Bodež snova

Birgita je koristila dve Srodnice kao izviđače – žene koje nisu mogle da otvore dovoljno veliku kapiju da kroz nju prođu taljige s konjem – ali pošto su krugovi Srodnica bili na raspolaganju za otvaranje kapija, kako za trgovinu tako i za premeštanje vojnika, ugrabila je preostalih šest koje mogu da Putuju same. To što je grad opkoljen neprijateljskom vojskom njima nimalo ne smeta. Ali Riejnina lepo skrojena haljina od meke plave vune, premda ukrašena samo okruglom crvenom pribadačom na visokom okovratniku, sasvim sigurno nije prikladna za šunjanje po unutrašnjosti zemlje.

„Kapetan-general veruje da je njenim izviđačima potreban odmor, za razliku od nje“, bezizražajno odgovori Riejna, izvijajući obrvu da pogleda Birgitu. Kroz vezu na tren sevnu razdraženost. Avijenda se iz nekog razloga zasmeja. Elejna još nije razumela aijelski smisao za humor. „Sutra ponovo odlazim. To me podseća na davne dane kada sam bila torbarka sa samo jednom mazgom.“ Sve Srodnice su se za vreme svojih dugih života bavile mnogim zanatima, stalno menjajući prebivališta i zanate pre nego što neko primeti kako sporo stare. Najstarije među njima savladale su po nekoliko zanata, vrlo lako se baveći čas jednim, čas drugim. „Rešila sam da svoj slobodan dan iskoristim kako bih pomogla Džilari da odabere prezime.“ Riejna se namršti. „U Seanšanu je običaj da se devojčino ime izbriše iz popisa njene porodice kada joj se stavi okovratnik, tako da jadna žena smatra da nema prava na ime s kojim je rođena. Nazvana je Džilari kada su joj stavili okovratnik, ali to ime želi da zadrži.“

„Ne mogu ni da pobrojim koliko ima razloga da se mrze Seanšani" srdito poče Elejna, a onda sa zakašnjenjem shvati važnost svega toga. Učenje kako se pada u naklon. Biranje novog prezimena. Plamen je spalio, ako ju je trudnoća povrh svega još i zatupela... „Kada se Džilari predomislila u vezi sa okovratnikom?“ Nema nikakvog razloga da svima ostalima stavi do znanja da je danas priglupa.

Druga žena ni najmanje ne promeni izraz lica, ali pokoleba se tek toliko da Elejna shvati kako njena obmana nije uspela. „Tek jutros, nakon što ste ti i kapetan-general otišle, inače bi bila obaveštena.“ Riejna požuri dalje kako bi Elejna što pre zaboravila na to. „A ima i drugih jednako dobrih vesti. To jest, makar malo dobrih. Jedna od sul’dam, Marli Noičin, ne znam da li je se sećaš, priznala je da vidi tkanja.“

„O, to jeste dobra vest“, promrmlja Elejna. „Veoma dobra. Ostalo ih je još dvadeset osam, ali možda će s njima biti lakše sada kada je jedna popustila.“ Gledala je jedan pokušaj da se Marli ubedi kako može da usmerava i da već vidi tkanja Moći. Dežmekasta Seanšanka je bila tvrdoglava i prkosna, čak i nakon što se zaplakala.

„Rekoh, pomalo dobrih.“ Riejna uzdahnu. „Po njenom mišljenju, kao da je priznala da ubija malu decu. Sada uporno tvrdi kako joj se mora staviti okovratnik. Preklinje za a’dam. Naježila sam se od toga. Ne znam šta da radimo s njom.“

„Poslaćemo je Seanšanima čim budemo mogli“, odgovori Elejna.

Riejna se zgranuto ukopa u mestu a obrve joj se izviše skoro do kose. Birgita glasno pročisti grlo – nestrpljenje preplavi vezu s njom pre nego što ona stiže da ga uguši – a Srodnica se prenu, pa nastavi da hoda, samo žustrije nego maločas. „Ali oni će od nje napraviti damane. Ne mogu na to osuditi nijednu ženu.“

Elejna ošinu svoju Zaštitnicu pogledom koji s nje skliznu kao bodež s dobrog oklopa. Birgitino lice bilo je... bezizražajno. Zlatokosu ženu je uloga Zaštitnika snažno podsećala na ulogu starije sestre. A da stvari budu još gore, ponekad i majke.

„Ja mogu“, odlučno odvrati ona, pa pruži korak. Pa, neće škoditi da se osuši malo ranije. „Riejna, ona je toliko drugih žena držala u zarobljeništvu da zaslužuje da na svojoj koži oseti kako je to. Ali ne nameravam da je zbog toga pošaljem nazad. Ako ma koja od ostalih želi da ostane i da uči, ali i da se iskupi zbog svega što je činila, svakako ih neću predati Seanšanima, ali Svetla istina je da se nadam kako se sve osećaju kao Marli. Oni će joj staviti a’dam, Riejna, ali neće moći da sačuvaju u tajnosti ko je bila. Svaka nekadašnja sul’dam koju pošaljem Seanšanima da joj stave okovratnik biće kao trnokop koji im se zariva u korenje.“

„Stroga odluka“, tužno odgovori Riejna. Uznemireno povuče suknje, pa ih zagladi, a onda opet povuče. „Da li bi razmotrila da za nekoliko dana ponovo razmisliš o tome? To začelo nije nešto što se mora smesta učiniti.“