost im se smanjuje kada neprijatelj postavi odbranu. Šaranci će ubrzo postaviti zidove štitonoša i kopljanika protiv konjice, ili će ih strelci poskidati iz sedala. Tu nastupa pešadija.

Arganda otkači svoj bat - Šaranci nose verižnjače i kožne oklope - pa ga visoko podignu i povede svoje ljude preko visoravni, na pola puta se susrećući sa Šarancima i napadajući ih. Tam zapoveda jedinicama Belih plaštova, Geldanaca, Perinove Vučje garde i majenske Krilate straže, ali svi oni sebe doživljavaju kao jednu vojsku. Nema ni šest meseci kako bi se Arganda zakleo na očevom grobu da se takvi ljudi nikada ne bi borili rame uz rame jedni s drugima - a kamoli jedni drugima priticali u pomoć, kao što je Vučja garda učinila kada je postojala opasnost da će Beli plaštovi biti pregaženi.

Čulo se kako Troloci zavijaju i počinju da prilaze uz Šarance. Svetlosti! Zar i Troloci?

Arganda je mahao batom sve dok mu ruka nije malaksala, a onda ga je prebacio u drugu ruku i nastavio da lomi kosti i da krši šake i ruke sve dok Moćni nije bio obliven krvlju.

Blesak svetlosti odjednom polete sa suprotne strane visoravni ka Andorcima koji su branili obalu. Arganda ga je jedva i primetio onako obuzet bitkom, ali nešto zadrhta u njemu. Mora da je Demandred nastavio sa svojim napadima.

„Lijuse Terine, pobedio sam tvog brata!" Glas se pronosio bojištem glasno kao grmljavina. „On sada umire i krvari na smrt!“

Arganda povuče Moćnog nazad, okrećući se kada jedan ogromni Trolok skoro ljudskog lica razgrnu ranjene Šarance i zaurla. Krv mu je liptala s rane na ramenu, ali on kao da to nije ni primećivao. Okrenu se i zamahnu kratkim mlatom s glavom nalik na balvan pun klinova.

Mlat tresnu o tle odmah pored Moćnog i uplaši konja. Dok se Arganda borio da ga obuzda, golemi Trolok zakorači i udari drugom rukom, zarivajući divovsku pesnicu Moćnome u glavu i obarajući konja na tle.

„Zar ti nije stalo do mesa u kojem si se ovoga puta rodio?" grmeo je Demandred u daljini. „Osećaš li ikakvu ljubav prema ovome koji te je nazvao svojim bratom, prema ovom čoveku u belom?“

Moćnome glava puče kao jaje. Konj se zakoprca, a Arganda se diže na noge. Nije ni zapamtio da je skočio iz sedla dok je konj padao, ali izgleda da su ga nagoni sačuvali. Nažalost, kada se skotrljao iz sedla udaljio se od svojih stražara, koji su se borili da sačuvaju žive glave u borbi protiv jednog odreda Šaranaca.

Njegovi ljudi napreduju, a Šaranci lagano uzmiču. Ali nije imao vremena da ih gleda. Onaj Trolok ga je napadao. Arganda diže bat a diže i pogled kada divovska zver pred njim zamahnu mlatom oko svoje glave i zakorači preko umirućeg konja.