2001: Odiseja u Svemiru

Hal je pripremao odgovor vekovima, mereno kompjuterskim vremenom; prošlo je celih pet sekundi pre no što je nastavio:

“Bio je izvrstan član posade.”

Ustanovivši da mu se šolja sa kafom i dalje nalazi u ruci, Boumen otpi dobar gutljaj. Ali ništa nije uzvratio; u glavi mu je vladao takav metež da mu naprosto ništa nije padalo na pamet da kaže — ništa što samo ne bi pogoršalo situaciju, ako je to uopše moguće.

Da li je posredi mogao biti nesrećan slučaj, izazvan nekim kvarom u kontrolnim uređajima kapsule? Ili je možda u pitanju greška, svakako nehotična, od strane Hala? Nikakvo objašnjenje nije bilo ponuđeno, a on se bojao da ga zatraži, zazirući od reakcije koju je to moglo da izazove.

I dalje nije bio kadar da potpuno prihvati zamisao da je Frenk hotimice ubijen — bilo je to nešto krajnje iracionalno. Mogućnost da se Hal, koji je toliko dugo dejstvovao besprekorno, najednom pretvori u ubicu izgledala je sasvim mimo razuma. Mogao je da pogreši — od toga nisu bili imuni ni ljudi, ni mašine — ali Boumen nikako nije mogao poverovati da je u stanju i da ubije.

No, ta se mogućnost ipak nije smela prenebreći, jer ako bi se pokazala verodostojna, onda bi se on nalazio u strašnoj opasnosti. Iako su mu, međutim, pravila postupanja jasno određivala šta mu valja činiti u ovakvim prilikama, on ipak nije bio siguran kako da taj korak bezbedno sprovede u delo.

Ukoliko bi neki član posade stradao, onaj drugi ga je odmah morao zameniti jednim od hibernisanih; za buđenje je prvi bio određen Vajthed, geofizičar, a potom je red bio na Kaminskog, pa na Hantera. Postupak oživljavanja nalazio se pod Halovom kontrolom — a ovome je pribegnuto zato da bi mu se omogućilo da dela u slučaju da obojica njegovih kolega istovremeno budu onesposobljena.

No, postojala je i ručna kontrola koja je dopuštala da svaki hibernakulum dejstvuje kao potpuno autonomna jedinica, nezavisna od Halovog nadzora. Pod postojećim spletom okolnosti, Boumen je osetio snažan poriv da pribegne upravo toj mogućnosti. Pri tom je, čak još snažnije, osećao da mu samo jedan ljudski sadrug neće biti dovoljan. Kada se već laća tog posla, probudiće svu trojicu hibernisanih. U teškim predstojećim nedeljama biće mu potrebna sva raspoloživa pomoć. Uz jednog čoveka manje i sa već prevaljenom polovinom putovanja, zalihe više neće predstavljati najveći problem.

“Hale”, reče on što je mogao staloženijim glasom. “Daj mi ručne kontrole hibernacije — za sve tri jedinice.”

“Za sve, Dejve?”

“Da.”

“Smem li istaći da je predviđena samo jedna zamena. Buđenje ostale dvojice trebalo bi da usledi tek kroz sto dvadeset dana.”

“Potpuno sam svestan toga. Ali ipak želim ovako da postupim.”

“Jesi li siguran da uopšte nekoga treba oživeti, Dejve? Sasvim možemo da nastavimo sami. Memorija kojom raspolažem na brodu potpuno je dovoljna za zadovoljenje svih potreba misije.”

Da li je posredi proizvod njegove prenapregnute uobrazilje, upita se Boumen, ili je u Halovom glasu postojao prizvuk molećivosti? Iako su mu, međutim, same reči izgledale razložne, one su ga ispunile još dubljom zebnjom nego ranije.

Halov predlog nikako nije mogao predstavljati ishod greške; on je savršeno dobro znao da Vajthed mora biti oživljen, sada pošto je Pul stradao. Ovo što je predlagao bilo je ozbiljno odstupanje od programa misije, te je tako značajno izlazilo iz okvira naređenja i uputstava koja je dobio.

Ono što se predhodno dogodilo moglo se još protumačiti kao niz nesrećnih slučajeva; ali ovo je bio prvi nagoveštaj pobune.

Boumen je imao osećaj da hoda po jajima dok je odgovarao: “Budući da su iskrsle naročite okolnosti, potrebna mi je svaka pomoć. Daj mi stoga ručne kontrole hibernacije.”

“Ako si i dalje rešen da oživiš celu posadu, ja to mogu sam da obavim. Nema potrebe da se ti petljaš oko toga.”

U svemu tome postojalo je nešto košmarno nestvarno. Boumenu se javio utisak da se nalazi na klupi za svedoke i da je podvrgnut unakrsnom ispitivanju nekog neprijateljski nastrojenog javnog tužioca u vezi sa zločinom koga on uopšte nije svestan — ali ipak zna da bi, iako je nevin, i najmanja omaška u govoru mogla da mu sruči nesreću na glavu.

“Želim da to sam obavim, Hale”, reče on. “Molim te, daj mi kontrole.”

“Slušaj, Dejve, čeka te mnogo posla. Predlažem ti da to prepustiš meni.”

“Hale, prebaci mi ručnu kontrolu hibernacije.”

“Na osnovu harmonika u tvom glasu, Dejve, mogu da razaberem da si veoma uzrujan. Zašto ne bi uzeo jednu pilulu protiv stresa i malo se odmorio?”

“Hale, ja sam taj koji zapoveda na ovom brodu. Naređujem ti da oslobodiš ručnu kontrolu hibernacije.”

“Izvini, Dejve, ali saglasno posebnoj pododredbi C1435-povlaka-4, navodim; “Kada je posada mrtva ili onesposobljena, brodski računar mora da preuzme kontrolu” — kraj navoda. Moram, dakle, da prenebregnem tvoj autoritet, budući da nisi kadar da ga inteligentno sprovodiš u delo.”

“Hale”, reče Boumen, govoreći sada ledeno mirnim glasom. “Ja nisam onesposobljen. Ukoliko ne budeš izvršio moje naloge, biću prinuđen da te isključim.”