2001: Odiseja u Svemiru

“Energija uključena”, odgovori Hal. Antena sa ni za dlaku nije pomakla.

“Izvrši testove za predviđanje kvara.”

Mikroskopski impulsi sada će stati da struje kroz kola jedinice, tragajući za mogućim nedostacima i testirajući mnoštvo sastavnih delova da bi se ustanovilo da li se svi nalaze u predviđenim okvirima tolerancije. Ovo je, razume se, već učinjeno više puta pre no što je jedinica izišla iz fabrike; ali to je bilo pre dve godine i na udaljenosti od preko pola miliona milja. Često je bilo nemoguće shvatiti kako štampanene elektronske ploče uopšte mogu da zakažu; no, to se ipak događalo.

“Kola potpuno operativa”, izvesti Hal posle svega deset sekundi. U tom kratkom razmaku izvršio je isto toliko testova koliko bi to učinila i mala vojska ljudskih inspektora.

“Odlično”, reče Pul zadovoljno. “Sada vraćam poklopac.”

Ovo je često bio najopasniji deo vanbrodske operacije: kada bi posao bio okončan i pošto je preostalo još samo da se sve dovede u red i krene natrag u brod — upravo su se tada najčešće činile greške. Ali Frenk Pul se uopšte ne bi nalazio u ovoj misiji da nije bio obazriv i savestan. Radio je stvari natenane; doduše, jedna protivnavrtka umalo mu nije utekla, ali ju je on ipak uhvatio pre no što je prevalila nekoliko stopa.

Petnaest minuta kasnije uplovljavao je u garažu za kapsule, čvrsto uveren da je okončan posao kojim više neće morati da se bavi.

U tom pogledu, međutim, grdno se varao.

23. DIJAGNOZA

“Hoćeš da kažeš”, uzviknu Frenk Pul više iznenađen nego ozlojeđen, “da sam ceo ovaj posao obavio bez razloga?”

“Tako izgleda”, uzvrati Boumen. “Jedinica je odlično prošla sve provere. Čak i pri opterećenju od dvesta odsto ne postoji nikakav nagoveštaj predstojećeg kvara.”

Dva astronauta stajala su u maloj prostoriji karusela koja je služila kao radionica i laboratorija i koja je bila pogodnija od garaže svemirskih kapsula za obavljanje manjih opravki i ispitivanja. Ovde nije bilo opasnosti da se naleti na mehure vrelog lema koje nosi vazdušna struja ili da se zauvek izgube sitni delovi opreme koji su čvrsto rešili da odu na orbitu. Takve stvari mogle su da se dogode — i događale su se — u uslovima bestežinskog stanja sale za kapsule.

Tanka pločica jedinice AE-35, veličine dopisnice, stajala je na radnom stolu pod moćnim uvećavajućim sočivom. Bila je postavljena u standardni kontaktni okvir iz koga je jedan gusto prepleten snop raznobojnih žica vodio do automatskog uređaja za testiranje, ne većeg od običnog stonog računara. Da bi se proverila ma koja jedinica, bilo je dovoljno samo povezati je, ubaciti odgovarajuću karticu iz biblioteke za lokalizaciju kvarova i pritisnuti dugme. Obično bi se tačan položaj kvara pokazao na malom displeju, zajedno sa preporukama o tome šta valja preduzeti.

“Probaj sam”, reče Boumen pomalo osujećenim glasom.

Pul prebaci prekidač sa natpisom BIRAČ PREOPTEREĆENJA na položaj “X-2” i pritisnu dugme za testiranje. Istog trenutka na ekranu blesnu objava: JEDINICA U REDU.

“Mislim da bismo mogli da dižemo opterećenje sve dok ne izgorimo stvar”, reče on, “ali to ništa ne bi dokazalo. Kako se tebi čini?”

“Halov unutrašnji predviđač kvarova mogao je da pogreši.”

“Verovatnije je da nešto nije u redu sa našim uređajem za testiranje. U svakom slučaju, bolje je što smo ovako postupili nego posle da žalimo. Jedinicu je svakako trebalo zameniti ako je postojala i najmanja sumnja.”

Boumen izvadi pločicu sa štampanim kolima i podiže je ka svetlosti. Delimično prozračan materijal bio je prošaran prepletenom mrežom vodova i nizom tačkica koje su predstavljale jedva vidljive mikrokomponente, tako da je jedinica nalikovala na kakvo delo apstraktne umetnosti.

“Ne smemo da rizikujemo — na kraju krajeva, ovo je naša veza sa Zemljom. Zavešću je u rubriku “Neupotrebljivo” i odložiću je u otpadni materijal. Neka se neko drugi pobrine o tome kada se vratimo natrag.”

Ali brige su počele znatno pre toga, već posle naredne emisije sa Zemlje.

“Iks-zraku-delti-jedan, ovde kontrola misije u dva-jedan-pet-pet. Kako izgleda, suočeni smo sa malim problemom. Vaš izveštaj o tome da je sve u redu sa jedinicom alfa-eho-tri-pet slaže se sa našom dijagnozom. Kvar bi mogao da se nalazi u susednim antenskim kolima, ali na njega bi onda morali da ukažu drugi testovi.