Bodež snova

Šatori gai’šaina obrazovali su širok prsten oko maldenskih visokih granitnih zidina – i bili su jednako raznovrsni kao šatori u spoljnom delu tabora, mada je većina njih bila mala. U njenom šiljatom šatoru dvoje bi moglo udobno da spava; u njemu je smeštena ona i još njih tri: Alijandra, Majgdin i nekadašnja kairhijenska plemkinja po imenu Dajrina, jedna od onih što se ulizuju Sevani prenoseći priče o drugim gai'šainima. Zbog nje su stvari zapetljanije, ali to se nikako ne može popraviti sem da se ta žena ubije, a Faila to nije htela da odobri. Ne ako Dajrina ne postane prava pretnja. Spavale su zgrčene jedna uz drugu kao štenad, jer je to bilo neophodno. U hladnim noćima bilo im je drago zbog toga što dele telesnu toplotu.

Kada je ušla u niski šator, videla je da unutra vlada polumrak. Vlada nestašica sveća i ulja za svetiljke, te se stoga ne traće na gai'šaine. U šatoru je bila samo Alijandra, ležeći potrbuške na svojoj ćebadi, samo s okovratnikom i s vlažnom krpom potopljenom u biljni rastvor preko izmodričene zadnjice. Mudre su bar voljne da svoje lekovito bilje daju i gai'šainima, a ne samo Šaidoima. Alijandra nije učinila ništa loše, ali juče je bila jedna od njih pet koji su najmanje udovoljili Sevani. Za razliku od nekih, dobro se držala dok su je kažnjavali – Doirmanes je počeo da rida i pre nego što su ga presamitili preko sanduka – ali nju biraju za kažnjavanje svakih tri ili četiri dana. Biti kraljica ne uči te kako da služiš kraljici. Mada, Majgdin su za kažnjavanje birali skoro jednako često, a ona je bila služavka, premda ne baš umešna. Faila je samo jednom bila kažnjena.

Pokazatelj toga koliko je Alijandra bila utučena beše to što nije ni mrdnula da se pokrije, već se samo digla na laktove. Ipak, očešljala je svoju dugu kosu. Kada to ne bude uradila, Faila će znati da je ta žena potonula do dna. „Milostiva, da li ti se maločas dogodilo... nešto... čudno?“, upita je drhtavim glasom i veoma bojažljivo.

„Jeste“, odgovori Faila, stojeći pogureno ispod šatorskog krova. „Ne znam šta je to bilo. Ni Meira nije znala. Sumnjam da bilo koja Mudra zna šta je to. Ali nije nam naškodilo.“ Naravno da im nije naškodilo. Naravno da nije. „A to nikako ne menja naše namere.“ Zevnu, pa raskopča široki zlatni opasač i baci ga na svoju ćebad, a onda uhvati gornju odoru i poče da je svlači preko glave.

Alijandra spusti glavu na šake i tiho zajeca. „Nikada nećemo pobeći. Tući će me svakoga dana. Znam. Dobijaću batine svakoga dana do kraja života.“

Faila uzdahnu, pa ostavi gornju odoru na sebi i kleknu da pomazi po kosi svoju vazalku. Mnogo je odgovornosti i gore i dole. „Povremeno isti strahovi muče i mene“, tiho priznade. „Ali odbijam da im prepustim vlast nad sobom. Pobeći ću. Mi ćemo pobeći. Alijandra, moraš da budeš hrabra. Znam da si hrabra. Znam da si se nosila s Masemom a da nisi izgubila petlju. Ako pokušaš, nećeš je ni sada izgubiti.“

Aravina promoli glavu u šator. Bila je to jedna neugledna dežmekasta žena – Faila je bila sigurna da je plemkinja, mada ova to nikada nije tvrdila – a uprkos tome što je tmurno, Faila je videla da se široko smeši. I ona je nosila Sevanin opasač i okovratnik. „Moja gospo, Alvon i njegov sin imaju nešto za tebe.“

„To će morati da sačeka nekoliko trenutaka“, odvrati Faila. Alijandra je prestala da plače, ali samo je nemo i nepomično ležala.

„Milostiva, ovo ćeš hteti da vidiš.“

Faili zastade dah. Zar je moguće? Nije smela da se nada.

„Neću ostati bez petlje“, reče Alijandra dižući glavu kako bi pogledala Aravinu. „Ako je to što Alvon ima ono čemu se ja nadam, izdržaću ako me Sevana stavi na muke.“

Zgrabivši opasač – izlazak napolje bez opasača i okovratnika donosi kaznu jednako strogu kao pokušaj bekstva – Faila izjuri iz šatora. Rominjanje se pretvorilo u tek neznatno promicanje kapi kroz vazduh, ali ona svejedno navuče kapuljaču. Kiša je i dalje bila hladna.

Alvon je bio zdepast, a njegov sin Teril jedan vižljast dečak, viši od njega. Obojica su nosili skoro pa bele odore od šatorskog platna, kaljave od blata. Teril, Alvonov prvenac, imao je svega četrnaest godina, ali Šaido nisu u to poverovali zbog njegove visine, po kojoj je bio ravan većini odraslih muškaraca u Amadiciji. Faila je otpočetka bila spremna da veruje Alvonu. On i njegov sin bili su legende među gai'šainima. Tri puta su pobegli i Šaidoima je svaki put bilo potrebno više vremena da ih uhvate. A uprkos sve gorim kaznama, pripremali su se za četvrti pokušaj da se vrate ostatku svoje porodice. Faila nikada nije videla ni jednog ni drugog da se smeše, ali danas su im lica – i Alvonovo preplanulo i Terilovo mršavo – bila ozarena osmehom.

„Šta imate za mene?“, upita Faila, žurno prikopčavajući opasač. Srce joj je toliko tuklo da je mislila kako će joj iskočiti iz grudi.

„To je moj Teril uradio, moja gospo“, reče Alvon. Budući drvoseča, govorio je s grubim naglaskom od kojeg je zvučao jedva razgovetno. „Vidiš, prolazio je i nije bilo nikoga, ama baš nikoga, pa je brzo uleteo unutra i... Terile, pokaži gospi.“