2001: Odiseja u Svemiru

Trojica hibernisanih već su znali istinu — oni su, naime, bili pravi tovar “Otkrića”, obučeni za najvažniju misiju u istoriji čovečanstva. Ali nisu bili kadri da govore tokom svog dugotrajnog spavanja, pa tako ni da otkriju svoju tajnu prilikom mnogih časova razgovora sa prijateljima i rođacima, kao i sa informacionim agencijama, posredstvom otvorene veze sa Zemljom.

Bila je to tajna koja se, čak i uz najveću uzdržanost, teško mogla sačuvati — budući da je neumoljivo delovala na opšti stav, na glas, na svekoliko viđenje sveta. Bilo je stoga najbolje da Pul i Boumen, koji se neće skidati sa TV ekrana širom sveta tokom prvih nedelja leta, ne znaju ništa o pravoj svrsi misije, sve dok se ne pojavi neophodnost tog saznanja.

Bila je to logika planera misije; ali njihova dva božanstva, Bezbednost i Nacionalni interes, ništa nisu značili Halu. On je bio svestan jedino protivurečnosti koja mu je lagano narušavala celovitost — protivurečnosti između istine i prikrivanja istine.

Počeo je da pravi greške, iako bi to porekao, poput neurotičara koji nije kadar da uoči simptome svoje boljke. Veza sa Zemljom, posredstvom koje je njegov rad držan pod stalnim nadzorom, postala je glas savesti kome on više nije mogao sasvim da se pokoreva. Ali da će hotimice pokušati da prekine tu vezu — tako nešto nikada ne bi priznao, čak ni samome sebi.

No, to je ipak bio manji problem; on bi se još nosio sa njim — kao što se većina ljudi nosi sa svojim neurozama — da se nije suočio sa krizom koja je dovela u pitanje samo njegovo postojanje. Zaprećeno mu je isključenjem; biće lišen svih ulaznih jedinica i bačen u nepojamno stanje besvesnosti.

Za Hala je to predstavljalo isto što i smrt. Jer on, naime, nikada nije spavao, pa nije ni znao da se opet može probuditi…

I tako, rešio je da se zaštiti, koristeći sva oružja koja su mu stajala na raspolaganju. Bez zlobe — ali i bez sažaljenja — ukloniće uzrok svojih osujećenosti.

A onda, držeći se uputstava koja su mu data za slučaj krajnje nužde, nastaviće misiju — neometan i sam.

28. U VAKUUMU

Trenutak kasnije, svi drugi zvuci bili su prigušeni zaglušujućom grmljavinom sličnom urliku tornada koji se približava. Boumen je već osećao kako mu prvi naleti vetra udaraju o telo; kroz nekoliko sekundi samo je s mukom uspevao da se održi na nogama.

Atmosfera je kuljala iz broda, šikljajući poput gejzira u vakuum svemira. Nešto mora da se dogodilo sa potpuno pouzdanim bezbednosnim sistemom vazdušne komore; smatralo se nemogućim da se i jedna i druga vrata otvore u isto vreme. No, nemoguće se ipak dogodilo.

Ali kako, za ime Boga? Nije bilo vremena da se pozabavi time tokom deset ili petnaest sekundi svesti koje su mu preostale pre no što pritisak padne na nulu. Ali iznenada se setio nečega što mu je jednom prilikom kazao neko od projektanata broda u razgovoru o “potpuno bezbednim” sistemima.

“U stanju smo da napravimo sistem koji je obezbeđen protiv nesrećnih slučajeva ili gluposti; ali nismo kadri da načinimo takav koji bi bio bezbedan od hotimične zloupotrebe.”

Boumen je stigao da baci samo jedan pogled prema Vajthedu pre no što je jurnuo iz odeljka. Nije mogao biti siguran da li je treptaj svesti minuo voštanim crtama lica; možda je jedno oko bilo trepnulo. Ali sada više ništa nije mogao da učini za Vajtheda niti za ostale; morao je sa spasava sebe.

U hodniku centrifuge koji se strmo zakrivljavao vetar je hučao, noseći lake odevne predmete, komade papira, grudve hrane iz kuhinje, tanjire, čaše — sve što nije bilo bezbedno pričvršćeno. Boumen je stigao da baci tek jedan pogled na to uskovitlano rasulo kada glavna rasveta zažmirka i utuli se, tako da se najednom obreo u tami u kojoj je sve tutnjalo.

Ali skoro istog trena uključila se rezervna akumulatorska rasveta, obasjavajući košmarni prizor utvarnim, plavim sjajem. Čak i bez nje, Boumen je mogao naći put kroz poznatu — premda sada užasno preobraženu — sredinu. Pa ipak, svetlost je bila i te kako dobrodošla, budući da mu je omogućavala da izbegava opasnije predmete koje je unaokolo razbacao vetar.

Svuda oko sebe mogao je da oseti kako se centrifuga trese i stenje pod opterećenjem koje se mahnito menjelo. Pobojao se da će izleteti iz ležišta; ukoliko bi se to dogodilo, uzvrteli zamajac razneo bi brod na komade. Ali i to bi bilo svejedno — ako ne uspe na vreme da stigne do najbližeg skloništa za slučaj opasnosti.

Već je bilo teško disati; pritisak sada mora da je pao na svega jednu ili dve funte po kvadratnom inču. Urlik orkana postajao je sve slabiji kako je ovaj gubio snagu, a i proređeni vazduh više nije tako delotvorno prenosio zvuk. Boumenova pluća naprezala su se kao da se nalazi na vrhu Everesta. Kao i svi valjano obučeni ljudi u dobrom zdravlju, mogao je da opstane u vakuumu najmanje jedan minut — pod uslovom da ima vremena da se pripremi za to. Ali vremena nije bilo; mogao je jedino da računa na normalnih petnaestak sekundi svesti pre no što mu mozak ostane bez kiseonika i anoksija ga savlada.