Sećanje na svetlost

Arganda se nikada u životu nije osećao tako sitno i beznačajno.

„Kukavice!” urlao je Demandred. „Ti sebe nazivaš spasiteljem ove zemlje? Ja polažem pravo na tu titulu! Suoči se sa mnom! Zar moram da ubijem ovog tvog srodnika da bih te izmamio?“

Arganda duboko udahnu, pa skoči napred. Računao je da će to biti poslednje što će Trolok očekivati. I zaista, zver zamahnu i promaši, Arganda ga udari po boku i njegov bat smrska Troloku karlicu i polomi mu kosti.

A onda ga stvor ipak udari. Argandi sevnu pred očima i zvuci bitke zamreše. Vrištanje, topot nogu, dreka. Vrištanje i dreka. Vrištanje i dreka... Ništa.

Nešto kasnije - nije znao koliko je vremena prošlo - osetio je kako ga neko diže na noge. Trolok? Trepnu, nameravajući da makar pljune u lice svom ubici, ali onda shvati da ga to al'Lan Mandragoran diže iza sebe u sedlo.

„Živ sam?“, upita Arganda. Talas bola koji mu sevnu levim bokom stavi mu do znanja da je zaista živ.

„Geldanče, oborio si jednog velikog“, odgovori mu Lan i potera konja u galop prema njihovim pozadinskim redovima. Arganda vide da ostali Krajišnici jašu s njima. „Trolok te je pogodio dok je bio u samrtnom ropcu. Mislio sam da si mrtav, ali nisam mogao da ti pridem sve dok ih nismo potisli. Bilo bi nam gadno da Šarance nije iznenadila ona druga vojska".

„Druga vojska?" upita Arganda trljajući ruku.

„Kauton je postavio čitavu vojsku da čeka na severnoj strani visoravni. Rekao bih da je reč o Zmajuzakletima i jednom barjaku konjice, koji je najverovatnije deo Družine. Otprilike u isto vreme kada si se ti rvao sa onim Trolokom, oni su napali levo krilo Šaranaca i potpuno ih rasturili. Šarancima će biti potrebno neko vreme da zbiju redove.“

„Svetlosti“, izusti Arganda pa zaječa. Jasno mu je da mu je leva ruka slomljena. Pa, živ je. To je za sada dovoljno dobro. Pogleda prema prvim borbenim redovima, gde su se njegovi vojnici i dalje borili. Kraljica Alijandra jahala je napred-nazad između odreda i hrabrila ih. Svetlosti. On i dalje priželjkuje da je ona bila voljna da služi u bolnici u Majenu.

Tim delom bojišta trenutno vlada mir. Šaranci su napadnuti sa dovoljnom snagom da budu naterani da uzmaknu, pa su tako ostavili deo bojišta između suprotstavljenih vojski. Verovatno nisu očekivali tako iznenadan i snažan napad.

Ali, samo malo... Neke senke priđoše Argandi zdesna - divovske prilike izlazile su iz mraka. Još Troloka? On stisnu zube mučeči se s bolom. Bat mu je ispao, ali i dalje ima nož u čizmi. Neće pasti bez... bez...

Ogijeri, zatrepta kada je shvatio. To nisu Troloci To su Ogijeri Troloci ne bi nosili baklje.

„Slava Graditeljima!" doviknu im Lan. „Dakle, vi ste bili deo vojske koju je Kauton poslao da napadne šarsko krilo. Gde je on? Hteo bih da porazgovaram s njim!“

Jedan Ogijer gromoglasno se zasmeja. „Nisi ti jedini, Dai Sane! Kauton se kreće po bojištu kao veverica koja traži orahe po žbunju. Čas je tu, a čas ga nema. Rečeno mi je da ti kažem kako moramo po svaku cenu zaustaviti ovo šarsko napredovanje.“

Sa suprotne strane visoravni opet nešto sevnu. Tamo se bore Aes Sedai i Šaranci. Kauton zaista pokušava da ograniči kretanje Senkinim snagama. Araganda potisnu bol, pokušavajući da razmišlja.

Sta je sa Demandredom? Arganda je sada jasno video kako je taj Izgubljeni načinio novi otkos razaranja. Njegov napad spalio je branioce s druge strane reke. Kopljaničke formacije počeše da se rasturaju, pošto je svaki njegov svetlosni napad ubijao na stotine vojnika.

„Šarski usmerivači na jednoj strani“, promumla Arganda, „a na drugoj jedan od Izgubljenih! Svetlosti! Nisam ni shvatao koliko ovde ima Troloka. Beskrajni su." Sada ih vidi kako napadaju Elejnine vojnike; sevanje Jedne moći otkrivalo je da ih ima na hiljade ispod visoravni. „Gotovo je s nama, zar ne?“

Lanovo lice videlo se na svetlosti baklji. Oči su mu bile kao kremen, a lice kao granit. Nije ispravio Argandu.

„Sta ćemo?“, upita Arganda. „Da pobedimo... Svetlosti, da bismo pobedili morali bismo da slomimo ove Šarance, da spasemo kopljanike - Troloci će ih ubrzo opkoliti - i da svako od nas ubije najmanje pet onih zveri! Demandreda i ne računam.“

Lan ništa nije odgovorio.

„Osuđeni smo na propast“, na kraju izusti Arganda.

„Ako je tako“, odgovori mu Lan, „staćemo na visinu i borićemo se dok ne izginemo, Geldanče. Čovek se predaje tek kad je mrtav. Mnogima je u životu dato manje od toga.“

Niti mogućnosti opirale su se Randu dok ih je on tkao u svet koji je zamislio. Nije znao šta to znači. Možda je ono što on traži izuzetno neverovatno. To što radi, to što koristi niti da pokaže ono što bi moglo da bude, zapravo je nešto više od obične pričine. Deo toga svodi se na posmatranje svetova koji su bili ranije, svetova koji bi opet mogli da budu. Ogledala stvarnosti u kojoj je živeo.

On nije stvorio te svetove. On ih je samo... prikazao. Prisilio je niti da se otvore ka stvarnosti koju je on zahtevao da vidi i napokon su mu se pokorile. Poslednji put, tama se pretvorila u svetlo i ništa je postalo nešto.