Bodež snova

Skoro da je stigla do dela tabora u kojem behu gai'šaini, onom priljubljenom uz maldenske zidine od sivog kamena, kada je ugledala jednu Mudru kako joj prilazi s tamnim šalom prebačenim preko glave da ne bi kisla. Faila nije zastajkivala, ali malčice je povila noge u kolenima. Meira nije bila tako zastrašujuća kao Terava, ali ta namrgođena žena ipak je bila sasvim dovoljno preka, a i niža od Faile. Njene uzane usne uvek bi se još više stisnule kada bi se našla pred ženom višom od sebe. Faila bi pomislila da bi se ta žena malo oraspoložila saznavši da će njena septa, Bela Litica, uskoro stići, ali te vesti izgleda na nju nisu ostavile nikakav vidni utisak.

„Dakle, samo si se vukla“, reče joj Meira približavajući joj se. Oči su joj bile oštre kao brušeni safir na koji su ličile. „Ostavila sam Rijle da sluša ostale jer sam se bojala da te je neka pijana budala uvukla u šator.“ Osvrnu se oko sebe streljajući pogledom, kao da traži neku pijanu budalu koja samo što to nije učinila.

„Niko me nije napao, Mudra“, smesta odgovori Faila. Proteklih nekoliko nedelja nekoliko njih zaista je jeste napalo – neki pijani a neki trezni – ali Rolan se uvek pojavljivao u pravom trenutku. Dva puta je krupni Meradin morao da se bori kako bi je spasao, a jednom je ubio onog drugog. Očekivala je da će to izazvati svakakve nevolje i poviku, ali Mudre su to ocenile kao poštenu borbu, a Rolan joj je kazao da njeno ime nije bilo ni pomenuto. Uprkos tome što su Bain i Čijad uporno ponavljale da je to protivno svim običajima, za ženske gai'šaine silovanje je postalo stalna opasnost. Sigurna je da je Alijandra jednom napadnuta, pre nego što su ona i Majgdin takođe dobile meradinske senke. Rolan je poricao da ih je zamolio da pomognu njenima. Kazao je da im je samo dosadno, pa su tražili nešto da rade. „Veoma mi je žao zbog toga što sam bila spora.“

„Nemoj da se štrecaš. Nisam ja Terava. Neću te istući samo zbog toga što uživam u tome.“ Te reči bile su izgovorene glasom oštrim kao da je drvoseča. Meira možda ne tuče ljude radi zadovoljstva, ali Faila iz iskustva zna da je teške ruke kada drži šibu. „A sada mi ispričaj šta je sve Sevana rekla i uradila. Ova voda koja pada s neba možda jeste čudesna, ali bedan je osećaj šetati se dok pada.“ Pokoriti se toj zapovesti bilo je veoma lako. Sevana se preko noći nije budila, a kada je ustala, pričala je samo o tome koju će odeću i nakit da nosi, a naročito dragulje. Njen kovčeg za nakit bio je predviđen za odeću i dupke je pun dragulja kakve većina kraljica nema. Pre nego što je išta obukla, Sevana je provodila vreme isprobavajući razne ogrlice i prstenje, gledajući se u podnom ogledalu pozlaćenog okvira. Bilo je to veoma neprijatno. Faili.

Taman što je stigla do Teravinog dolaska kod Galine, kada joj se sve pred očima zamreška. Ona se zamreška! Nije to umislila. Meirine plave oči razrogačiše se koliko god su mogle; i ona je to osetila. Opet se sve zamreška, uključujući i nju, samo više nego maločas. Faila se zgranuto uspravi i pusti odoru da joj padne iz ruku. Svet se treći put zamreška, i ovoga puta još snažnije nego pređašnjeg, i kada to prolete kroz nju, ona se oseti kao da će je vetar oduvati ili kao da će se rasplinuti u sumaglici.

Zadihano je čekala četvrti talas, za koji je znala da će uništiti i nju i sve ostalo. Kada do njega nije došlo, uzdahnu od olakšanja tako da joj sav vazduh izlete iz pluća. „Mudra, šta se to desilo? Šta je to bilo?“

Meira se dodirnu po ruci, delujući blago iznenađeno što joj šaka nije prošla kroz meso i kost druge ruke. „Ja... ne znam“, lagano odgovori. Prenu se, pa dodade: „Idi svojim poslom, devojko.“ Prikupi suknje i prođe pored Faile skoro trčeći, raznoseći blato svakim korakom.

Deca su nestala sa ulice, ali Faila ih je čula kako plaču u šatorima. Napušteni psi drhtali su i cvileli, repova među nogama. Ljudi na ulici dodirivali su i sebe i druge, kako Šaido tako i gai'šaini. Faila čvrsto stisnu dlanove jedan uz drugi. Naravno da je čvrsta. Samo se osećala kao da se pretvara u maglu. Naravno. Zadižući odoru kako bi izbegla da pere više nego što je to baš neophodno, zakorača – a onda potrča, ne mareći za to koliko će blata poprskati po sebi ili po drugima. Zna da se od onog mreškanja ne može pobeći, ali svejedno je trčala koliko su je noge nosile.