Bodež snova

Teril stidljivo posegnu u široki rukav – u odorama su tu obično sašiveni džepovi – i izvadi gladak beli štap od nečega nalik na belokost, otprilike stopu dugačak i tanak kao njeno zapešće.

Osvrćući se ne bi li videla da li ih neko gleda – sem njih, ulica je bila potpuno prazna, bar za sada – Faila ga brzo prihvati i gurnu ga sebi u rukav, pa ga tutnu u džep. Džep je bio taman dovoljno dubok da štap ne ispadne iz njega, ali sada kada ga se dočepala, nije želela da ga pušta. Na dodir je bio kao staklo i izrazito hladan, hladniji od jutarnjeg vazduha. Možda je to neki angreal ili ter’angreal. To bi objasnilo zašto ga Galina želi, ako već ne zašto ga nije sama uzela. Šake gurnute u rukav, Faila čvrsto stisnu štap. Galina više nije pretnja. Sada je spasenje.

„Alvone, moraš znati da Galina možda neće moći da povede tebe i tvog sina sa sobom kada bude odlazila“, kaza mu. „Obećala je da će povesti samo mene i one koji su zarobljeni sa mnom. Ali ja ti obećavam da ću naći način da oslobodim tebe i sve koji su mi se zavetovali na odanost. A nadam se i sve ostale, ako budem mogla – ali vas pre svega. Pod Svetlošću i u nadu u spasenje i ponovno rođenje, zaklinjem ti se.“ Nije imala predstave kako bi to postigla, sem da zatraži od oca da povede vojsku, ali učiniće to.

Drvoseča kao da krenu da pljune na zemlju, pa je pogleda i pocrvene. A onda proguta. „Moja gospo, ona Galina nikom neće da pomogne. Kaže da je Aes Sedai i tako to, ali ako mene pitaš, ona je samo Teravina igračka, a ona Terava neće da je nikad pusti. Kako god, znam da ćeš se vratiti po nas ako uspemo da te oslobodimo. Nema potrebe da nam se kuneš i tako to. Kazala si da ’oćeš štap ako iko bude mogo da ga se dočepa a da ga pritom ne uhvate – i Teril ga je uzeo za tebe. To je sve.“

„Hoću da budem slobodan“, odjednom reče Teril, „ali ako ikoga oslobodimo, onda smo ih pobedili “ Kao da je samoga sebe iznenadio kada je progovorio, pa je pocrveneo kao bulka. Otac se namršti na njega, ali onda zamišljeno klimnu.

„Veoma valjano rečeno“, nežno kaza Faila dečaku, „ali zavetovala sam se i držim se toga. Ti i tvoj otac...“ Ućuta kada je Aravina, gledajući joj preko ramena, uhvati za ruku. Užasnutost joj je sad smenila smešak na licu.

Faila okrenu glavu i ugleda Rolana kako stoji pored šatora. Dobrih dve šake viši od Perina, nosio je šoufu obmotanu oko vrata s crnim velom koji mu je padao niz široka prsa. Lice mu je bilo sklisko od kiše, a kratka riđa kosa ukovrdžala mu se uz glavu. Koliko je već tu? Nedugo, ili bi ga Aravina ranije primetila. Sićušni šatori ne mogu mnogo toga da zaklone. Alvon i njegov sin pogrbiše se, kao da se nose mišlju da napadnu visokog Meradina. To je veoma loša zamisao. Što bi Perin rekao, ne ide da miševi napadnu mačku. „Alvone, idi svojim poslom“, tiho mu reče. „I ti, Aravina. Hajde, idite.“ Aravina i Alvon bili su dovoljno prisebni da joj se ne poklone pre nego što su se okrenuli, uz jedan poslednji zabrinuti pogled upućen Rolanu, ali Teril je digao ruku napola do glave pre nego što je shvatio šta radi i spustio je. Crveneći, on otrča za ocem.

Rolan izađe iza šatora i stade ispred nje. Za divno čudo, u jednoj ruci je nosio vezicu plavog i žutog divljeg cveća. Ona je sve vreme mislila na štap koji krije u rukavu. Gde da ga sakrije? Čim Terava otkrije da ga nema, verovatno će naglavačke preturiti čitav logor.

„Moraš da paziš šta radiš, Faila Bašer“, reče joj Rolan smešeći se. Alijandra ga je nazvala još malo pa zgodnim, ali Faila je zaključila da je pogrešila. Zbog tih plavih očiju i tog osmeha još malo pa je prelep. „To što smeraš je opasno i ja možda neću biti ovde još dugo da te štitim.“

„Opasno?“ Onda je nešto preseče. „Kako to misliš? Kuda ćeš?“ Srce joj siđe u pete od pomisli na to da će ostati bez njegove zaštite. Malo je mokrozemki izbeglo da ih Šaidoi ne siluju. Bez njega...

„Neki od nas se nose mišlju da se vrate u Trostruku zemlju.“ Osmeh mu iščile. „Ne možemo da sledimo lažnog Kar’a’karna, a pritome još mokrozemca, ali možda će nam biti dopušteno da proživimo živote u svojim uporištima. Razmišljamo o tome. Odavno smo otišli iz svojih domova, a muka nam je od ovih Šaidoa.“

Naći će neki način kako da izdrži kada on ode. Moraće. „A šta je to što ja radim toliko opasno?“ Pokuša da mu to kaže vedrim glasom, ali beše teško. Svetlosti, šta će joj se desiti bez njega?

„Faila Bašer, ovi Šaidoi su slepi čak i kada nisu pijani“, on joj spokojno odgovori. Skide joj kapuljaču s glave, pa joj zadenu jedan divlji cvet u kosu iznad jednog uva. „Mi Mera’dini gledamo svojim očima.“ Još jedan divlji cvet završi joj u kosi s druge strane. „U poslednje vreme sklopila si mnogo novih prijateljstava i nameravaš da pobegneš s tim prijateljima. To je smelo, ali opasno.“

„A hoćeš li reći Mudrima ili Sevani za to?“ Iznenadila je samu sebe kada je to kazala ravnim glasom. U utrobi joj se komešalo.