Bodež snova

„Zašto bih to učinio?“, upita on, pa joj stavi još jedan cvet u kosu. „Džoradin misli da će Lejsilu Eldorvin odvesti sa sobom u Trostruku zemlju, iako je ona Drvoubica. Misli da će moći da je ubedi da isplete svadbeni venac i položi mu ga pred noge.“ Lejsila je našla sebi zaštitnika tako što se uvukla među ćebad Mera’dina koji ju je učinio gai’šainom, a Arela je isto to uradila s jednom od Devica koje su je zarobile, ali Faila je sumnjala da će se Džoradinu ostvariti želja. Obe žene su usredsređene na bekstvo kao strele uprte u metu. „A kada sada razmislim o tome, možda te povedem sa sobom ako odemo.“

Faila ga zgranuto pogleda. Kiša je počela da joj natapa kosu. „U Pustaru? Rolane, ja volim svog muža. Kazala sam ti to i to je istina.“

„Znam“, odgovori joj on, nastavljajući da dodaje cveće u njenu kosu. „Ali sada si još u belom, a ono što se desi dok nosiš belo zaboravlja se kada ga skineš. Tvoj muž ne može da ti zamera na tome. Sem toga, ako odemo, oslobodiću te kada se približimo nekom mokrozemskom gradu. Nije ni trebalo da od tebe pravim svog gai'šaina. U tom okovratniku i opasaču ima dovoljno zlata da se bezbedno vratiš svom mužu.“

Usta joj se sama od sebe otvoriše koliko je bila zgranuta. Iznenadi samu sebe kada ga pesnicom udari u široka prsa. Gai'šainima je strogo zabranjeno nasilje, ali taj joj se čovek samo isceri. „Ti...“ Opet ga udari, još jače. Nastavi da ga tuče. „Ti... ne mogu ni da se setim dovoljno gadne reči za tebe. Pustio si me da mislim kako ćeš me ostaviti ovim Šaidoima, a sve vreme si nameravao da mi pomogneš da pobegnem?“

On joj naposletku uhvati pesnicu, potpuno poklopivši svojom šakom njenu. „Ako budemo otišli, Faila Bašer“, zasmeja se. Čovek joj se smeje! „Nije odlučeno. U svakom slučaju, čovek ne može dopustiti da žena misli kako je on previše željan.“

Opet iznenadi sebe, ovoga puta istovremeno se smejući i plačući, i to toliko jako da je morala da se osloni o njega ili da padne. Onaj krvavi aijelski smisao za šalu!

„Prelepa si sa cvećem u kosi, Faila Bašer“, promrmlja on i zadenu još jedan cvet. „Ili bez njega. A zasad si još u belom.“

Svetlosti! Ima štap, koji joj je onako hladan pribijen uz ruku, ali nema načina da ga da Galini sve dok je Terava ne pusti da se opet slobodno šeta, i nema načina da bude sigurna da je ta žena pre toga neće izdati iz čistog očajanja. Rolan joj je nudio bekstvo, ako Meradini reše da odu, ali nastaviće da pokušava da je uvuče među svoju ćebad sve dok je ona u belom. A ako Meradini reše da ne odu, hoće li neki od njih izdati njene namere za bekstvo? Ako se Rolanu može verovati, svi oni znaju za to! Nada i opasnost, nerazmrsivo uvezani u jedno klupko. Kakav čvor.

Ispostavilo se da je bila u pravu u vezi s Teravom. Neposredno pre podneva, svi gai'šaini isterani su na otvoreno i naterani da se skinu do gole kože. Pokrivajući se rukama što je bolje mogla, Faila se zgrčila sa ostalim ženama koje nose Sevanine opasače i okovratnike – naterali su ih da to odmah vrate na sebe – zgrčila se pokušavajući da bude iole pristojna dok su Šaidoi preturali po šatorima gai'šaina i sve iz njih bacali u blato. Faila je samo mislila na svoje skrovište u gradu i molila se. Nada i opasnost, bez ikakvog načina da ih raspetlja jedno od drugoga.

6 Štap i brijač

Met zapravo nikada nije očekivao da će Luka otići iz Džuradora nakon svega jednog dana – kamenim zidinama opasani grad u kojem se prodaje so prilično je bogat, a Luka voli kada mu se novac lepi za šake – tako da se i nije nešto razočarao kada mu je ovaj kazao kako će Velika putujuća predstava i veličanstveni prikaz divota i čudesa Valana Luke ostati tu još najmanje dva dana. Nije se baš razočarao, ali nadao se da će ga sreća poslužiti, ili to što je ta’veren. Mada, koliko može da se seti, to mu nikada nije donelo ništa sem nesreće.