2001: Odiseja u Svemiru

Postoji i treća mogućnost, koja bi, međutim, mogla da bude ozbiljnija. Možda je vaš računar pogrešio u predviđanju kvara. Oba naša devet-nula-nula-nula ne isključuju tu mogućnost, na temelju informacija kojima raspolažu. Ovo ne mora biti nužno razlog za uzbunu, s obzirom na rezervne sisteme kojima raspolažemo, ali voleli bismo da dobro obratite pažnju na eventualna nova odstupanja od nominalnog dejstvovanja. Uočili smo nekoliko sitnijih nepravilnosti tokom poslednjih dana, ali nijedna od njih nije bila dovoljno značajna da bi se preduzele odgovarajuće mere, a nismo zapazili nikakvu očiglednu shemu na osnovu koje bismo izvlačili zaključke. I dalje obavljamo testove sa oba naša računara i izvestićemo vas čim dobijemo rezultate. Ponavljamo da nema razloga za uzbunu; najgore što se može dogoditi jeste da budemo prinuđeni da privremeno isključimo vaš devet-nula-nula-nula radi analize programa i da prebacimo kontrolu na jedan od naših računara. Vremenski razmak predstavlja problem, ali na osnovu naših izučavanja izvodljivosti proishodi da je u ovoj fazi misije kontrola sa Zemlje savršeno zadovoljavajuća.

Iks-zraku-delti-jedan, ovde kontrola misije, dva-jedan-pet-šest, kraj emitovanja.”

Frenk Pul, koji je bio na dežurstvu kada je poruka stigla, stao je da razmišlja o njoj u tišini. Sačeko je da vidi da li će biti bilo kakvog Halovog komentara, ali računar nije pokušao da se usprotivi prećutnim optužbama. Pa, ako Hal ne nalazi za shodno da zapodene razgovor o celoj stvari, on se još manje oseća obavezan da to učini.

Bilo je skoro vreme za jutarnju smenu i on bi normalno sačekao da mu se Boumen pridruži na kontrolnom mostu. Ali danas je odustao od tog običaja i zaputio se prema karuselu.

Boumen je već bio ustao i upravo sipao kafu iz naročitog kontejnera, kada ga Pul pozdravi prilično zabrinutim “Dobro jutro”. I posle svih minulih meseci provedenih u svemiru oni su i dalje razmišljali u okviru nornalnog dvadeset četvoročasovnog ciklusa — premda su već odavno izgubili iz vida dane nedelje.

“Dobro jutro”, uzvrati Boumen. “Kako je?”

Pul pripremi i sebi kafu. “Nije loše. Jesi li se sasvim razbudio?”

“Jesam. Šta je bilo?”

Posle svih dana provedenih zajedno odmah bi razaznali kada nešto nije u redu. I najmanje narušavanje uobičajenog toka stvari predstavljalo je znak na koji je valjalo obratiti pažnju.

“Ovaj…” poče Pul otegnuto. “Kontrola misije upravo je bacila na nas malu bombu.” On spusti glas, kao doktor koji raspravlja o bolesti u prisustvu pacijenta. “Nije isključeno da se na brodu javio slučaj blage hipohondrije.”

Možda se Boumen ipak nije sasvim razbudio; bilo mu je potrebno nekoliko sekundi da shvati šta je posredi. A onda reče: “Oh — shvatam. Šta su ti još kazali?”

“Da nema razloga za uzbunu. Ponovili su to dva puta, što je prilično oslabilo dejstvo poruke, bar što se mene tiče. Takođe razmatraju mogućnost privremenog prebacivanja kontrole na Zemlju dok budu sprovodili analizu programa.”

Obojica su, razume se, znala da Hal čuje svaku reč, ali ipak nisu mogla da izbegnu ovo učtivo okolišanje. Hal je bio njihov kolega i oni nisu želeli da ga dovedu u nepriliku. Na ovom stupnju, naime, nije izgledalo baš uputno nasamo razgovarati o dotičnoj stvari.

Boumen završi doručak u tišini, dok se Pul poigravao praznim kontejnerom za kafu. Obojica su grozničavo razmišljala, ali ništa se više nije imalo reći.

Sada im je jedino valjalo sačekati na naredni izveštaj kontrole misije; pitali su se da li će sam Hal zapodenuti razgovor o spornom pitanju. No, bilo kako bilo, atmosfera na brodu nekako se promenila. Javila se izvesna napetost u vazduhu — osećanje da bi nešto, prvi put, moglo poći kako ne treba.

“Otkriće” je prestalo da bude srećna letelica.

24. PREKINUTA VEZA

Odnedavno je postalo moguće uvek razabrati kada se Hal spremao da nešto nepredviđeno objavi. Uobičajeni, automatski izveštaji ili odgovori na pitanja koja su mu upućena nisu imali nikakvu najavu; ali kad bi on bio začetnik nekog razgovora, najpre bi usledilo kratko elektronsko pročišćavanje grla. Bila je to osobenost koju je on stekao tokom poslednjih nekoliko nedelja; kasnije, ukoliko bi cela stvar postala neprijatna, astronauti su se mogli postarati oko toga da je odstrane. No, sada je bila prilično korisna, budući da je upozoravala Halove sabesednike da se priprave na nešto neočekivano.

Pul je spavao, a Boumen je čitao na kontrolnom mostu, kada se Hal oglasio:

“Hm… Dejve, imam izveštaj za tebe.”

“Šta je bilo?”

“Ponovo ne valja jedinica AE-35. Moj predviđač kvarova ukazuje na zakazivanje kroz dvadeset četiri časa.”